Узб еқистон сср фанлар академияси



Download 1,22 Mb.
bet32/196
Sana09.08.2022
Hajmi1,22 Mb.
#846742
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   196
Bog'liq
O\'zbek tili grammatikasi. II. 1976

Пойламоц феъли хам объектни тушум ва ўрин-пайт формасида бошқариб келиши мумкин. Бу сўзнинг асл маъноси «қўриқламоқ» бўлиб, бу маънода объектни тушум келишиги формасида бошқара- ди: буғдойни пойламоқ каби. Лекин бу сўзнинг ички формасида ўзгариш юз берган ва у қўшимча равишда «кутмоқ» маъносини ҳам ифода эта бошлаган. Шунинг учун пойламоц. сўзи ҳам «кутмоқ», ҳам «пойламоқ» («кўз-қўлоқ бўлмоқ») маъносини ифодалаш мақса- дида қўлланганда, объектни тушум ва жўналиш келишиги форма­сида бошқара олади, аммо гап структурасида айрим ўзгариш юз беради: масалан, Тўғрибой отни миниб йўлбарс келадиган сўқмоқни, пойлаб турибди («Эгри ва Тўғри»)—Тўғрибой отни миниб йўлбарс келадиган сўқмоқда пойлаб турибди (унинг келишини).
Тушум ва ўрин-пайт келишиги аффиксларининг икки сўз форма­сидаги вазифадош алмашиниб қўлланиши ҳодисаси ҳам учраб туради. Масалан, Қодиров айни пайтда ўзини раислик лавозимида ҳар цачонгидай мустахкам ҳис қиларди (Ш. Рашидов)—Қоди- ров айни пайтда ўзидараислик лавозимини ҳар қачонгидай мустаҳ- кам ҳис қиларди каби.
Тушум ва чиқиш келишиги аффиксларининг вазифадош қўлла- нишида ўзбек (ва боища туркий тилларда) тилида бутун ва бўлак, тўда ва қисм маъноси англашилади. Лекин тушум ўрнида чиқиш келишиги формасининг қўлланиши ҳамиша бутундан бўлак, тўда- дан қисм маъносини англата бермайди.
Чиқиш келишигининг бош маъноси чиқиш нуқтасини билдириш- дир, яъни бир предметдан унинг иккинчиси ёки шу предметдан унинг бўлаги ажратилишини — ҳаракатнинг бошланиш ўрнини кўрсатишдир, -дан аффиксининг бошқа маънолари мана шу асосий маъно билан боғлиқдир. Тушум келишигининг бош маъноси эса чиқиш формантининг тескариси сифатида икки предметнинг бир- лаштирилиши, бирининг иккинчисига таъсир этишини кўрсатишдир.
Чиқиш келишиги формаси ўрнида тушум аффиксини қўллаш предмет билан предметнинг бирикувини англатишдир, лекин бу би- рикиш бирор воситани ажратиш орқали воқе бўлиши билан боғлиқ. Агар мана шу бирикиш ифода этилмаганда, тушум ўрнида чиқиш формаси вазифадош қўллана олмаган бўларди.
Тушум келишиги формаси ўрнида қўлланган чиқиш келишиги формаси қуйидаги хусусиятларга эга.

  1. Феълдан англашилган ҳаракат бутунга (ёки тўдага) тўла ўтмай, унинг бир қисмига ўтгани (таъсир этгани) маъноси ифода этилади. Бунда чиқиш формасидаги объект шу тўда ёки бутуннинг таркибий қисми, унинг улушидир, лекин ажралиш таъсири шу бу­тунга нисбатан умумий бўлади: уйда ўтириб, ғиштдан, тошдан тил- ла циладиган хотин кимга ёқмайди (А. Қаҳҳор).— Чойдан куй! (А. Қаҳҳор). Танча устида ётган папиросдан олиб... лампадан тутатди (Ойбек).Мен шу узумдан сизга юбормай, ...шинни цил- ган эдим («Уч оғайни ботирлар»),

  2. Утимли феълдан англашилган ҳаракат тўданинг айрим, мустақил бўлакларига ўтади (таъсир этади). Бунда гап ана шу ажратилган миқдор — қисм ҳақида боради: Болаларга ҳар хил адабиётлардан ўқитиш керак (А. Қаҳҳор). ...бу жониворларнинг ■ёнига неча минг сўфилардан цўшиб берди (А. Қаҳҳор)....сада райҳонга қўл уриб искади, сўнгра шохидан синдираётган эди,... (А. Қ а ҳ ҳ о р).Навдадан кесмоқ, токдан экмок ва ш. к.

  3. Утимли феълдан англашилган ҳаракат таъсирининг конкрет ўрни бутуннинг бир қисми -— бўлаги экани маъноси англашилади; бундай чоғда гап ўша бутун ҳақида боради. У ҳам Карл Иванович- нинг ажин босган чеккасидан ўпди (Л. Толстой). Уғилчаси Му- ҳаммаджоннинг пешонасидан. ўпди (А. Қаҳҳор). Ҳамроев Ҳам- дамнинг цулоғидан чўзиб тортди (А. Қаҳҳор). Миршаб Йўлчи- нинг қўлидан тутди (Ойбек).

  4. Утимли феълдан англашилган ҳаракатнинг қисм орқали бў- лакка, шу бўлак туфайли бутунга таъсири ифодаланади. Йўлчи югуриб борди. Отнинг жиловидан тортди, аравакаш ғилдиракдан тортди (О й б е к). Келтирилган мисолда бўлак — ғилдирак, тортиш ўрни ғилдиракнинг бир қисми, бутун эса араванинг ўзи.

  5. Утимли феълдан англашилган ҳаракат қисм орқали бутунга, ва бутун орқали унинг ташувчисига таъсири ифодаланади. Ёрмат Йўлчининг енг учидан тортиб силтади (0 й б е к).

  6. Феъл томонидан бошқарилган -ни ва -дан формалари ҳақида, тўғрисида кўмакчисига вазифадош қўлланади. Бунда гап -дан фор- мантини олган объектнинг жами ёки маълум бўлаги устида боргани эслатилади ва бошқарувчи гапирмоқ. феъли ва унинг синонимлари бўлади: Бойвачча ўтиришларидан, зиёфатлардан сўзлади (О й- бек). Уз цилмишингиздан гапиринг (А. Қаҳҳор). Чиқиш кели­шиги формасидаги сўз ҳақида, тўғрисида иштирок этган кўмакчили конструкция билан алмашинган ҳолда қўлланиши мумкин.

Тушум ва чиқиш формалари ҳацида кўмакчиси билан вазифа­дош қўлланадиган конструкциялар юқорида тилга олинган вари- антлардан жиддий фарқ қилади.
Объект тушум формасида қўлланганда, у бутунича, чиқиш фор­масида эса бутундан бўлак маъноси ифодаланади; ҳацида кўмак- чиси қўлланганда, кўмакчи билан келган сўздан англашилган шахс- га (предметга) доирлиги англашилади: камчиликларни гапирди (камчиликлар нималиги), камчиликлардан гапирди(бир қисм кам- чиликлар нималиги), камчиликлар ҳақида гапирди (барча камчи­ликлар ва шу камчиликлар жараёни нутқ объекта эканлиги) каби.
Утимли феъл бирор объект ва унинг маълум миқдорини билди­рувчи икки сўзни бирданига бошқарганда сўзловчининг нимани айтмоқчи бўлганига қараб, бу объектларнинг бири тушум, иккинчи- си чиқиш ёки ҳар иккаласи чиқиш формасида қўлланиши мумкин: Урушда кўрганларидан анча гапириб берди (А. Қ а ҳ ҳ о р). Урушда кўрганларини гапириб берди.
Г ап структурасига кўра субъект бирдан ортиқ бўлганда, объект- лардаги тушум ва чиқиш формаси алмашиниши билан тенглик ва биргалик маъносидан ташқари, предметнинг миқдорий чегараси, чек каби тушунчалар ҳам ифода этилиши мумкин: чойни икки кило- дан олдик (чой энди тугади), чойдан икки килодан олдик (чойнинг тугагани маълум эмас) каби.
Инсон онгида воқе бўлган физик хусусиятни билдирувчи сезмоқ, тушунмоқ, англамоқ, билмоц каби ўтимли феъллар объектни тушум ва чиқиш формасида бошқарганда бутундан қисм, тўдадан бўлак маънолари аиглашилмайди; тушум формаси қўлланганда тингловчи воқеликни бевосита фигурал билиб олгани, чиқиш формасида эса воқеликии фигурал ҳолда восита орқали билиб олгани ифода эти- лади. Бундай чоғда қиёсланувчи конструкцияларнинг бирида ту­шум формасида қўлланган сўз иккинчисида чиқиш формасида қўл- ланганда феъл тушум келишиги формасидаги бошқа сўзни талаб қилади. Шунинг учун бундай чоғда -ни ва -дан формалари вазифа­дош қўлланмайди: овозингни танидимовозингдан танидим (се­ни) ; келганингни билдимкелганингдан билдим (ниманидир) каби.
Гап структурасида бири ўтимли, бири ўтимсиз феълдан ҳосил бўлган бирикмалар айни бир объектни хам тушум, ҳам жўналиш формасида бошқариши мумкин бўлганидек (тошга ўйиб ишланган раемтошни ўйиб ишланган раем каби), тушум ва чиқиш кели­шиги формаларини ҳам вазифадош боищара олади: дарёни кечиб ўтдидарёдан кечиб ўтди каби.

Download 1,22 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   28   29   30   31   32   33   34   35   ...   196




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish