Университети с. А. Салихов мутахассисликка кириш



Download 6,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet26/89
Sana06.07.2022
Hajmi6,14 Mb.
#750465
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   89
Bog'liq
3-1063

у р а п г а н
папирус 
дарахтидан тайёрланган. Лекин шундай булса хам китобни ким ва качон ихтиро 
килгани фанга номаълум, масалан, мисрликлар папирус дарахтига ёзувлар ёзган 
даврларда бабилонияликлар соз лойга хар хил белгиларни куйиб белгилаб, 
уларни 
у г л а
куйдириб келтирган. Улар соз лойга давлатни бошкариш 
тугрисида, тадбиркорлик тугрисида ва тарихлари хакида маълумотларини ёзиб 
колдирган. Бундан 3 минг аввал хитойликлар ёгочларга ва бамбукка ёзув ёзиб 
уларни бириктириб боглаб, китоб сифатида фойдаланганлар.
Кейинчалик, милоддан аввалги 500 йилларда кадимий греклар, милоддан 
аввалги 300 -100 йилларда римликлар уралган когозлардан (папирус) кенг 
фойдаланган ва когозларнинг дунё буйлаб таркалишига асосий сабабчилардан 
бири булди.
Китобчилик 
тарихида 
сув 
утказмайдиган 
хайвонлар 
терисига 
маълумотларнинг ёзилиши катта силжишларга олиб келди.
Римликлар 300 - йилларга келиб узун папирус когозларни кесиб уларни 
сахифаларга ажратиб бириктирадилар. Кейин унинг бир томонини тикиб 
ташкаридан тери билан коплаганлар ва биз хозирги кунларда кулланадиган 
китобларимизга ухшаган китоблар куллана бошлади. 
Ушбу китоблар
58


олдингилардан кулайрок, сабаби бу китобларнинг хохлаган варакларини очиш 
ва хар бир сахифанинг икки томонигаям ёзиш мумкин.
У рта аср л ар га келиб, черковлар Европада асосий таълим марказларига 
айланди. Авлиёлар ва монархлар черковда ишлаш билан бирга ёзиш ва китоб 
ясаш, ёзганларини китоб шаклига келтиришни хам Органди. Утган даврларда 
китобларнинг катта кисмини, китоб ёзишнинг мутахассиси хисобланган 
хаттотлар ёзган. Бу даврда Европада диннинг жамиятда тутган урни катта 
булган. Ш у сабабли, хаттотлар купинча диний китоблар, яъни «Библия» билан 
алокадор булган китобларни ёзганлар ва дин асосида ижод килганлар.
Диний 
китоблар 
билан 
бир 
каторда хаттотлар 
Грек 
ва 
Рим 
файласуфларининг асарларини хам кайтадан китоб килиб тиклаганлар. Бу 
китобларга куплаб рангли суратлар ва вокеаларнинг тасвирлари чизилган. Бу 
китоблар орасида олтин безаклар билан безалган расмлар хам мавжуд.
7-асрнинг охирига келиб, укишни осонлаштириш учун пунктуатсия 
белгилари ва бош харфларидан фойдаланила бошланди ва хар бир суздан кейин 
белгили масофа ташлаб кейин иккинчи сузни ёза бошладилар.
13 асрга келиб хозирги кунда кулланилган когозларнинг дастлабки шакли 
пайдо булган. Кргозлар терилардек мустахкам булмаса хам, улар териларга 
нисбатан анча арзон булган. Китоблар учун когоз ишлаб чикариш гояси дастлаб 
хитойликлардан
1105-йилда чиккан.
14 асрга келиб адабиё'т фанининг ривожланиши натижасида китобларга 
булган талаб анча кучайди. Инсонлар китоб чикаришнинг осон, арзон ва тез 
йулини кидира бошладилар.
Босмахонадан чиккан китоблар тарихи 868-йилдан бошланади. Бу йил 
хитойликлар «Бутра алмози» деб номланган. Бундай китобларни тайёрлаш учун 
дастлаб текстлар ёгочга уйиб ёзилган ва ёгочга сиёх сурилиб уни когозга босиб 
чикарган. Бу усул Европада 1300 йилларга келиб таркала бошлади. 1500 
йилларга келиб деярли барча Европа мамлакатларида босмахоналар мавжуд 
булган. Бу борада немис миллати бироз олдинда юришган.
1465-йили немитс фукороси Италияда биринчи босмахонани очди. 
Италиянинг шимолий маркази хисобланган Венетсия китоб босиб чикариш ва 
уни сотиш билан дунёга машхур булиб кетди.1470-йилга келиб Франтсиялик 
мухаррир Николатс Жонсон энг зур китоб дизайнери деган ном билан машхур 
булди. «Едлаин пресс» 17-18 асрларга келиб Европада укишни ва ёзишни 
биладиган одамлар сони купая бошлади ва кичкина ва арзон китоблар куп 
сонда босилиб чщ арила бошланди.АКШ да биринчи босмахона 1539-йил 
Мехико Сити шахарида очилди. 1763 йилга келиб, Америкадаги барча 13 
калонияда босмахона мавжуд булди. 1800-йилларга келиб, босмахоналарда
59


янги ихтиролар кашф этила бошладилар. Механик машиналар кашф этилди, 
бугга асосланган босмахона, когоз ишлаб чикариш ривожлавди ва китобларни 
туплаш машиналари кашф этилди.Бу даврда сиртки кобиги когоздан булган 
арзон китоблар сони ошиб борди. 1935-йилга келиб, хозирги кундаги энг 
машхур китоблардан хисобланган «чунтак китоби»ни Америкалик редакторлар 
босиб чикарди.1900-йилларга, келиб, китоб чикариш «механизатсиялашган 
саноат»га 
айланди. 
Хозирги 
кунда 
китобларнинг 
деярли 
барчасини 
компьютерлар оркали чикарилди. Китоблар «литограф» деб аталадиган рангли 
фото босма тобокларда босилиб чикарилади. Янги замонавий техникалар 
оркали биз рангли, чиройли, арзон ва дизайнлаштирилган китобни факатгина 
бир амални бажариш натижасида чикаришимиз мумкин. Янги ихтиролардан 
яна бири бу гапирадиган китоблардир, бу китоблар кур кишиларга, кузи 
ожизларга жуда кул келмокда.Демак, хулоса килиб айтадиган булсак, 
кутубхона инсоният яратган эзгу ишлардан энг олийси. Биз ватанимиздаги хар 
бир кутубхонани уз уйимиздек саклашимиз ва унумли фойдаланишимиз лозим.

Download 6,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   89




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish