Umumiy fizika kursi (ii-tom)



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet31/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom



QiQk
сиз итаришишига мос келади. 1урли ишорали зарядлар учун 
к
——- 
ифода
ik
манфий ва, демак, дар иккала заря д яцинлаш ган сари узлуксиз камая бо­
ради: турли ишорали иккита заряд узаро цушилгунча ва бир-бирларини 
цисман ёки тула нейтраллагунча бир-бирига тортилади. За рядларнинг дар 
бир жуфти досил циладиган конф игурациянинг тургунмаслиги дацидаги бу 
хулоса бошлангич тацсимланиши дар цандай булган зарядлар системаси учун 
дам, дажм зичлиги билан характерланувчи зарядларда н иборат электр сис­
тема учун дам тугри эканини жуда аниц к}'рсатиш мумкин.
Э л е к т р за р я д л а р н и н г т у р г у н ст ат ик ко н ф и гур а ц и я си м а в ж у д б у л а -
ш и м у м к и н эмас.
Бундан, мураккаб электр система^зр булган атомлар ва молекулалар 
статик систем алар була олмаслиги 
келиб чицади. Планеталарнинг Куёш 
атрофида даракати туфайли Куёш -системаси тургун булгани каби атом ва 
у о л е к у л а л а р дам заррачаларнинг узл уксиз даракати туфайли тургун булиб 
туюлиши мумкин. Бироц электродинамика нуцтаи назаридан система бу 
долда дам тургун булмайди, чунки тезланиш билан даракатланаётган зарра- 
ча нурланиш орцали узлуксиз энергия йуцотиб туради. Классик нуцтаи на- 
зарга кура зарядлан ган алохида заррачалардан ташкил топган атомлар ёки 
молекулаларнинг тургун моделини тузи ш мумкин эмас. Атомлар ва моле- 
кул алар н и н г тургун долатини квант механикасигина туш унтириб беради.

С. Э. Ф риш , А. В. Тиморева
п
(
2
)


Энди 
зар яд ли я к к а л а н га н ут казгичнинг
электростатик 
энергиясини зисоблаймиз. Дастлаб зарядланмаган утказгич 
маълум Q электр мицдори билан зарядланади ва бунда унинг 
потенциали циймати 
V
га тенглашади, дейлик.
Утказгични зарядлаш учун иш бажариш керак, бу иш 
зарядланган утказгич энергиясининг улчови булади; утказгич 
разрядланганда 
бу ишни цайтадан олиш мумкин. Заряд- 
лашда бажарилган ишни зисоблайлик.
Утказгичнинг заряди билан унинг потенциали цуйидагича 
богланган:
Q = C V ,
(3)
бунда 
С
— утказгичнинг сигими.
Утказгични зарядлаётганда унинг 
Q
заряди орта боради, 
заряд билан бирга унинг 
V
потенциали зам ортади ва бунда 
улар замма вацт (3) муносабатни боглаб туради.

потенциалнинг Q зарядга богланиши график равишда 
координата бошидан утувчи тугри чизиц билан тасвирланади
("51- раем).
Утказгичда аввалдан бирор Q заряд 
бор деб фараз цилиб, утказгичга чексиз- 
ликдан яна чексиз кичик 
dQ
зарядни 
келтириш учун сарфлаш керак булган 
dA
ишни зисоблайлик. 
dQ
заряд кичик 
булгани учун уни утказгичга берганда 
утказгичнинг потенциали сезиларли уз- 
гармайди, деб зисоблаш мумкин. Ш у­
нинг учун 
dA
иш 
dQ
заряднинг утказ­
гич билан шартга кура потенциали нол­
га тенг булган чексиз узоцлашган соза 
орасидаги потенциаллар айирмасининг купайтмасига тенг бу­
лади. Шундай цилиб, 
dA
=
VdQ
булади. Жиемни 0 потенциал- 
дан 
V
потенциалгача зарядлаганда барча зарядларни кучи­
ришда бажарилган тула иш барча элементар 
dA
ишларнинг 
йигиндиси билан, яъни 
0
дан 
V
гача олинган интеграл билан

ифодаланади:
v
Л = j 
VdQ.
О
(3) ифодадан: 
d Q = C dV
булади, бундан ишнинг ифодаси цу­
йидагича булади:
к
Л =

C V d V .
О
нинг 
Q
зарядга богла­
ниши.


Жиемнинг сигими 
С
доимий катталик булгани учун уни интег­
рал белгисидан танщарига чицариш мумкин, шундай цилсак, 
цуйидагини топамиз:
к
С 
С V 2
А = С

V -d V
= — •
о
Бу иш зарядланган жиемнинг 
W
энергиясини 
билдиради; 
зарядланган утказгич энергияси цуйидагига тенг булади:
W
 =
(4)
С
сиfhmhh (3) муносабатга кура Q заряд ва 
V
потенциал ор» 
цали ифодаласак, энергия учун бошцача ифода зосил булади:
\ \ 7 = i - Q l /
(4а)
па, ип^оят, потОициални заряд па сигим орцали ифодалаб, заряд- 
лпипш угказгнчпинг энергиясини ифодаловчи учинчи форму­
лами ^оснл циламиз:
w
=

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish