Узбекистон республикаси олий



Download 0,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet75/91
Sana25.02.2022
Hajmi0,83 Mb.
#263192
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   91
Bog'liq
zonda tor molekulyar fizika

1.3. Идентив укув максадлари: 
1. Каттик жисмнинг тузилиши тугрисида маълумот олади. 
2. Кристалл панжарада атомларнинг жойлашиш тартиби турли хилдаги каттик 
жисмларнинг пайдо булишининг асосий шарти эканини билиб олади. 
3. Атомларнинг кристалл панжара хосил килишдаги четлашишлари туфайли юзага 
келадиган нуксонларни урганади. 
1.4. Мавзунинг баёни.
1. Умумий тушунчалар. 
Каттик жисмлар учун суюкликлардаги сингари факат хажмини саклаш 
кобилиятигина эмас, шу билан бирга шаклини хам саклаш кобилияти хам 
характерлидир. Факат ягона бир модда (гелий) дан ташкари барча моддалар етарлича 
паст температураларда каттик холатга утади. Бу шуни билдирадики, заррачаларнинг 
иссиклик харакатлари тезлиги кичик булганда, улар орасидаги узоро таъсир кучлари 
атомларнинг силжишини шунчалик чеклаб куядики, жисм уз шаклини саклаш ва ташки 
куч таъсирида узгарганидан сунг кайта тиклаш кобилиятига эга булади. Шаклни 
саклаш (шаклининг эластиклиги) кобилияти каттик жисмларни суюк ва газсимон 
моддалардан фарк килувчи асосий ташки хоссадир.
Вахоланки, бу хамма каттик жисмларга тегишли булавермайди. Аморф 
моддалар деб аталувчи бундай моддаларга шиша, турли смолалар, пластмассалар 
киради. Каттик жисмнинг термодинамик холати, суюкликнинг ва газнинг холати 


91 
сингари, бизга маълум булган холат параметрлари - хажм, босим ва температура билан 
аникланади.
Бирок шароитларнинг нихоятда турли-туман булиши туфайли каттик жисмлар 
учун хам Р ва Т ни богловчи, яъни идеал газ учун топилган Клапейрон тенгламаси 
сингари каттик жисмларни ифодаловчи универсал тенгламани тузиш мумкин эмас. 
Каттик жисмларнинг хоссалари улар атомлари (ёки бошка зарралари) нинг 
суюклик ва газлардаги сингари хаотик эмас, балки хар бир модда учун узига 
характерли аник, муайян тартибда жойлашганлиги билан богликдир, шу билан бирга, 
каттик жисмларда атомларнинг бундай тартибли жойлашиши жисмнинг бутун хажмига 
тегишли булади ва бундай жойлашиш узок тартиб деб юритилади.
Атомлар орасидаги узаро таъсир кучларининг табиати яхши маълуи. Бу хар бир 
атомда буладиган мусбат ва манфий зарядли зарраларнинг тортишиш ва итаришиш 
электр кучларидир. Бу куч абсалют киймат жихатидан камайгани сари бирор
масофага ортиб боради. 
Атомлар орасидаги масофа га тенг булганда узаро таъсир кучи нолга тенг 
булади, бу масофада потенциал эенргия минумум оркали утади. 

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   71   72   73   74   75   76   77   78   ...   91




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish