Узбекистон республикаси фанлар академиясининг тарих институти узбекистон



Download 5,78 Mb.
Pdf ko'rish
bet40/60
Sana23.04.2022
Hajmi5,78 Mb.
#577212
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   60
Bog'liq
O`zbekiston davlatchiligi tarixi ocherklari

УЗБЕКИСТОН
ДАВЛАТЧИЛИГИ
ТАРИХНИНГ ЯНГИ
БОСК.ИЧИДА


УЗБЕКИСТОН РОССИЯ ИМПЕРИЯСИ ТАРКИБИДА
М устамлакачилик даври Урта Осиё давлатларининг 
хдёти, сиёсати, ик,тисодиёти, ижтимоий тузуми ва дав- 
латчилигидаги муайян узгариш лар билан 
6
o f a h k

булиб, 
улар куйидагилардан иборатдир:
— чор Россиясининг х,арбий истилоси х,амда Бухо­
ро, Кук,он ва Хива хонликларининг забт этилиши;
— хркимиятнинг мустамлакачиликка асосланган ту- 
зилмасининг вужудга келиш и билан мустак,илликнинг 
Кук,онда тула равиш да ёки Бухоро ва Хивадаги к,ис- 
ман бой берилиши;
— чоризмнинг ик,тисодий ва сиёсий хукмронлиги- 
ни мустах,камлашга хизмат к,иладиган к,онунчилик му- 
ассасаларининг вужудга келиши, Россия савдо, саноат 
ва молия капитали хукмронлигининг урнатилиши;
— Урта Осиё ва Россия зфтасидаги товар ай и р- 
бошлашни кенгайтириш, мустамлакачилик муносабат- 
ларини мустах,камлаш ва минтак,анинг ик,тисодий ту- 
зилмасида мук,аррар узгариш ларни амалга оширишга 
йуналтирилган янги ик,тисодий ш ароитларнинг ярати- 
лиши;
— миитак,а халкдарининг миллий манфаатларини, 
уларнинг энг оддий х,ак,-х,ук,укгларини мутлак,о мен- 
симаслик ва улар оммавий равиш да асоратга солини- 
ши.
Чоризм истилоси XIX аернинг биринчи ярмидаёк, 
бошланди ва кенг куламдаги разведкачилик ишлари, 
К,ук,он хонлигининг худудий яхлитлигини муттасил р а ­
вишда бузиш га интилиш, Сирдарё томондан Раим ва 
Ок,мачит истех,комлари, Барбий Сибир томонидан К о ­
пал ва Верний мудофаа инш оотларининг эгаллаб оли- 
ниш и билан бирга борди. Улар чор Россиясининг 
О ренбург ва Сибирдаги х,арбий стратегик йулининг 
таянч пунктлари ва россиялик боск,инчиларнинг Урта 
Осиё хонликлари худудларининг тобора ичкарисига 
кириб бориш лари учун бошланрич нук,та булди. А й­
рим пунктларнинг босиб олиниши Дандевил развед- 
качи отряддарининг Каспий, Бутаковнинг Амударё к,ир-
128


рокдари, Венюковнинг Чу дарёси х;авзасидаги х,ара- 
катлари билан бирга давом этдики, улар К,ук,он хон ­
лигига кдрашли Тукдюк, ва Пишпек к,алъаларининг оли- 
ниши билан них,оясига етди (1862). 1863 йилда подшох, 
Оренбург ва Сибирь йулларини бирлапггириш хак,идаги 
фармонга имзо чекди. Бу чор армиясининг алох,ида- 
алох,ида боск,инчилик ю риш лари тугаганлиги ва Урта 
Осиё давлатларига к,арши кенг куламдаги хдрбий х,ара- 
катлар бошланганлигидан дарак берар эди.
1864 йилда чор к,ушинлари Сузок,, Чолакдуррон, 
Авлиёота, Туркистон ва Чимкентни эгалладилар. Тош- 
кентни олишга булган биринчи уриниш муваффак,и- 
ятсиз тугади, чунки шах,ар ах;олиси ж идкий к,аршилик 
курсатди ва чор кушинларини улок,тириб ташлади. Ф а- 
кдтгина Н иёзбек к,урронини эгаллаб, Тошкент ва унинг 
атроф и ах,олисини сув билан таъминлайдиган Чирчик, 
дарёсининг икки асосий тармоги устидан назорат урна- 
тибгина чор к,ушини 1865 йилнинг 17 июнида шахдрга 
кириш га муваффак, булди.
Босиб олинган худудда Туркистон вилояти таш кил 
этилади. Унинг маъмурий булиниши х,арбий вази ф а- 
ларни х,ал к,илишга мувофикдаштирилади: унг к,анот 
кейинчалик Сирдарё тумани деб к,айта номланиб, унга 
Аральск шах,ри, 1-сонли к,алъа (кейинчалик Казалинск 
деб аталган) ва П еровск (кейинчалик К,изил Урда деб 
аталган) кирган; сул кднот Авлиёота, Марки, Пишпек 
х,амда Туркистон ва Чимкент туманларини уз ичига 
олган марказдан иборат булган.
1866 
йили Туркистон вилояти таркибида чор к,ушин- 
лари Бухоро амирлигидан тортиб олган х,удудд,а И р- 
ж ар ва Зомин булимлари, Уратепа ва Ж и ззах тум ан- 
лари таш кил этилади. Туркистон вилоятининг узи эса, 
подшох, фармонига мувофик, Оренбург генерал-губер- 
наторлиги таркибига киритилади. Уни бошк,ариш асос- 
лари 1865 йил августдаги «М увакдат низом» билан 
белгиланди х,амда х,арбий ва фук,аролик х,окимияти- 
нинг узаро уйрунлигига, шунингдек, маъмурий суд, 
хужалик ва бошк,а вазиф аларнинг бир муассасада мар- 
казлаш увига асосланди. Вилоятнинг х,арбий губерна- 
тори этиб генерал М. Г. Черняев тайинланди. У бу 
лавозимда 1866 йилнинг февралигача ишлади. Кейин 
(1867 йилнинг июлигача) Д. И. Романовский губерна­
тор булди.
Ж ойларда маъмуриятни бир вак,тнинг узида х,ар-
5 -2 4 2 4
129


бий комендантлар хдм булиб х,исобланган булим бош - 
ликдари бошкдрдилар. Уларга чор амалдорлари том о­
нидан тайинланган хдмда махдллий ах,олидан улпон ва 
солик, 
й и р и ш
устидан назорат к,иладиган ок,сок,оллар 
буйсунганлар.
Суд сохдсида утрок, ах,оли учун к,озилик махдама- 
лари ва кучманчилар учун бийлар суди сакдаб к,олин- 
ди. Айни пайтда, бу судлар тузилмаси ва вазиф алари- 
га баъзи бир узгартириш лар киритилди. Ж умладан:
— к,ози-калон лавозимини тутатиш йули билан б ар­
ча к,озиларнинг хукукдарини тенглаштириш;
— судьяларни уч йил муддатга сайлашни ж орий 
к^илиш ва даъвогарга у кдйси к,озига купрок, ишонса, 
уш анга мурож аат этиш хукук,ини бериш;
— к,айсидир даражада чоризм ёки рус ах,олиси ман- 
фаатларига дахл к,иладиган ёки ш ариат к,онунларига 
кура улим ж азоси ёки 
ofhp
ш икает етказиш белгила- 
надиган ишлар куриб чикднп учун чор судларига ош и- 
рилган;
— х,арбий губернаторга к,озилик ва бий судлари- 
нинг алох,ида х,укмларини Россия х,ар б и й -ж и н оят 
к,онунларига мувофик, ж азолар билан алмаш тириш
хук,ук,и берилди'.
Туркистон халкдари аввалбошданок, икки томонла- 
ма ж абр-зулм остида к,олди. Улар учун сакдаб к,олин- 
ган хонликка хос маъмурий-солик, тизими нафакдт за- 
волга юз тутган, балки, аксинча, Россия давлатининг 
бутун кудрати ва миллий-мустамлакача истибдод усул­
лари билан кучайтирилган булиб чикди.
Туркистон вилоятини 1865 йилдаги «Низом»да бел- 
гиланган к,оидалар асосида бошк,ариш тажрибаси очик,- 
дан-очик, истилочиликка асосланган идора усули етар- 
лича самарали эмаслигини курсатди. Чоризм нук,таи 
назарича, у солик, йигиш тизимини шакллантира ол- 
мади, энг мух,ими эса, мах,аллий жамиятнинг мусул­
мон уламолари, йирик заминдорлар, кучманчиларнинг 
аелзода урурлари, собик, хонлик амалдорлари каби 
урнатилган реж им га очикдан-очик, кдрши чик,кдн и ж ­
тимоий тоиф аларнинг сиёсий таъсирига барх,ам бе- 
ришга ярок,сиз булиб чикди.
Россиянинг савдо-саноат доиралари Туркистоннинг 
табиий бойликларидан фойдаланишдан них,оятда ман- 
фаатдор булиб, Урта Осиёдаги вилоятларнинг иж ти- 
моий-ик,тисодий к,урилишида озми-купми даражада туб
130


узгариш лар к,илиш, бу жихдтдан уларни Россиянинг 
мах,аллий вилоятлари билан як,инлаштириш, алок,алар- 
нинг кулай йулини яратиш ни к,атъий туриб талаб к,ила 
бошладилар. Улар рус маъмуриятининг махдллий урф - 
одат ва к,онунларга аралаш увини танк,ид к,илдилар ва 
уни россияча боищарув муассасаларини тезрок, ж орий 
этиш талаблари билан мах,аллий ш ароит уртасида у з ­
аро мувозанатни излаш ва топишга даъват к,илдилар.
Шу аснода, 1867 йил 11 июлда янги маъмурий бир- 
лик — Сирдарё ва Еттисув вилоятларини уз ичига ол- 
ган Туркистон генерал-губернаторлигини ташкил этиш 
тутрисидаги к,онун эълон к,илинди. Бу пайтга келиб 
Кавказ, Польша ва Россия империясининг Ш имолий- 
Барбий улкасидаги хизматлари давомида катта м аъму­
рий таж риба туплаган генерал-адъю тант фон К ауф ­
ман биринчи генерал-губернатор этиб тайинланди2.
1867 йилдаги чор хукумати м аниф еста билан К ауф - 
манга «сиёсий, чегаравий ва савдо иш ларини х,ал 
К.ИЛИ Ш , 
куш ни мамлакатларга уларнинг Россия билан 
узаро алокдларига тегишли музокаралар олиб бориш 
ва битимлар имзолаш, узаро келишувга эришиш ва 
к,арорлар к,абул к,илиш учун ишончли вакилларни 
жунатиш да чекланмаган ваколатлар берилди»3.
Унинг олдига Урта Осиёда Россия савдо ва саноати 
учун «кенг ва осон кириб борадиган йул» очиш вази- 
ф аси 

Download 5,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   60




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish