Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги а мадали аскаров



Download 0,72 Mb.
bet34/57
Sana20.06.2022
Hajmi0,72 Mb.
#679991
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   57
Bog'liq
УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА УРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ

Дуглатлар. XIV-XV асрларда Мовароунназфда яшаган йирик ^абилалардан яна бири дуглатлардир. Рашидидаин уларни мугул ^абила иттифо^ига кирган туркий ^абила дейди3. Бартольд В.В. эса уларни му­гул дейди4. Н.А.Аристов дулу ва дутлат бир хал^ де­ган гояни урта га ташлайди. Дулулар туркий ^абила. У з^олда, дуглатлар з$ам келиб чирш жиз^атидан тур­кий булиб чи^ади. Дарз^а^ик,ат, Турк хо^онлиги ин- ^ирозга учрагач, унинг таркибида булган дулу ^аби- лаларининг бир рсми она юртлари Или водийси, Еттисувни ташлаб, бошк,а юртларга кетиб ^олади, долган рсми эса она юртларида яашда давом этади. бу юртларда Чингизийзода Чигатай улуси ташкил топгач, Чигатай улусининг шар^ий з^удудларида Манглай Суба (^уёш томонга ^араган ер) мулки таш­кил топади. Бу мулкка Еттисувдан то ^аш^аргача булган ерлар кирган ва Чигатойхон уни бош^аришни дуглатларга топширган. Шунда дулу ^абилалари дуг­латлар бошк,арувига утиб, манбаларда туркий дулу­лар мугул дутлат булиб кетган.
Дуглатларнинг айрим гуруз^лари XIV-XV асрларда Фаргона водийсида, Самарканд ва Хдкорда, {^оратегин ва бопп^а жойларда Tapi^ois з$олда яшаганлар5. >^исор дутлат султонлари Бобурга бегараз хизмат ^илганлар.
Уруз салжу^лари. XIV-XV асрларда Мовароун­назфда яшаган яна бир йирик ^абила угузлар эди.
Уларнинг бир гуруз^и сомоний амирларидан илтимос 1$илиб, X асрда Сирдарёнинг ^уйи з^авзаларидан Нурота tof ён-багирларига кучиб келадилар. Угуз салжухутрининг туркман гуруз^лари XI-XII асрларда Корахонийлар даврида Бухоро атрофлари1, Шимо­лий Хуросонга, яъни Х,озирги Туркманистон з^удуд- ларига келиб урнашадилар.
XIV-XV асрларда Сирдарёнинг ^уйи з^авзаси ва Дашти1^ипчоедан Мовароунназфга яна бир ^анча угуз, салжук, туркман гурузушри кириб келадилар. Асрлар давомида узбеклар билан ёнма-ён яшаб келган угузлар ва салжук туркманларининг бир цисми уз этник ном- ларини унутмаган з^олда утро^ашадилар. Уларнинг ке­йинги авлодлари узларини узбек туркманлари ёки "Нурота туркманлари" деб атаганлар.
XIV-XV ва кейинги асрларда Андижон вилояти­нинг tofah з^удудларида чаррок, (чиррак) деб аталган этник гуруз яшагани за^ида Бобур хабар беради2. Чамаси, 4aFpoiyvap ^ипчо^арнинг бир бутини булиб, XI-XII асрларда Фаргона водийсининг tofah район­ларига келиб урнашиб долган3. Бобур Андижоннинг tofah з^удудларида чагро!$лардан таш^ари ашпор ва турк урутлари чорвачилик билан шугулланиб келиш- ларини тилга олади4. Улар Бобур ^ушинларини от ва чорва моллари билан таъминлаб турганлар. Уму- ман, Урта Осиёнинг чорвадор ^авмлари тоголди адир ва данггларда яшаб, амир Темур ва Темурийларнинг з^арбий юришларида от, чорва моллари ва ^ушимча ^ушин билан таъминлаб турганлар. Бу даврда лаш- карни зотли от билан таъминлаб туриш жуда зарур булган. Зотли отларни фак,ат йил^иси куп чорвадор ^авмлар берар эди. Амир Темур бунга алоз^ида эъти­бор ^илган. Амир Темур ^арамогидаги 40 аймок,нинг

  1. таси —барлос, тархон, жалойир, орлот, аргун, тул- кичи, дулдай, мурул, сулдуз, тутой, ^ипчо^, тоторлар соз^иб^ироннинг ишончли з^арбий гвардияси з^исоб- ланган. Уларнинг з$ар бири йилрси куп чорва яй- ловларига эгалик рлган. Армиянинг асосий рсми з$ам шу ^авмлардан тузилган.

Узбек халрнинг таркибига мугул тилли аз^олининг туркийлашган гуруз^лари з$ам кирган. Улар асосан Дапггирпчовда яшар эди. Уларнинг айримлари XIV-

  1. асрларда узбек номи билан эмас, балки уз ^абила ва уруг-аймо^ номлари остида Мовароунназфга кириб келган эдилар. XVI аср бошларидан уларнинг сони Мовароунназфда купайди. Уларнинг бир рсми маз^ал- лий аз^оли таъсирида утрохууашадилар ва Мовароун- назфнинг барча туркий аз^олиси ^атори, узларини турк ёки турк-чигатай деб атайдилар. Бу эса уларнинг з^аётида з$ам кескин узгаришлар юз берганлигидан далолат беради. Ана шулар рсобига узбек халрнинг антропологик типида мугулбашара этник гуруз^лар пайдо булади. Аммо улар XI-XII асрларда шаклланган узбек халрга хос брахикефал европеоид типни, яъни "Урта Осиё икки дарё оралиги типи"ни тубдан узгартириб юбора олмайдилар.


Download 0,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   57




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish