Узбекистон Республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги Низомий номидаги


-илла,  -ира) ф и зи о л о ги к  холат



Download 4,61 Mb.
Pdf ko'rish
bet18/25
Sana19.02.2022
Hajmi4,61 Mb.
#458224
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   25
Bog'liq
O`zbek tili fe`llarining ma`no tuzilishi 2 nashr

-илла, 
-ира) ф и зи о л о ги к 
холат 
ф еъ л лар и н и н г 
фарк,ловчи семаси к;уйидаги мантикий ифодага эга булади:
Х ансирамок - тез-тез, огир н аф ас олиш холатида булмок: Бир 
неча ю з 
одам терлаган, 
пиш ган, 
хансираган 
холда муттасил 
харакатда (Ойбек) . Нафаси огзига тикилган, хансираган (АМ ухтор). 
Йулчи хайкириб, хансираб казак аскарига санчиди (Ойбек).
Ч имирмок - йигилиб туташган, бир-бирига теккан холатда булмок: 
М уаттар кошини чимирди (А.Каххор). Мукаддам кулини тортиб олди- 
да, кош ларини чимириб жилмайди (У.Хошимов). Кейин беморга 
кошини чимириб, зарда килди (Х-Назир).
95


Ш играймок - бир оз кисиб, ёнга тортган холатда булмок: 
Оркасида утирган сариккина бола, унинг укаси булса керак, 
кузларини ш играйтириб, у хам ялина бошлади (Н. Фозилов).
Ачишмок ~ жизиллаган холатда булмок: У ачишган юзларини артди 
(П. Мумин). Орка мияси кизиб, ачишди, чап ёнига агдарилди 
(М.Исмоилий).
Сузилмок - ноз-иш вали кисилган х;олатда булмок: Навоий унинг 
ним-маст сузилган кузларига каради (Ойбек). Куз сузилган, лаб 
чузилган, севги уйгонган чоги (Х.Гулом). Гулянинг сал гилай мовий 
кузлари сузиларди (М.Тошматов).
Йигламсирамок 

йигинамо 
холатда 
булмок: 
Муродали 
кузларини 
каттарок очди, боягидан кура бардамрок, лекин
йигламсираган товуи! 
билан деди (А. Ка хлор). 
Аллаким
йигламсираб 
гапирди 
(М.Осим). О возлари жуда галати, худди 
йигламсираганга ухш аш чикди (Ф.Мусажонов).
Иситмаламок1 
- харорати кутарилган, иситмали холатда булмок: 
Умарали уша куни кечаси иситмалади (А.Каххор). 
Кечаги 
сафардан 
кейин 
туни 
билан иситмалаб, идорасига аранг етиб келган ... 
(А.Мухтор).
Нозланмок - 
карашмали, ноз-ишвали холатда булмок: Ю зига 
яна и ш ва ран ги
ю гурди. 
Н о зл ан и б эркаланди (М.Исмоилий). 
Алла^андай ёкимли овоз билан нозланиб, ж авоб берди (И.Ж абборов).
Гилайлаш м ок - к у з корачиги четрокка урнаш ган, кийшик 
Холатда 
булмок: 
Кузлари гилайлашган, 
афтида 
кизик узгариш
курилиб, огзининг тан оби узок саёхатни ихтиёр килган (А.Кодирий).
Ж и м и р л ам о к

титрок, 
сескан и ш
холатида 
булмок: 
У 
Ботиралини Х умсонда кургандаёк бадани жимирлаб, калби ж из 
этган эди (Хаулом). Кизнинг хар бир гапи унинг баданига муздек сув 
томчилари том аётгандек таъ си р килди, аъ зой и бадани ж имирлаб 
кетди (П.Турсун). Бу хазил ва, айникса, кулги аввал хунук, одамнинг 
этини жимирлатадиган дараж ада хунук эшитилди (А.Каххор).
Йилтирамок - нур таратган холатда булмок: М ух ам м ад раж аб
тули ш ган ю з ва б у й и н л ар и ёгдан йилти рай ди (А.Каххор). Сув 
лабида турган курбака оч кукчил герисини йилтиратиб, тап этиб 
арикча лабига сакраб тушди (Ш.Холмирзаев).
Лукилламок - санчиб огриган х°латда булмок: Кия утирган 
Хаётнинг чекка томирлари лукиллар (М.Исмоилий), Ш акарнинг боши 
лукиллаб, унг кулининг билаги огрирди (С.Юнусов).
Ж и см о н и й ж а р а ё н х ° латни и ф одаловчи ф и зи ологи к холат 
ф еъ л л а р и к,уйидаги ф ар к л о вч и сем ал ар билан катнашади:
а) "кулмок": жилмаймок, илжаймок, кулимсирамок, иржаймок,
1 Киёсланг: Узбек тилининг изохли лугати. 1 335-бет
96


тиржаймок, ишшаймок, ирш аймок. "Кулмок" мантикий ифодали 
холат феъллари, асосан, инсон, баъзан хайвонга хос ж исм оний 
ж араён холатни ифодалайди. 
Улар мавж уд борлик предм ет - 
ходисаларининг таъсири, муайян рухий (хиссий) холатда булиш
н ати ж ас и д а и н сон н и н г овозсиз, яъни лаб, куз харакати билан кулги 
иф ода килиш, жилмайиш, мийигида кулиш каби холатини англатади'.
Ушбу фарк,ловчи семали х о л ат ф еъ л лар и и ж об и й ва салбий 
м аъно ифодаловчи ф еъллар булиб, хиссий буёгига кура узига 
хосдир. Улар к,уйидаги туб ф еъллардан таш кил топди:
Ж и л м а й м о к - ёким ли таб ас су м , и л ж ай и ш холатида булмок: 
Ш оир дустим Нуриддин ... атрофдаги тогларни том ош а килар, 
негадир ж илм аяр (У.Хршимов). Д укон эгаси Наби корини узокдан 
куриб, 
жилмайди 
(М.Исмоилий). 
Эртакчи 
бобо 
жилмайиб, 
Окилжоннинг елкасига кокди (Ф.Мусажонов).
Илжаймок - жилмайиш холатида булмок: Салтон буви ш од 
и лж аярд и (М .Исмоилий). Куркиб кетдим, куркканимни кизлардан 
яшириб, илж айиб туравердим (С.Ахмад). У Арслоннинг кулини куйиб 
юбормай, илж айиб турарди (Мирмухсин).
Кулимсирамок - илж айганнамо холатда булмок: М ажидиддин 
кулимсираб, ж авоб берди (Ойбек). У ж индек эркаланиб, кули м си раб 
турарди (Мирмухсин). Р аънонинг хам к у з и у н га т у к н а ш и б , б и р
о з б и р - б и р л а р и г а кулимсираган холда тикилишарди (А. Кдххор). 
Илжаймок сузи д а белги д а р а ж а с и кули м си р ам ок су зи га н и с б а тан • 
ортик.. Ж илм айм ок сузи иж обий буёкка эгалиги, кушимча "ёкимли" 
белгисига кура етакчидир. Яъни ж илм айм ок "нозикрок, н аф и ср о к 
кулги" эканлиги билан мустакилдир. Бу изохга киёсан олганда 
илж аймок сузида сал салбий буёк бордек. Кулимсирамок хиссий 
муносабат жихатдан бетараф.
И рж айм ок - ёкимсиз, м асхараом уз кулиш холатида булмок: Бу 
кампирни булай - шулай тикилиб курса, кулиб ётар деса, и лгаридан 
пиш иб, улиб, и рж ай и б, кулиб ётган экан (Балогардон). Тула тахтага 
келди-да, одатдагича болаларга ирж ай и б караб турди (М. Исмоилий).
Тиржаймок - хунук, ёкимсиз кулиш холатида булмок: Ж авлон
тирж айиб буйнини кашлади (АДаххор). Бу уй газабли ю зи н и
ти р ж ай ти р д и
(М .И смоилий). 
М ен 
тортга 
караб 
тирж ай дим
(Н.Фозилов).
И ш ш ай м ок - совук, ё к и м си з кулги холати д а булмок: Гадо хам 
и с т а р -и с т а м а с
тухтад и -ю , 
кул 
ковуштириб, 
галати 
ишшайди 
(О.Ёкубов). Бу эса ишшаяди, нега тирж аяди, деб уйлаб ш ийпон четига 
омонатгана утирди бойвачча (С.Юнусов). Бу шовкинни эшитган 
М арат томдан ишшайиб, кулиб туш иб келган эди (М ирмухсин).
Каранг: А Хожиев.Уша яугат, 97-бет
97


Ирш аймок - тиржайиш , масхара, мазах килган, кулги ^олатида 
булмок: Ха, сакрам ай сан м и , н ай нов - ян а мазах аралаш иршайди 
С обир (Ф.М усажонов). Хм, нега иршаясан. - суради ёнимда утирган 
Нодира (Ф.Мусажонов). Качон караса, куй д и рган каллага ухш аб, 
и р ш ай ган и - ирш айган (Ф.Мусажонов).
Бу сем ан ти к гурух, ф еъ ллари белги д ар аж аси н и н г ортикдиги, 
кучлилиги билан аж р ал и б туради. У лардаги маъно фарк;и кушимча 
буёгига, инсонда салбий муносабат "уйготиш" дараж асига кураДир, 
Яъни салбий буёк ирж аймок сузи га нисбатан ти рж ай м о к сузида, 
ти р ж ай м о к сузи га нисбатан ирж ай м ок сузида, ирш аймок сузига 
нисбатан иш шаймок сузида ортикрок1. Иш ш аймок сузида салбий 
буёкнинг ортиклиги ундаги куш ундош билан богликдир.
б) "жунжимок": жунжимок, увушмок, жимирламок. Ушбу холат 
ф еъ л лар и
и нсон 
бадани, 
б аъ зан
кул 
аъ зо си н и н г 
жисмоний 
холатини ифода этади. Улар совук шамол, хаво, кор, бирор ф и кр ва 
хунук предм етнинг кучли таъ си р и натижасида инсон бадани (тани)да 
ю зага келган титрок, сесканиш ни-нохуш , ёкимсиз холатни билдиради. 
Бу холат салбий хис^гуйгу уйготади.
Ш униси 
мухимки, 
"жунжимок" 
мантикий 
ифодали 
холат 
ф еъллари гапда, асосан, холат маибаи - синонимии каторни хосил 
килувчи бадан, тан, эт каби сузлар билан у заро муносабатда 
булади. Улар туб ва таклидий суз -ла(ш) шаклида ясама феълдан 
тузилади. Ж унжимок2 - сесканиш, жимирлаш холатида булмок: Салкин 
шамолдан бадани ж унжиди (Х-Рулом). М уздеккина ел эт жунжитади 
(Шухрат). Танимни ж ун ж и тар окшомги шамол (А.Орипов).
Увушмок - сези л ар -сези л м ас титрок, 
ж и м и рлаш холатида 
булмок: Этим увушиб, ичимдан бир нарса узилиб туш аётгандек 
булди 
(Ф .М усаж онов). 
Заргаровн и н г 
эти увуш ди 
(А.М ухтор). 
Й и ги тни н г бадани увуш ди (Х-Р'улом).
Ж им ирлам ок - титрок, ж унж иш х,олатида булмок: С овукдан
б ад ан и ж и м и р л а ш д и (О й б ек). Бу д аки ка А рслон н и н г аъ зо й и
б ад ан и ж и м и р л аш и б , ку ти л м аган и лти ф от ... х у рсан д к,илиб 
ю борди (Мирмух,син). Б и рдан кузим кузига тушиб колди-да, этим 
ж имирлаш иб, 
сескани б 
кетдшм 
(Ф.М усажонов). 
Ж унж имок, 
увушмок, 
ж имирламок 
сузлари 
инсонга 
нисбатан 
ишлатилади. 
Ж им ирлам ок сузида белги д а р а ж а с и ж у н ж и м о к су зи га н и сбатан
ортикрок. У вуш мок сузи да эса ундан х,ам ортикрок. Ж унж им ок, 
; ж и м и рл ам о к сузлари ад аби й тилга, увуш мок (уюш мок шаклида), 
асосан, сузлаш ув н ущ и га хос.
в) "хира тортмок": камашмок, тинмок, жимирламок, живирламок, 
коронгиланмок. "Хира тортмок" мантикий иф одали холат феъллари
Каран г: Уша лугат, 97-бег
2 Киёсланг: Узбек тилининг изохли лугати. I, 291 -бет
98


инсон куз аъ зо си га хос холатни и ф о д а л а й д и . Б у н д а й х о л а т
ф е ъ л л а р и
б и р о н
н а р с а -х о д и с а н и н г и н с о н
к у р и ш
се зг и с и г а
таъ си р и , и н с о н н и н г б и р о н н ар са га узок в акт т и к и л и б колиш и 
н а ти ж а с и д а к у з н и н г ти н и к, ан и к к у р и ш к о б и л и я т и с у с а й га н , 
предм етларн и бутун м ураккаблиги, 
белги ху сусиятлари билан 
куриши пасайган, ёмонлашган, куз хира тортиб, коро н ги лаш ган
ж и см о н и й ж а р а ё н н и ан глатади . А йни ф еъ л л а р туб ва ясам а 
булиб, ясам а ф е ъ л от -лан, таклидий суз -лаш тузилиш га эга.
"Хира тортмок" фарк,ловчи семали холат ф еъллари куйидагилар: 
Камашмок - хира тортиб, жимирлаш ган холатда булмок: Коронги 
уйда бирдан чирок ёкиб ю б о р ган д а к у з кам аш ади-ю , 
худди 
ш ундай булди (М .И смоилий). Тик куёш ти гларид ан ку зи камаш ган 
чол ... югурди (Х-Булом). Кор ... кор ... кор кузларим камаш ар 
бокканда (X- Олимжон).
Тинмок - хиралаш ган холатда булмок: Кузлари тиниб, хар ф лар 
ж и м и р л аш и б к е тав ер д и
(М .И смоилий). 
Куёш каби кузларини 
тиндирарди хар ш удринг дона (М .Эгамбердиева).
Ж имирлахмок - ж и в и р л аш ган холатда булмок: Бокди хар ён 
ш о ш и б -п и ш и б , т у й м а с к а р а г а н са р и . Бирданига жимирлаб, тиниб 
кетди, кузлари (Т. Тула).
Ж и в и р л ам о к - ж ивирлаш ган холатда булмок: Бегимхон узок 
тикилиб колди. Унинг кузлари живирлаб, карш исида кора мунчоклар 
пайдо булди (А. Рахим).
К оронгиланм ок - тиниб, 
хираланиб, 
коронгинамо 
холатда 
булмок: Унинг куз унги коронгиланиб, бир неча вакт се р р ай ган и ч а 
колди (А Д о д и ри й ). К оронгиланм ок сузида "хира тортиш " белгиси 
ортик. Тинмок сузида белги д араж аси камашмок, жимирлаш мок, 
ж ивирлам ок сузларига нисбатан ортикрок. Камашмок сузида эса 
белги д араж аси ж ивирлам ок, 
ж и м и рлам ок сузл ари га н исбатан 
ортикрок. О гзаки н у щ д а тинмок, ж имирлаш мок, камаш мок сузлари 
н и сб атан куп кулланади. К оронгиланм ок, ж и в и р л ам о к купрок 
китобий. 
Камашмок, 
ж имирламок, 
ж и в и рл ам ок 
сузларида 
ж араён лик д араж аси кучлирок.
г) 
"ш овкин турмок": ш ангилламок, зинги ллам ок, гувилламок. 
"Шовкин турмок" фарк,ловчи семали холат ф е ъ л л а р и и н с о н н и н г
кулок, б а ъ за н бош а ъ з о с и г а хос хо л атн и и ф о далай ди . Улар 
касалли к, карили к, чарчаш , калтак зар б и н ат и ж ас и д а кулок ва ; 
мияда пайдо булган шовкин, гувуллаш каби холатни ифодалайди. Бу* 
ж исм оний 
ж а р аён
холат инсонда 
салбий 
кайфият, 
нохушлик 
тутдиради. У ш бу м ан ти ки й и ф о д ал и х о л ат ф е ъ л л а р и с и ф а т -ла, 
таклидий суз -илла шаклидаги ясама феъллардан тузилади:
Ш ангилламок — шанги овозли, ш овкинли холатда булмок: Хар 
йуталганда н аф аси огзига тикилар, куз унгида хира халкачалар
99


пирпирар, 
кулоклари шангиллар эди (У.Хошимов). Унинг бели 
букчайиб, куллари калтирайдиган, кулоги шангиллайдиган булиб 
колди (М. Осим). Хиёлнинг кузи тиниб, кулоги шангиллай бошлади 
(И. Рахим).
Гувулламок 
- гувуллаган овозли холатда булмок: Кун буйи сув 
ичаман, томогим какраб, бошим гувиллайди (Р.Азизхужаев).
Зи н гиллам ок - зингиллаган овозли холатда булмок: Кулокларим 
(камчи 
зарбидан) 
ж уда 
каттик 
зингиллади 
(М.Исмоилий). 
Зингилламок сузида "шовкин" кучи гувилламок су зи га н и сбатан
ортик. Ш ангиллам ок сузида эса белги дараж аси ундан хам ортик 
булиб, у "купол шовкин" белгисига эга булади. Ш ангилламок сузи, 
асосан, ж он ли нутк,ка хос. Зингиллам ок, гувиллам ок су зл ар и
к и то б и й . Бу су зл ар д аги
куш ун дош лар м аъ н о н и н г кучайишига, 
таъсир кучининг ортиш ига хизм ат ^илади.
д) 
"тортишмок": тортишмок, 
акашакланмок, 
чангакланмок 
"Тортишмок" фаркловчи семали холат феъллари инсоннинг 
мускул, 
томир, оёк, бармок кисмларининг физиологик холатини 
ифодалайди. 
Бундай ф еъ ллар касаллик, нокулай холда узок утириш , кексалик, 
организм 
одатий 
ф аолиятининг 
"бузилиши" 
натиж асида муайян 
аъзоларни н г тортиш ган, 
йигилиб кискарган холатда булиш ини 
билдиради. Кайд этилган холат ф еъллари туб ва купрок ясам а 
(от 
-лан) 
булади. 
"Тортишмок" 
ифодали маънога 
эга 
холат 
феъллари куйидагилар:
Тортишмок - йигилиш, кискариш холатида булмок: Мускуллар 
тортиш иб, 
оёк 
бушаш ди. 
Аямни 
хар 
куни 
ёки 
кун 
оша 
пеш инга 
якин 
дард 
тутади, 
аввал 
хуп 
чанкайди, 
кейин 
кулларининг томири тортишади (АДаххор).
Акашакланмок - йигилиб чангак, акш ак холатида булмок: У 
оёкларининг акаш аклана борганини, бутун гавдасининг тириш а 
бош лаганини сезди (Ойбек).
"Узбек тилининг изохли лугати'да чангак1 сузи кайд этилган, 
изохланган. 
Ш у суз 
асосида 
ясалган чангакланмок 
эса 
кайд 
этилмаган. Киёсланг: Чангакланмок — тортишиб акаш ак холатида 
булмок: Усиб кетди тирнокдари, ёп и рай , чангакланди бармоклари, 
ёп и р ай (Т.Тула). А каш акланмок сузида белги дараж аси тортишмок 
сузига н и сбатан ортик. Ч ангаклан м ок сузида эса "тортиш иш , 
йигилиш" дараж аси, таъсирчанлик кучли. Тортишмок сузи жонли 
нут^ка хос. Чангакланмок, акаш акланм ок купрок китобий.
е) "бесаранжом": 
чакчаймок, 
бакраймок, 
олаймок, гулаймок, 
олаланмок. Ушбу холат ф еъ ллари инсон, баъзан хай вонн и нг курув
1 Узбек тилининг изохли лугати. II 353-бет.
100


аъ зо си билан богланиб, ф ак ат унга хос ф изиологик х;олатни 
ифодалайди. Бу з^олат феъллари курку в, газаб, хурсандлик, бирор 
нарсадан каттик таъсирланиш каби рухий 
5^олат 
натиж асида 
инсон 
куриш аъзосининг катталашиб, бир оз олдинга буртиб
чикиши, 
бесаранжомлаииб, 
хунук 
курингая, 
салбий 
муносабат 
уй готувч и к и ёф а га ки р ган л и ги н и б илди ради. Б ун дай ифодали 
^олат ф еъллари к;уйидаги туб ва ясам а (сифат -й, -лай) феъллардан 
тузилади:
Чакчаймок - 
бесаранж ом лаииб 
бакрайиш
холатида 
булмок: 
Э ркакларнинг кузлари газабдан чакчайган (О йбек). ... д арахтларда 
бойкуш лар 
кузини 
чакчайтириб, 
утирганмиш 
(Мирмухсин). 
Култойнинг кузи чакчайди (А.Мухтор).
Б ак р ай м о к
-
к е н га й и б , 
к а ттал аш и б
ч ак ч ай и ш
х;олатида 
булмок: У ж ои х;олатда бакрайган кузларни, сулгин бир ю зни курди 
(О.Мухторов). Туями, ~деди З а ф ар кузларини бакрайтириб (Х-Назир).
Н иёзм ат 
онасига 
хам 
кузини 
бакрайтириб 
ёлгон 
гапирди 
(А.Каххор).
Гулаймок 

чакчайиш, 
олайиб 
бесаранж ом 
х;олатда 
булмок: 
... 
уРтаАагилаР 
эса 
огизлари 
купирган, 
кузлари 
гулайган, б аш ар ал ар и ки зарган ... холда и рги ш ар (М.Исмоилий).
Чакчаймок, 
гулаймок сузларида "бесаран ж ом 'л и к дараж аси 
ортик. Чакчаймок, бакраймок сузлари нисбатан куп кулланади. 
Гулаймок сузи огзаки нуткка хос - диалектал бу,\иб, кам ишлатилади.
О л а й м о к - о л а -к у л а х,олатда булм ок: С алтонбувииинг кути 
учди, кузлари олайди, шош иб суради (М .И смоилий). О там ни н г 
кузл ари олайиб, ту ш у н ар си з галати бир овоз билан букирарди 
(Н.Норматов). О стонада ю зи д о к ад ек оппок, к у зл а р и о л ай ган ... 
бош ял ан г в а ёкавайрон Н усратиллахужа турар эди (А.Мухтор).
О лал ан м ок 

олай и ш
х олати да 
булмок: 
С у л го н ал и н и н г 
к у зл ар и
о л ал ан и б, 
неигонасида 
катор 
аж инлар 
зохир 
булди 
(Л.Кодирий). М ирхош имнинг кузлари олаланди, медал яркираб турган 
кукрагига муш т урди (X.Гулом). Олаймок сузида белги дараж аси 
ортик булиб, бу суз огзаки н ущ ка хос. О лаланмок сузида ж араён
белгиси бор.
10!



Download 4,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   25




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish