Узбекистан Республикаси Олий ва урта махсус таълим вазирлиги олий уцув юртлари талабалари


bet67/70
Sana24.01.2023
Hajmi
#901912
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   70
Bog'liq
Bozor iqtisodiyoti asoslari (M.Rasulov)

x
&
kja
даражаси кутарилиб, йул 
бекитилади. Куриниб турибдики, мамлакатимизга зарур то­
вар, асбоб-ускуналарни четдан олиб келиш, чет савдогар- 
ларнинг фаолиятини тартибга солишда замонавий ва бозор 
талабидан келиб чикддиган бож хдкд! тизимининг куллани- 
лиши ташкде ик,тисодий алоцаларни кенгайтирищца катта 
урин эгаллайди.
Лицензияни олсак, бу четга мол чик,аришни рарбатланти- 
риш ёки акс таъсир курсатишда ижобий роль уйнайди. Четга
23 — 
М. Расулов
353
www.ziyouz.com kutubxonasi


мазрулот чикдриш, айник,са, тайёр ма^сулотлар чикдришни 
хукук,лантирищда кенг кУлланилади. Аввагю юк,ори сифатли 
ма^сулот етиштириш, жах,он стандарта даражасвда мадсулот 
ишлаб чищ ж ш ни ра*батлантиришда бу механизм жуда кул 
келади. Чунки биринчи навбатда, лицензия четга махрулот чи- 
кдриш имконига эга б у т ан корхоналарга берилиб, бошкдлар- 
ни шу даражада булишига даъват этади.
Четга мол чикдришни купайтириш барча афзаллик- 
лар билан бирга валюта муаммосини \ал кулишда ахами- 
ятлидир. Мамлакатимиз ^озирги утиш даврида, инвес- 
тицияни кенгайтириш зарурияти усиб бораётганда чет 
техника ва технологиясига булган талабнинг уткирлиги- 
да кУп микдорда чет валюталарига эга булишни талаб 
этади. Бу муаммони *ал кулишда \ам лицензия механиз- 
мидан самарали фойдаланиш к;анчалик а^амиятли экан- 
лигини исботлашнинг зарурияти йук;.
КУриниб турибдики, бож ^аку ва лицензия механизм- 
ларидан бозор икгисодиётини тартибга солишда ишлатиш 
катта устунликларга эга, Ута му^им ик,тисодий, сиёсий ва- 
зифаларни бажаришда урни каттадир. Энг муху ми ишлаб 
чикдриш даражасини кутариш, самарали бозор юсгисодиё- 
тини юзага келтиришда таъсири жуда ахдмиятлидир.
Шундай кулиб, бозор ик^исодиётини тартибга солиш- 
даги энг асосий ик,тисодий механизмларнинг мо^ияти ва 
кускдча таъсир этиш мазмуни билан танишиб чикдик. Ал- 
батта, улар ало^ида мустакул таъсир этадилар ва *ар би- 
рининг узига хос Урни мавжуддир. Л екин бунда катгик 
чегара булиши мумкин эмас. Давлат ёки жамоатчилик бу 
механизмларни биргаликда, бир-бирига борлаган *олда 
ва бир-бирини тУддириб умумий мак,сад сари хдракатлан- 
тирган х,олда фойдаланади. Шу билан бирга шароит ва 
максадга цараб бу механизмларнинг бири етакчи, к;ол- 
ганлари кумакчи сифатида ^аракат этишлари мумкин. 
Аммо бу механизмларнинг хусусияти ва имкониятларини 
эътиборга олган ^олда ундан фойдаланиш асосий йуна- 
лишдир.
Бозор ик^исодиётини тартибга солишда, умуман са- 
марадорликни оширишда планлаштиришнинг механизм 
сифатидаги Урни кам эмас. Шуни таъкидлаш зарурки, 
ran Утмишдаги умумий планлилик тизими, ялпи план 
тартиби устида бораётгани йУк. Чунки унинг канчалик 
зарарли эканлигини \аёт кУрсатди. Хозир ёрдамчи меха­
низм сифатида фойдаланиш, микро ва макро ик^гисоди-
www.ziyouz.com kutubxonasi


ётдаражасида самарадорликни ошириш мак,садида ф онда- 
ланиш зарурияти устида гап юритмок;чимиз.
Планлилик ишлаб чикдришни, умуман ик^исодиётнинг 
умумлашуви даражасининг талабидир ва инсон иктисодий 
фаолиятининг йирик муваффакртятида юза га келган илмий 
ва амалий бойликдир. Микроик^исодиётда нланлилик зару- 
рият эканлиги маълум нарса. Чунки бусиз таракдиётни та- 
саввур этиб булмайди.
Макроиктисодиётни олсак, бунда истик,болли масала- 
ларнинг албатта планлаштирилиши талаб этилади. Бундан 
ташкрри умумий икгисодий холатларда хам буни куриш 
мумкин. Масалан, йирик иктисодий-ижтимоий дастурлар 
хам Ш1ан талаби асосида юзага келади, Ш1ан курсаткичлари 
билан аник холша келтирилади ва тулдирилади. Бу, ай- 
ник,са экологик муаммоларда як^ол куринади.
Демак, бозор иктисодиёти шароитида бош ка икти- 
содий механизмлар билан биргаликда планлиликнинг хам 
узига хос урни мавжуд.
Давлатнинг бозор иктисодиётига аралаш уви, унинг 
тартибга солиш жараёни к а л а эхтиёткорликни талаб 
Килиб, 
маъмурий ва ицтисодий усулларни ку л л аш д а 
чега- 
рани билишлик к а л а а\амият касб этади. Бунинг кандай 
асосий талаблари мавжуд? 
Биринчидан, 
бозор механизм- 
лари боЕликлигига гаъсир этиш ва уларнинг бузилишига 
олиб келувчи хар крндай харакат зарарлидир. Бунга асло 
йул кУйиб булмайди. Айтайлик, директив мазмундаги 
харакат т$три келмайди. Мажбурий планлаштириш, ре­
сурс ва товарларни сунъий тахсимлаш, бахолар устидан 
маъмурий назорат олиб бориш кабилар шулар директив 
мазмунидаги харакат к;аторига кириб, булар бозор меха- 
низмларини ишдан чик,аради.
И ккинчидан, 
бозор ик^исодиёти узини-^зи тартибга 
солиш механизмларига эга булганлиги учун ицтисодий 
усулларни к^ллаш давлат учун к^ирок, к#л келади. Лекин 
бу зарурий вак^ларда маъмурий усулларнинг куллани- 
лишини инкор этмайди, хатго так,озо этади. Умуман ол- 
ганда, бозор ик;тисодиётини тартибга солиш да маъму­
рий ва иктисодий усулларни бир-биридан ажрагиш к?
1
й- 
ин, улар бирга кулланилади ва бир-бирини туддиради.
Учинчндан, ик
1
исодий усуллар кднчалик маъкул булма- 
син, улардан жуда эхтиёткорлик билан фойдаланиш зарур. 
Агарда солик, кредит-пул, бюджет-пул усулларини олади- 
ган булсак, булар хам эски мажбурий планлаштирищцан
www.ziyouz.com kutubxonasi


кам эмас, билмай к^лланилса улар *ам катга зарар келти- 
риши мумкин.
Туртинчидан, ик^исодий усулларнинг хдммаси хдм кам- 
к^стсиз эмас. Улар ичида ижобий билан салбий усуллар хдм 
бор. Масалан, давлат куммат янги технологиями киритди, 
дейлик. Дастлаб унинг фойдали тижорий томонлари булмас- 
лиги мумкин. Бу технология ишсизликни купайтириши, 
ижтимоий муаммони кучайтиришга олиб келишдан йирок 
эмас. Ёки инфляцияга кдрши пул сиёсати банк фоизининг 
усишига олиб келиши ва х,оказолар.
Хулоса кдлиб айтиш мумкинки, бозор давлатнинг тар- 
тибга солиш фаолиятинн чегаралаиди, жуда нозиклик билан 
иш тугишни талаб этади. Бозор иктисодиёти имкониятлари 
туда иш га солинган деб булмайди. Бу сохдда биронта х,ам 
идеал давлат бор, дейиш кртйин.
Мавзу буйича асосий тушунчалар
1. Бозор ицтисодиётини тартибга солиш зарурияти булиб, 
бу бозорнинг Узини-Узи боищариши, тартибга солиши ме- 
ханизмларининг *аракати ик^исодиётнинг тарахдиёт тала- 
бини тула таъминлай олмаслиги билан богланган. Бу бево- 
сита бозор \аракати, шу билан бирга ик.тисодий истик;бол 
муаммолари билан хдм бокликдир.
2. Бозор ик^исодиёти ривожидауз асоси билан ижобий- 
лик устунлик кдлади ва буни алмаштиришнинг иложи йук„ 
айтганимиздек бозор тизими, усулидан бошк;а йул йУк,. Ле- 
кин унинг камчилик ва салбий томонлари \ам борки, дав­
лат ва жамиятнинг иктисодиётни тартибга солиш фаолият- 
лари буларнинг олдини олишга каратилгандир. Бозор хам 
идеал тизим эмас.
3. Бозор ва давлат биргаликда уз фаолиятлари билан 
ик^исодиёт таравдиётини тула таъминлайди. Давлат фаоли- 
яти билан тулдириш бозорнинг инсон манфаатига кдрати- 
лиши ва фаровонликни ошириб бориш муаммоларини тула- 
рю к, амалга оширишга муваффак, булинади. Бу со^ада етак- 
чи ва юкрри даражали бозор ик^исодиёти мамлакатларининг 
тажрибаси жуда каттадир.
4. Давлатнинг бозорни тартибга солиш сохдсидаги фао- 
лияти умумий истеъмол, иктисодиётнинг комилексли та- 
рак^иёти, ижтимоий йуналиш билан боглангандир.
www.ziyouz.com kutubxonasi


5. Бозор ик^исодиётининг тартибга солинишида маъму- 
рий ва ицтнсодий усуллар мавжудцир. Маъмурий усуллар асо- 
сан бозорнинг салбий окрбатларининг олдини олишга кдра- 
тилган. Буларга монополияга кдоши кураш, экологик муам- 
моларни ^ал килиш, миллий стандартлар ишлаб чик^ш , 
ижтимоий, жа^он хужалик алокдларида миллий манфаатлар- 
ни ^имоялаш кабиларни ¡флиш мумкин.
6. Ик^исодий усуллар бозор механизмларини тулдириш, 
унинг самарадорлигини ошириш билан боЕлангандир. Бу- 
ларга солик;, давлат контракти, бож тарифи, лицензия, 
субсидия зарурий ^олатларда кредит ва бах;о механизмлари 
назорати кабиларни к^шиш мумкин.
7. Маъмурий ва иктисодий усуллардан фойдаланишда 
бозор механизми ^аракагига зарар келтирмаслик, бозор фа- 
олиятининг сустлашувига йул к^ймаслик ва умуман бозор 
ик^исодиёти й^л куйган чегарадан чикдоаслик катга самара 
беради ваумумий тарак^иётни таъминлайди. Бу усуллар бир- 
бирига боЕпикхолда, бир-бирини т^лдирган *одда к^лла- 
нилиш хусусиятига эгадир.
МАВЗУ БУЙИЧА
т о п ш и р и к
в а
с а в о л л а р
1. Бозор икгисодистининттартибга солиниш заруриятини бозор ф ао - 
лияти мазмуни билан биргаликда гушунтиринг.
2. Бозор икгисодистини тартибга солиш нинг мазмуни ним а, у к а н - 
дай й^ллар билан амалга оширилади?
3. Бозор икгисодиётини тартибга солиш нинг цандай усул ва м ех а­
низмларини биласиз, улар кандай хусусиятларга эга?
4. Бозор ик;тисодиёти тартибга солиниш идаги маъмурий усулларни 
кУрсатган *олда уларнинг м о\и яти н и ва ^арахат мазмунини туш унтириб 
беринг.
5. Бозорни тартибга солин и ш и нинг кандай иктисодий усул ва м еха­
низмларини биласиз? Уларнинг харакатини, бозор ик^исодиётига таъ си- 
рини мисоллар билан тушунтиришга ^аракат кдлинг.
6. Бу икки усулнинг к^лланиш услуби богликликлари, мувозанатла- 
ри каби масалаларга эътибор берган \о л д а бир мацсадли \ар ак ат э к а н л и - 
гини атрофлича еритиб беринг.
XVIII. БОЗОР ИКТИСОДИЁТИНИНГ 
ИЖТИМОИЙ ЙУНАЛИШЛАРИ 
и ж т и м о и й й У н а л и ш м о . \ и я т и
Цивилизациями жамият учун бозор ик,тисодиётининг 
ижтимоий йуналиши зарурий холатдир. Бу инсон манфаати, 
химояси, унинг турмуш даражаси, муаммосвдан келиб чи- 
к?
1
б, жамият бозор муносабатлари камчиликларша, улар ю за т
www.ziyouz.com kutubxonasi


келтирадиган салбий ок^батларга бефарк, була олмайди. Бо- 
зор ривожининг ижтимоий йуналишда булиши хозирги за- 
мон талаби булиб, бу сохада, айник,са т а р а к ^ й этган мам- 
лакатларнинг тажрибаси катга.
Юкррида таъкидлаганимиздек, бозор ик^исодиётининг 
устунлиги инсон манфаатларидан келиб чикдошлиги, унинг 
ривожи шу туфайли амалга оширилишидадир. Лекин бу аб­
солют холат деб булмайди. Чунки \ар кдндай объектив иж- 
тимоий холатдек бозор иктисодиётида хам бебошлик, то- 
монлар манфаатларининг доимо бир меъёрда таъминлан- 
маслиги жараёни мавжуд.
Бозор ик^исодиётидаги салбий окибатлар фак,ат унинг 
“ к$ли етмаслиги” билан боклик; б^лмай, умуман унинг 
тарак,к;иётидаги нормал х,олатлар билан хам богланган. 
Хусусий манфаатни таъминлаш учун булган харакатнинг 
узи учун бозорда кулайликлар ахтариш шафкртсиз рак,о- 
бат кураши туфайли юз бериши ва бунда имкони бор 
усуллардан фойдаланиш хамда хар кдндай уринишларга 
й$л куйиб берилса, албатта бу жуда огар окдебатларга олиб 
келиши турган ran. Бошк,ача кдгсиб айтганда, 

Download

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   62   63   64   65   66   67   68   69   70




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish