Urganch davlat universiteti tabiiy fanlar fakulteti tuproqshunoslik kafedrasi

O‘tloqi-taqir tuproqlar. Ular Amudaryo bo‗ylarida tor polosada, asosan 

to‗qaylarda uchraydi. Bu tuproqlarning aksariyati sholizzorlarda, poliz ekinlari 

bilan band bo‗lib,g‗o‗za ham ekiladi. Amudaryodan uzoqlashgan sari bu tuproq 

tarkibi o‗zgara boshlaydi. 

Taqir  tuproqlar.      Amudaryo  deltasining  hamda  viloyatning  yer  osti  suvlari  bir 

muncha chuqurroq bo‗lgan joylarida ko‗p uchraydi. Taqir tuproqlar dehqonchilik 

uchun kam o‗zlashtirilgan. Agar bu tuproqlar sug‗orilsa  o‗zining oldingi holatini 

butunlay  yo‗qotishi  mumkin.  Taqir  tuproqlar  tarkibida  chirindi  miqdori  1  foiz 

atrofida  bo‗lib,  unga  yaxshi  ishlov  berilsa,  ekinlardan  mo‗l  hosil  olish  mumkin. 

Taqirlarda  suvning  singishi  30-40  sm  dan  pastga  tushmaydi.Bunday  tuproqlarda 

yuksak  o‗simliklar  deyarli  o‗smaydi.  Uning  unumdor  qismi  ustki  3-4  sm  da  

Tuproq   Namlik, % 

Agregatlar kattaligi, mm 

Jami agregatlar  

Don

a 

koe

f. 

Abso 

lyut  

Dala 

nam 

sig‗. 

nis 

>50 

50-30 

30-

10 

10-5  5-3 

3-1 

1-

0,25 

<0,25 

>10 

10-

0,25 

<0,

25 

 

YAngi 

sug‗or.

engil 

qumoq 

19,0 

16,5 

14,2 

97,0 

82,9 

73,5 

18,6 

8,0 

9,3 

14,3 

12,3 

9,0 

18,8 

11,7 

18,6 

8,4 

13,7 

15,2 

8,4 

13,7 

11,1 

17,2 

20,2 

13,4 

7,9 

15,5 

14,3 

5,8 

7,4 

9,1 

52,3 

32,0 

30,0 

41,9 

60,6 

60,0 

5,6 

7,4 

9,1 

0,72 

1,38 

1,47 

YAngi 

sug‗or. 

o‗rta 

qumoq 

18,0 

15,5 

13,6 

75,7 

65,5 

75,4 

8,5 

9,0 

12,6 

9,7 

10,2 

12,7 

17,8 

19,0 

22,6 

15,4 

14,8 

11,1 

14,1 

11,8 

9,6 

15,7 

14,9 

11,4 

16,6 

15,8 

10,8 

2,2 

4,5 

9,2 

36,0 

38,2 

42,9 

61,8 

57,0 

42,9 

2,2 

4,8 

9,2 

1,63 

1,35 

0,75 

Eski. 

sug‗or.

engil 

qumoq 

21,5 

17,0 

13,5 

98,0 

76,0 

62,5 

29,8 

3,4 

0 

18,8 

5,6 

5,7 

27,6 

17,6 

16,0 

10,2 

14,4 

12,1 

5,6 

16,1 

13,7 

4,3 

31,0 

36,5 

2,6 

3,3 

8,7 

1,1 

4,2 

7,3 

76,2 

26,0 

21,7 

22,7 

60,8 

76,0 

1,1 

4,2 

7,3 

0,30 

2,33 

2,45 

Esk. 

sug‗or. 

o‗rta 

qumoq 

22,8 

19,0 

15,5 

96,7 

79,9 

66,0 

6,9 

1,9 

1,4 

20,8 

9,2 

9,4 

32,9 

18,8 

17,6 

15,4 

21,2 

15,3 

13,5 

20,3 

15,7 

7,9 

16,4 

18,6 

2,6 

7,9 

13,3 

0 

4,3 

8,7 

60,6 

29,6 

28,4 

39,4 

65,8 

62,9 

0 

4,3 

8,7 

0,64 

1,94 

1,70 

Eski. 

Sug‗or. 

og‗ir 

qumoq 

23,5 

19,6 

15,9 

88,0 

73,5 

60,0 

16,3 

6,0 

7,8 

15,0 

13,9 

8,3 

30,8 

23,2 

23,2 

13,3 

17,3 

14,4 

12,0 

16,4 

14,5 

8,4 

12,8 

11,8 

4,2 

7,4 

11,1 

0, 

3,0 

8,9 

62,1 

43,1 

39,3 

37,9 

53,9 

51,8 

0 

3,0 

8,9 

0,01 

1,17 

1,08 

---

 

 

36 

 

joylashgan  bo‗lib,  6-10  sm  chuqurlikdagi  qismlarida  madaniy  tuproqlar  vujudga 

kelgan. Bu tuproqlar viloyatning barcha tumanlarida uchraydi.Amudaryoning o‗ng 

qirg‗oqidagi 

viloyat 

xududida 

allyuvial 

qumoq 

tuproqlar 

keng 

tarqalgan.Viloyatimiz  xududida  barcha  tumanlarida  sho‗rxok  tuproqlar  orollar 

tarzida uchraydi. 

Sur-qo‘ng‘ir  tusli  tuproqlar.  Xorazm  viloyatining  janubiy-sharqiy 

burchagida  Toshsoqa  platosida  va  o‗ng  qirg‗oqdagi    qizilqumda  uchraydi.  Ular 

uchlamchi davr ellyuviylarida va bo‗r davri jinslarida shakllanadi. Tuproq qatlami 

qalinligi, bir necha o‗n santimetrdan bir necha metrgacha bo‗ladi. yer osti suv sathi 

5 m dan pastda joylashgan. Allyuvial yotqizliqlar yuqoridan pastgacha  dag‗alligi 

bilan  ifodalanadi.  Sur-qo‗ng‗ir  tusli  tuproqlar  qisqa,  lekin  to‗la  shakllangan  aniq 

genetik  qatlamlari  bo‗lishi  bilan  ajralib  turadi.  Cho‗l  sur-qo‗ng‗ir  tuproqlarining 

yuzasi och jigar  rang, kul rang, changsimon 2-3 sm qatlamli, bu po‗stloqning ustki 

qismi g‗ovak va turlicha bo‗laklarga bo‗lingan bo‗ladi.  

Har  bir  tuproq  turini  o‗zlashtirish  (madaniylashtirish)  darajasi  viloyatimiz 

tumanlarida  bir  xil  emasligini  ko‗ramiz.  Tuproq    unumdorligi  Xazorasp,  Bog‗ot, 

Xonqa,  Urganch,  Xiva,  SHovot  tumanlarida  bir  muncha  yuqori.  Xorazm  viloyati 

xududi  juda kuchsiz tabiiy yer osti suvi oqimi va sun‘iy suv o‗tkazuvchi inshoatlar 

etishmasligi  bilan  tavsiflanadi.  Shu  munosabat  bilan  hamma  tuproqlar 

sug‗oriladiganlari              ham    sug‗orilmaydiganlari  ham  sho‗rlanishga  uchragan. 

Hozirgi vaqtda viloyat xududining aholi yashaydigan qismida kuchsiz sho‗rlangan 

va  yuvilgan tuproqlari (umumiy viloyat yer fondining 37,2%) ko‗proqdir.  Gurlan, 

SHovot,  qo‗shko‗pir  va  Urganch  tumanlarida  yuvilgan  tuproqlar  alohida 

ajratilmagan,  ular  kuchsiz  sho‗rlangan  tuproqlar  ichiga  kiritilgan,  chunki  ular 

tuman umumiy maydonini 15-20% ni tashkil etadi. Shuni ham  ta‘kidlash kerakki, 

kuchsiz  sho‗rlangan  va  yuvilgan  tuproqlar  salmog‗i  keyingi  o‗n  yilda    kam 

o‗zgargan (avval ular umumiy yer fondining 39,3% egallagan bo‗lsa, hozir 37,2% 

dir). Sho‗rxoklarning maydoni juda qisqardi, ularning yer fondidagi salmog‗i 10,8 

---

 

 

37 

 

dan 1,6% ga tushib qoldi. SHo‗rxoklar maydonining kamayishi, qishloq xo‗jaligiga 

yangi yerlarning kiritilishi melioratsiya ishlarining jadallashuvi natijasidadir. Qiyin 

o‗zlashtiriladigan  yerlarni  o‗zlashtirish  hisobiga,  o‗rtacha  sho‗rlangan  (11%  dan 

26% gacha) va kuchli sho‗rlangan (10% dan 18% gacha) maydonlar ko‗paydi, bu 

esa viloyat umumiy yerlarining meliorativ holatini yomonlashtirdi.  

Xonqa  va  Yangibozor  tumanlari    tuproqlari  meliorativ  holatiga  ko‗ra  o‗ta 

noqulay hisoblanib, sho‗rlanmagan (yuvilgan) va kuchsiz sho‗rlangan tuproqlar yer 

fondining    50  %  dan  ortig‗ini  egallagan.  Kamroq  noqulaylikka  ega  bo‗lgan 

Urganch va Yangiariq tumanlari tuproqlari hisoblanib, u yerda sho‗rlanilmagan  va 

kuchsiz  sho‗rlangan  tuproqlarning  umumiy  maydoni  60%  dan  ortig‗ini 

egallagandir.  Gurlan  va  Xazorasp  tumanlarida  o‗rtacha  sho‗rlangan  tuproqlar 

ko‗proqni tashkil etadi. Viloyatda jami sug‗oriladigan maydonlarining (341914 ga) 

tuz  zahiralari  0-50  t ga  cha  bo‗lgan  maydonlari  36,64%  ni  (125262  ga)  tashkil 

etadi.  Bu  maydonlarning  tuproqlari  tuzlardan  yuvilgan  (sho‗rlanmagan)  guruhga 

mansub bo‗lib, yuqori hosildor yerlar hisoblanadi.  

Ikkinchi  guruh-kuchsiz  sho‗rlangan  tuproqlarda  tuz  zahiralari  gektariga  50-

100 tonnani tashkil etib, ularning maydoni jami sug‗oriladigan  yerlarning 29,24% 

ni  (99970 ga) tashkil etgan holda meliorativ holati deyarli qoniqarli.  

Uchinchi  guruh  tuproqlarining  gektarida    100-200  tonna  zararli  tuzlar    bo‗lib, 

o‗rtacha sho‗rlangan tuproqlar maydoni 25,30 foizni (86494 ga) tashkil etadi. Bu 

esa  meliorativ  nuqtai  nazardan  noqulay,  qator  meliorativ  tadbirlar  o‗tkazilishini 

taqozo etadi.  

Keyingi  guruh-kuchli  sho‗rlangan  tuproqlarda  tuz    zahiralari  gektariga    200-

300  tonnani  tashkil  etadi  va  viloyat  jami  sug‗oriladigan  yerlarining  8,40  foiziga 

(28720 ga) teng. Bu maydonlarning tuproq meliorativ holati noqulay, ancha og‗ir. 

Bu  guruh  tuproqlarini    sho‗rsizlantirishda  qator  meliorativ    tadbirlar    majmuasi 

talab etiladi.  

---

 

 

38 

 

Nihoyat,  tuz  zahiralari    gektariga  300-350  tonna    va  undan  yuqori  bo‗lgan 

guruh-juda  va  o‗ta  kuchli  sho‗rlagan  tuproqlar  hisoblanib,  ularning  maydonlari 

0,42 foizni (1466,3 ga) tashkil etib, sug‗orma dehqonchilikda deyarli yaroqsiz.  

Kuchli  va  juda  kuchli(300-350  t ga)  sho‗rlangan  tuproqlar  Xazorasp, 

Yangibozor,  Gurlan,  Urganch  va  Xiva  tumanlarida  bo‗lib,  jami  sug‗oriladigan 

yerlarining  1-7%,  Xonqa,  SHovot,  Bog‗ot  va  Qo‗shko‗pir  tumanlarida  8-14%, 

Yangiariq  tumanida  28  foizni  tashkil  etadi.  Viloyat  bo‗yicha  har  xil  darajada 

sho‗rlangan tuproqlar maydoni 63,36 foizni, shundan kuchsiz sho‗rlangan (50-100 

t ga) tuproqlar 29,24 foizni, o‗rtacha sho‗rlangan (100-200 t ga)25,3 foizni, kuchli 

sho‗rlangan  (200-300  t  ga)  8,4  foizni  va  juda  va  o‗ta  kuchli  sho‗rlangan  (300-

350t ga)  tuproqlar  maydonlari  0,42  foizni  tashkil  etadi.    SHo‗ri  yuvilgan  

(sho‗rlanmagan) tuproqlar maydoni esa 36,64% ga teng.  

Hozirgi kunda qishloq xo‗jaligi ishlab chiqarishining asosiy vositasi yerlardan 

oqilona  va  samarali  foydalanish,  qishloq  xo‗jalik  ekinlari  hosilini  aniq 

rejalashtirish,  yerlarni  har  tomonlama  sifat  jihatdan  baholashni  talab 

etadi.Tuproqlarning gumusli holati. 

Tuproq  unumdorligi  qanchalik  yaxshi  bo‗lsa,  undan  shunchalik  yuqori  hosil 

olish  mumkin.  qishloq  xo‗jalik  ekinlaridan  qanchalik  yuqori  hosil  olinsa, 

chorvachilikning  ozuqa  bazasini  shunchalik  mo‗tadil  qilish  imkoniyatini  beradi. 

Ozuqaviy  moddalar  bo‗yicha  tuproq  zahirasi  ko‗p  mahsulot  yetishtirish  

uchunyetarli emasdir, bu esa o‗g‗itlar bilan to‗ldirilishi kerak deganidir.  

Dehqonchilikni  chorvachiliksiz  to‗g‗ri  tashkil  qilib  bo‗lmaydi  va  aksincha 

rivojlangan  chorvachilikni  dehqonchiliksiz,  ya‘ni  mustahkam  ozuqa  bazasiz 

tasavvur qilish mumkin emas. Lekin, hayvonlarning o‗zlari, foydali mahsulotlarni 

iste‘mol qilgan ovqatliklarining atigi 1 4 yoki yarmini qayta  ishlaydilar. Lekin bu 

moddalarni o‗simliklar organik turda o‗zlashtira olmaydilar. Buning uchun ularni 

o‗simliklar o‗zlashtirishi  mumkin bo‗lgan  mineral birikmalarga  aylantirish kerak. 

---

 

 

39 

 

Bu jarayonni tuproqda yashaydigan  ko‗p sonli mikroorganizmlar amalga oshiradi. 

Shundan  tushunish  mumkinki,  chorvachilik  va  dehqonchilikning  barcha 

qoldiqlarini  saqlab,  yanada  tuproqqa  qaytarish  kerak.  Tuproqda  ular 

mikroorganizmlar  tomonidan  qayta  ishlanadi,  shundan  so‗nggina  ular  o‗simliklar 

tomonida  oson  o‗zlashtiriladigan    holga  o‗tadi.  Shunday  qilib,  dehqonchilik 

madaniyatini  oshirish,  ikki  tarmoqni  chambarchas  bog‗laganholatda  olib  borish 

orqali  amalga  oshiriladi.  Bu  aloqa  buzilganida  butun  qishloq  xo‗jaligi    katta 

qiyinchiliklarga duchor bo‗ladi.  

Masalan,  agar  xo‗jalik  chorvachilik  bilan  shug‗ullanmasa  va  organik 

moddalarni to‗plamasa, dehqonchilik mahsulotining yarmidan ko‗pi befoyda bo‗lib 

qoladi, tuproq o‗z navbatida yetarlimiqdorda organik moddalarni to‗play olmasdan 

o‗z  unumdorligini  yo‗qotadi.  O‗simliklar  barcha  organik  va  organik-mineral 

qoldiqlarni albatta tuproqqa qaytarishi lozim. (Pannikov 1969).Tuproqdagi organik 

moddalarning  asosi-chirindi  yoki  gumus  biologik  qoramtir  murakkab  modda. 

CHirindi  miqdoriga  tuproqning  madaniylashganlik  darajasi  ta‘sir  qiladi.  Bir  xil 

tuproq  har  xil  miqdordagi  chirindiga  ega  bo‗lishi  mumkin.  CHirindining  tuproq 

unumdorligini oshirishda ahamiyati  ikki turga:  

a)  Bioximiyaviy-chirindi  parchalanganidan  hosil    bo‗ladigan  ozuqaviy 

moddalar manbai va qisman o‗simliklar o‗sishi uchun qulay mikrobiologik jarayon 

sifatida; 

b)  Fizikaviy    va  fizik-ximiyaviy  tuproq  unumdorligiga  ta‘sir    etuvchi 

tuproqning fizikaviy-ximiyaviy xususiyatlari sifatida: 

 

O‗simlik  tuproqdagi  organik  moddaning  asosiy  manbaidir.  SHuning  uchun 

ham  hosildorlik  qanchalik  yuqori  bo‗lsa,  tuproqda  organik  moddalar  shunchalik 

ko‗p bo‗ladi. Chirindi  miqdori tuproqda vaqt o‗tishi bilan oshadi, ayniqsa yuqori 

hosildorlikda  va  organik  o‗g‗itlarni  muntazam  ravishda  berilganida.  Har  yili 

---

 

 

40 

 

tuproqqa  kiritiladigan  boshqa  o‗simlik  qoldiqlari  asta-sekin  parchalanadi  va 

shuning  uchun  ham    to‗planmaydi.  Dunyo  dehqonchiligining  tajribasi  shuni 

ko‗rsatadiki,  tuproq  unumdorligi  va  hosildorlikni  oshirishning  eng  radikal  usuli 

organik o‗g‗itlarni tizimli ravishda qo‗llashdir. Buni quyidagi misol bilan izohlasa 

bo‗ladi.  Tuproqda  organik    o‗g‗itlarni  tizimli  ravishda  kiritishdan  oldin  0,27% 

chirindi  (gumus),  3,25  mg  fosfor  va  kaliyning  faqat  o‗zi  bo‗lgan.  Qator  yillar 

davomida organik o‗g‗itlar kiritilgan, aynan shu tuproqda  1,47%  chirindi, 25  mg 

fosfor  va  10,6  mg  kaliy  miqdori  aniqlangan  (Pannikov  1969).    Agarda  unumli 

tuproqda    ekinlarga  o‗g‗it  berilmasa,  yig‗ib  olinayotgan  mahsulotlar  asta-sekin 

kamayadi.  SHunday  qilib,  ekinlarning  hosili  tuproq  unumdorligini  pasaytirib,  uni 

kambag‗allashtiradi.qadimdan  shu  tasdiqlanganki,  madaniy  ekinlarning  har    xil 

turlari    tuproqqa  har  xil  darajada  kambag‗allashtirish  ta‘sirini  o‗tkazadilar.  Lekin 

beda, soya va boshqa dukkakli o‗simliklar  nafaqatyerni kambag‗allashtiradi, balki 

ozuqa bilan to‗ldiradi, shu bilan birga unga yangi unumdorlik  qo‗shadilar.  

Xalq  xo‗jaligi  nuqtai  nazaridan  tuproq  asosiy    va  umumiy  ishlab  chiqarish 

vositasidir.  Tuproqning  bu  ahamiyati  uning  asosiy  xususiyati-unumdorligi  bilan 

belgilanadi.  Shuning  uchun  ham  barcha  agrotexnik  va  meliorativ  tadbirlar  tuproq 

unumdorligini  maksimal  darajada  oshishiga  va  eng  ko‗p  hosil  olinishiga 

qaratilmog‗i kerak. Har bir hosil bilan o‗simliklar tuproqdan ancha miqdorda azot 

va  boshqa  ko‗p  moddalarni  olib  ketadilar,  agarda    bu  yo‗qolish  tiklanmasa  asta-

sekinlik bilan tuproqning kambag‗allashishi sodir bo‗ladi va hosildorlik pasayadi.  

Tuproq  unumdorligiga,  nafaqat  ekinlarga  kerakli  bo‗lgan  ozuqaviy  modda, 

ekinlar  bilan  chiqariladigan  ozuqaviy    moddalar  hosil  darajasiga  qarab  har  xil  

bo‗ladi.  Masalan, boshoqli don ekinlari 15-20s don  hosilida tuproqdan  20-25 kg 

fosfor,  40-60  kg  azot    va  55-50  kg  kaliy  chiqaradi,  25-30s  hosilida  esa  30-40  kg 

fosfor  85-100  kg  azot  va  60-90  kg  kaliy  chiqib  ketadi.  Ozuqaviy  moddalarni 

tuproqdan olib chiqish jarayonida tuproqqa yetkaziladigan ta‘siri orasida dukkakli 

ekinlar,  ayniqsa ko‗p  yillik beda,  alohida o‗rin tutadi.  Yerdan to‗g‗ri  foydalanish 

---

 

 

41 

 

o‗g‗itlarni  qo‗llash  va  shu  asosda  qishloq    xo‗jalik  ekinlaridan  ko‗proq  hosil 

olinishi  dehqonchilikda  bosh  vazifa  bo‗lib  qoladi.  Tuproqqa  qanchalik  ratsional 

ta‘sir  qilinsa,  agrotexnika  qanchalik  takomillashgan  bo‗lsa,  madaniy  ekinlarning 

o‗sishi  va  rivojlanishi  uchun  qulay  sharoit  yaratiladi,  hosildorlik  esa  shunchalik 

yuqori    bo‗ladi.    Tuproq  unumdorligini  oshirishda  go‗ngdan  foydalanish  alohida 

o‗rin  tutadi.  Go‗ng  o‗simliklarning    qoldiqlaridan  tarkib  topgan,  o‗simliklarga 

kerakli  bo‗lgan  barcha  moddalar  go‗ng  tarkibida  mavjud.  Shuning  uchun    ham 

go‗ngni  to‗liq  o‗g‗it  deb  ham  aytadilar.    Lekin  go‗ngning  qimmati  faqat  buning 

bilan  o‗lchanmaydi.  Go‗ngning  organik  moddasi  va  undagi  ko‗p  sonli 

mikroorganizmlarning o‗zi tuproqni yaxshilash uchun foydalidir, tuproqni doimiy 

ravishda  go‗ng  bilan  boyitib,  uning  sifatini  yaxshilaydi.  O‗ta  donador,  qumoq 

tuproqlarga doimiy ravishda go‗ng kiritilsa, ko‗p namni ushlaydi, og‗ir tuproqlarni 

bir muncha donador qilish, ularga ishlov berish yaxshilanadi.  

Xorazm vohasi sharoitida tuproqlar  gumus qatlamining hosil bo‗lishi, gumus 

hosil  bo‗lish  jarayonining  tezlashishi  va  gumus  moddalarining    minerallanishida 

Amudaryoning  hozirgi  hamda    uning  qadimgi  o‗zani  yotqiziqlari  muhim 

ahamiyatga  ega.  Shuningdek  dehqonchilik  madaniyati  darajasi,  sug‗orish 

muddatining    davomiyligi  ham  asosiylaridan  hisoblanadi.  Ma‘lumki,  hududning 

asosiy tuproqlarining gumus tarkibi ularni hosil bo‗lishi  sharoitlari, tarkib topgan 

ona jinsi, sug‗orish muddati davomiyligi, sho‗rlanganlikko‗rsatkichi, namlanganlik 

rejimi  kabilarga  bog‗liq.  Barcha  tuproqlar  uchun  xarakterli  tomoni-ularning 

genetik qatlamlari bo‗yicha gumus moddalarini yuqori migratsiyalash qobiliyatiga 

ega  ekanligini  ko‗rsatadi.  Aynan,  shuning  uchun  bo‗lsa  kerak,  bu  tuproqlarning  

yuqori  potensial  unumdorlikka  ega  bo‗lishligi  va  ularda  gumus  to‗planishining 

nisbatan sekin sodir bo‗lishi kuzatiladi.   

Yangibozor va Gurlan tumanlarida eng ko‗p gumusli (miqdori 2% dan ko‗p) 

tuproqlar uchramaydi, gumusli 1,5 %-2,0% bo‗lgan tuproqlar miqdori 4% atrofida, 

haydalma qatlamida 1,0-1,5% va ildiz tarqalgan  (40-80 sm) qatlamida 0,70-0,80% 

---

 

 

42 

 

bo‗lgan  tuproqlar  19-21  %  ni  tashkil  etadi.  Eng  ko‗p  miqdorini  esa    haydalma 

qatlamida 0,5-1,0%, ostki qismlarida 0,25-0,35% gumus bo‗lgan tuproqlar tashkil 

etadi. Ularni gumusiga ko‗ra oz darajada ta‘minlangan tuproqlar guruhiga kiritish 

o‗rinlidir.  Shunday  tuproqlar  Yangibozor  tumani  tuproqlarida  59%  ni,  Gurlan 

tumanida  esa  70%  ni  tashkil  etadi.  Yangiariq  tumanida  haydalma  qatlamlarida 

1,5%  dan  ko‗p  gumusi  bo‗lgan  tuproqlar  uchraydi,  1  dan  1,5%  gacha  esa 

11%atrofida,  eng  ko‗pi  esa  (64%)  gumus  bilan  kam  ta‘minlangan  (0,5-1%) 

tuproqlarga  to‗g‗ri  keladi.  Shu  tumandagi  sug‗oriladigan    tuproqlarning  25%    ga 

yaqini  gumus  bilan  juda  oz  (0,5%  dan  kam)  ta‘minlangan  tuproqlar  guruhiga 

to‗g‗ri keladi. Xonqa tumani tuproqlari orasida ham gumusning miqdori 1,5% dan 

yuqorisi  uchramaydi.  Bu  tuproqlarning  haydalmaqatlamida  gumus  miqdori  0,50-

0,70  dan  1,48%  gacha,  ostki  ildiz  tarqalgan  qatlamlarida  0,25-0,30  dan  0,80% 

gacha.  Gumus  miqdori  haydalma  qatlamida  o‗rtacha  (1,0-1,5%)  bo‗lgan,  ostki  

ildiz  tarqalgan  qatlamlarida  0,6-0,8%  bo‗lgan  tuproqlar  nisbatan  ko‗p  bo‗lib, 

umumiy  maydonning  47,5%  ni  tashkil  etadi.  Yuqoriqatlamlarida  gumus  miqdori 

oz bo‗lgan (0,5-1,0%) tuproqlar 53% ni tashkil etadi. Bu tumanda gumus miqdori 

oz (0,5% dan kam) bo‗lgan tuproqlar uchramasligini ta‘kidlash o‗rinlidir.  

Bog‗ot  tumanida  ham  haydov  qatlamida  gumus  miqdori  1,5%  dan  yuqori 

tuproqlar  uchramaydi.  Taxminan  27%  haydalma  qatlamida  gumus  1,0-1,5% 

bo‗lgan tuproq farqlariga to‗g‗ri keladi, 54% esa oz gumusli (1,0-1,5%), 19%i esa 

eng oz gumusli (0,5% dan kam) tuproqlardir. Xazorasp tumanida tuproqlar haydov 

qatlamida gumus miqdori 0,27-0,36 dan 1,50% gacha, ildiz tarqalgan qatlamlarida 

022-0,33  dan  0,80%  gacha  farqlanadi.  Bu  yerda  ham  haydov  qatlamida  gumusi 

1,5%  dan  yuqori  bo‗lgan  tuproqlar  uchramaydi.  Xazorasp  tumanining  63% 

maydoni gumus bilan kam ta‘minlangan (0,5-10%) tuproqlarga to‗g‗ri keladi. 20% 

ga yaqini o‗rtacha (1,0-1,5%) va 17% juda kam (0,5 dan kam) ta‘minlangan tuproq 

farqlariga to‗g‗ri keladi.  

---

 

 

43 

 

Xiva  tumanidagi  R.Madaminov  nomli  shirkat  xo‗jaligi  xududida  joylashgan 

Xorazm  Ma‘mun  akademiyasi  eksperimental  bazasidagi  tajriba  dalalarining 

tuproqlari  3  ta  geomarfologik  rayon  tarkibiga  kirganligi  sababli,  tuproqlarning 

mexanik  tarkibi  bo‗yicha  keskin  farq  qiladi.      Eskidan  sug‗oriladigan  qumoq  va 

yengil  qumoq    tuproqlarning  haydov  qatlamidagi  xajm  massasi  1,15-1,22  g/sm

3

 

bo‗lib, haydov osti qatlami ancha zichlashgan. Tuproqlarning solishtirma massasi 

2,59-2,21  g/sm

3

    gacha,  eskidan  sug‗orilib  kelinayotgan  tuproqlarda  tuproq 

kesmasining  yuqori  va  o‗rta  qismida  og‗ir  metallar  granat,  gematit,  magnitit,  va 

boshqalari  to‗planishi  kuzatiladi,  tuproqlarda  bu  minerallarning  ishtirok  etishi 

tuproqlarning  solishtirma    massani  oshishiga  olib  keladi.  Tekshirilgan 

tuproqlarning  umumiy  g‗ovakligi  43,5-45%.  Umumiy  g‗ovaklik  tuproq  mexanik 

tarkibiga    bog‗liq  holda  qumli,  qumoqi  va  yengil  tuproqlarda    bir  muncha 

yuqoridir. 

Xiva  tumanida  tarqalgan  va  o‗rganilgan  tuproqning  qamlamlari  bo‗yicha 

umumiy  gumusning  taqsimlanishi  haydalma  qatlamlarda  1,4%  dan  ko‗pgumusli 

tuproqlar uchramaydi. 1 dan 1,5% gacha esa 13% atrofida, 0,5-1% gacha bo‗lgan 

tuproqlar 66% ga,  qolgan tuproqlar 21% ni tashkil qiladi hamda eskidan sug‗orib 

kelinayotgan  o‗tloqi  allyuvial  tuproq  bo‗lib,  vohada  keng  tarqalgan  tuproqlardan 

hisoblanadi.  

O‗rtacha  sho‗rlangan,  yer  osti  suvlarining    tarkibiga  ko‗ra  sulfat  xloridli, 

hattoki  xloridli  darajada  bo‗lishi  mumkin.  Shuning  uchun  tajriba  dalasi 

tuproqlarning sho‗ri 2-3 marta yuvilyapti. Tajriba dalasi tuprog‗i madaniylashgan, 

eskidan sug‗orib kelinayotgan, granulometrik tarkibiga ko‗ra yengil qumoq bo‗lib, 

xududda  keng  tarqalgan  tuproqlardan  hisoblanadi.  Tajriba  dalasi  tuproqlarining 

agrokimyoviy  xossalari  unchalik  yuqori  emas,  tuproqning  faol  qatlami,  ya‘ni 

haydov  qatlamida  chirindi  miqdori  0,90%,  haydov  osti  qatlamida  (30-50  sm) 

0,81% ni tashkil qiladi.  

---

 

 

44 

 

Umumiy    azot  haydov  qatlamida  0,12%,    umumiy  fosfor  esa  0,13%, 

almashinuvchi  kaliy  miqdori  230  mg kg  bo‗lib,  karbonatlar  miqdori  4,9%  ni 

tashkil  qiladi.  Haydov  osti  qatlamida  umumiy  azot  0,09%  umumiy  fosfor  0,12%, 

karbonatlar  miqdori  5,3  %  ni  tashkil    qiladi.  SHuningdek,  tuproqning  solishtirma  

og‗irligi 2,44 g sm

3

, hajm og‗irligi 1,41 g sm

3

, almashinuvchi kaliy 230 mg kg ni 

tashkil qildi.