Ўқув машғулотида таълим технологияси модели мавзу: Менингитларнинг ва менингоэнцефалитларнинг эрта ва қиёсий


Иккиламчи септик менингит ва менингоэнцефалитлар



Download 0,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/21
Sana31.03.2022
Hajmi0,49 Mb.
#520578
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   21
Bog'liq
Менингиал синдром

Иккиламчи септик менингит ва менингоэнцефалитлар. 
Ҳар хил этиологияли сепсисларда (тарқалган инфекцияларда) менингит ва 
менингоэнцефалит келиб чиқади. Кўпинча улар касалликнинг 5-10-кунлари ривожланади. 
Касалликнинг клиник манзараси умумий интоксикация белгилари, иситманинг гектик ёки 
нотўғри типи қалтираш ва терлаш билан кечиши, гепатолиенал белгилар билан намоён 
бўлади. Геморрагик тошмалар бўлиши мумкин. Бирламчи ёки иккиламчи йирингли ўчоқлар 
бўлиши характерли. Шундай ўчоқ (метастаз)лардан бири менингитдир. Стафилококкли ва 
стрептококкли сепсисда тери ва тери ости клетчаткасининг йирингли шикастланишлари 
(фурункул, карбункул, панариций ва б.), юқори нафас йўлларидаги, пешоб-таносил 
аъзоларидаги яллиғланиш жараёнлари бирламчи ўчоқ вазифасини бажаради. Сепсис ўткир, 
ярим ўткир ва сурункали кечиши мумкин. 
Менингиал белгилар бошланиши билан беморлар аҳволи оғирлашади, тана ҳарорати 
39-40°Сга кўтарилади, қусиш, Керниг, Брудзинский белгилари, энса мушакларининг 
таранглиги пайдо бўлади. Кўпгина беморларда яллиғланиш жараёни фақат мия пардасида 
бўлмай, балки мия тўқималари ҳам зарарланиб беморларда тиришишлар, ўчоқли 
ўзгаришлар (гемипарезлар, қўл-оёқларнинг тўхтовсиз титраши ва ҳ.к.) ва бош мия жуфт 
нервларининг 
зарарланиш 
белгилари 
кузатилади 
(кўпинча 
кўз 
олмасини 
ҳаракатлантирувчи). Мия абсцесслари ёки мия томирлари тромбози ривожланиши мумкин. 
Орқа мия суюқлиги йирингли, сарғимтир тусда, юқори нейтрофилли цитоз (1500-
3000)х10
6
/л, оқсиллар миқдори юқори (2-12 г/л), қанд миқдори камайган кўринишда бўлади. 
Бундай ҳолларда ликвор секин ва босимсиз оқиши мумкин, бактериоскопияда ҳужайра 
ичида ва ташқарисида жойлашган қўзғатувчилар топилади. Этиологик ташҳис қўйишда 
бактериологик текширишлар натижаси асосий ўринни эгаллайди. 
Замбуруғлар ва содда жонзотлар келтириб чиқарган менингит ва 

Download 0,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   21




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish