Университети с. А. Салихов мутахассисликка кириш


  Талабаларнинг услубий ва илмнй-тадкикот ишларини



Download 6,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet29/89
Sana06.07.2022
Hajmi6,14 Mb.
#750465
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   89
Bog'liq
3-1063

3. 
Талабаларнинг услубий ва илмнй-тадкикот ишларини
ташкиллаштириш. Фанлар буйича илмий тугаракларни ташкил этиш
Мустакил йиллардаги босиб утган хаётимиз бу мухим тамойилларни 
бизнинг шароитимизда накадар тугри эканлигини тасдиклади. Шунинг учун 
таълим-тарбия сохасида хам белгиланаётган ислохотларни хаётга татбик 
килишда мана шу принцип -ислохотларни боскичма-боскич утказиш принципи 
куйилган.
Биринчи боскич - утиш даври булиб, у 1997-2001 йилларни уз ичига 
олган, яъни турт йил давомида жорий этилади. Бунда кадрлар тайёрлаш тизими 
салохиятини саклаб колиш, унинг ривожланиши учун хукукий-меъёрий, илмий- 
методик, молиявий-моддий шарт-шароитлар яратиш лозим. Бу боскичда, 
асосан, куйидаги вазифаларни бажариш керак.
Миллий дастурни амалга оширишнинг бошланиши: янги талабларга 
жавоб бера оладиган педагог кадрларни тайёрлаш; Укув стандартларини 
яратиш ва янги дастурлар устида ишлаш; умумтаълим мактабларини тузилиш 
жихатидан кайта куриш; погоналик таълим - урта махсус ва касб-хунар билим 
юртлари тизимига замин тайёрлаш; узлуксиз таълим-тарбия тизимига асос 
солинадиган тадбирларни амалга ошириш; ижтимоий химояни кафолатлаш 
каби масалаларни ечиш боскичи.
Иккинчи боскич - 2001-2005 йилларни уз ичига олган. Бунда миллий 
дастурни кенг микёсда тулик амалга оширишга эришиш, табиийки, тизим
65


фаолиятининг самарадорлигини; мехнат бозорини инобатга олиб, ижтимоий- 
иктисодий шароитдан келиб чикиб, дастур гоялари ва коидаларига тегишли 
узгартиришлар киритилди.
Учинчи боскич - 2005 йил ва кейинги йилларга мулжалланган булиб, унда 
тупланган тажрибаларни тахлил этиш ва умумлаштириш асосида узгарувчан 
ижтимоий-иктисодий шарт-шароитларни эътиборга олган холда кадрлар 
тайёрлаш тизимини такомиллаштириш ва янада ривожлантириш талаби. Бунда- 
умумлаштирилган холда кадрлар тайёрлаш тизимининг шаклланиши ва 
фаолият курсатишининг асосий тамойиллари куйидаги вазифаларни уз ичига 
олади:
• барча хил ва турдаги таълим муассасаларини юкори малакали 
мутахассислар тайёрлаш учун узлуксиз таълим фонди ишлаб чикариш 
сапохиятидан самарали фойдаланиш;
• давлат таълим стандартларини жорий этиш ва уларнинг фаолият 
курсатиш механизмини ишлаб чикиш;
• ихтисосликлар, малака даражасига кура мутахассисларга булган 
умумдавлат ва минтакавий ишловларнинг истикболини аниклаш;
• таълим тизимини тузилиши ва мазмун жихатидан ислох килиниши 
учун укитувчиларни ва мураббийларни кайта тайёрлаш;
• давлат ва ижтимоий муассасаларнинг касбга йуналтириш буйича 
фаолиятини такомиллаштириш. Бунда касб танлашнинг бозор эхтиёжлари ва 
имкониятларини эътиборга олиш зарур, токи хар бир шахе узи танлаган каебни 
эгаллай олеин;
• укувчи ёшларни Ватанга садокат, юксак ахлок, маънавият ва 
маърифат, мехнатга виждонан муносабатда булиш рухида тарбиялаш;
• таълим 
муассасаларининг, 
биринчи 
навбатда 
умумтаълим 
мактабларини давлат томонидан молиявий ва моддий-техникавий тулик 
таъминлаш меъёрларини ошириш ва унинг механизмини такомиллаштириш;
• кадрлар тайёрлаш тизими истеъмолчилари-корхоналар, муассасалар, 
фирмалар, хиссадорлик жамиятлари, банклар ва бошка тузилмаларнинг 
имкониятларидан, биринчи навбатда, урта махсус касб-хунар укув юртлари ва 
олий укув юртларининг моддий ва молиявий базасини мустахкамлаш учун 
мумкин кадар кенгрок фойдаланиш;
• кадрлар тайёрлаш ва таълим сохасига чет эл сармоялари, халкаро 
донорлик ташкилотлари ва жамгармаларининг маблагларини жалб этиш;
• конун доирасида укув режалари, дастурлари ва укитиш йуриклари, 
таълимий хизматларни белгилашда таълим муассасаларига, биринчи навбатда, 
олий укув юртларига мустакиллик бериш ва узини узи бошкариш усулларини


жорий этиш. Табиийки, бундай мураккаб вазифаларни амалга оширишда давлат 
ва жамиятнинг масъулияти алохида ахамият касб этади.
Хулоса килиб айтганда, илмий-амалий конференцияларнинг утказилиши 
кадрларнинг интеллектуал салохиятини, фикрларини, аклини чархлайди.
Тошкент давлат иктисодиёт университетининг кафедралари томонидан 
айникса, мутахассислик кафедраларида фан йуналишлари буйича илмий 
тугараклар ташкил этилган ва хар бир уз устида ишловчи талабалар бу 
тугаракларга аъзо булишлари мумкин. Тугаракларда ташкил этилган иш 
фаолиятлари оркали талабалар узлари учун кизикарли булган мавзуларни 
урганишлари хамда мустакил илмий иш билан шугулланнишлари мумкин.
Ушбу 
тугараклар 
талабаларга 
янги 
маълумотлар 
беради 
ва 
мутахассисларни купрок изланишларга ундайди.

Download 6,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   89




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish