Mavzu: Qattiq jismlar fizikasi



Download 21,51 Kb.
bet1/2
Sana28.04.2022
Hajmi21,51 Kb.
#588596
  1   2
Bog'liq
Bekov Ulug\'bek mustaqil ish


Mavzu: Qattiq jismlar fizikasi

Модданинг шиша xолатидан кристалл колатга утиш биринчи жинс фазавий Угиш булади. Купи содца моддалар (S, Se, As, Р), оксидлар (Вг,Оз, Si0 2 ,Fe02 ва бошкалар), сувли эритмалар (H 2SO4, Н3РО4, H CL) баъзи элементлар (Ge,As,P) халкогенидлари, баъзи галогенидлар ва карбонатлар сувли эритмалари шиша xолатида булиши мумкин. Шиша xолатидаги моддада атомлар ва атомлар гуруxлари орасида устун равишда ковалент богланиш мавжуд. Кшни атомлар жойлашишида тартиб борлигини дифренциал тадкикот усуллари аникдаб бсради.


Шиша xолатидаги моддалар изотроп, мурт, ёрилган сиртда чукур косил булади, куп xолда шаффоф булади. Бундай моддалар да кУшалок нур синиш кузатилади, люминесцсниция амалда кучсиз булади, уларнинг купи аслига диаметрик булиб, сийрак ер элементлари окСидлари кУшипганда улар парамагнитга айланади, электр хоссалари буйича диэлектрик аммо айримлари ярим угказгич ва металл хоссаларга эга булади.
Металл шишалар металлар суюлмаларини жуда тез совутганда (совутиш тезлиги и^Ю6 град/сек) xосил булади. Метал шишалар таркиби: -80% утма металлар (Cr, Mn, Fe, Со, Ni, Zr, Pr, ва бошцалар) еки олиЙ металлар ва -20% куп цалентли металмаслар.
Мисоллар: AugiSiig, PdgiSi^, ИевоВго 3-5 таркибловчили кртишмалар xам мавжуд. Бу модааларни тададиугаш кдттик жисмларнинг металлик, магнит ва бошка хоссаларини Урганиш имконини беради. Юкрри даражадаги муста^камлик билан бирга катта пластиклик ва занглашга нисбатан юкори чидамлилик моддалар ва буюмларни мустахкамлашда мазкур шиша металлардан фойдаланиш имконини яратади. Уларнинг баъзилари (FegoB2o) ферромагнит булиб, паст коэрцетив кучга ва ю^ори магнит сингдирувчанликка эга ва уларни магнит юмшок, материаллар сифатида к$ллаш мумкин. Аморф магнит материалларнинг яна бир мух,им синфи — Утма металлар аралашган сийраК ер элементлари кртишмаларидир.
Металл шишаларнинг электр ва акустик хоссаларидан (юкрри каггаликли ва температурага сусг бокланишли электр фршилик, товушни кам ютиш) фойдаланиш имкониетглари бор.
Юкррида аморф моддаларнинг ярим угказгич хоссаларига эга булишлиги айтилмаган эди. Бундай моддаларнинг бир неча хил гуруклари бор*, ковалент аморф ярим Угказгичлар (аморф xолатдаги Ge im Si. GnAs ва 6о:ик,аларК оксид шишалар (V2()5 Р20 5), халкогснид шишалар (As,j Ge* Se2, 1е|у), диэлектрик пардалар (Si04, AI2O3, Si^N4 ва бошцаллр). Аморф ярим утказгични куч л и даражада компепсирланган ярим угказгич деб Каралади, бунда Утказувчанлик зонаси “туби“ ва валепт зонанинг “ шипи" флуктуаимяланади, улар такикпанган зона Eg кенглиги тартибида булади (ярим угказгичда электронлар энергиялари зоналари ^акида Ярим угказгичлар” бобида батафсил тухталамиз). утказувчанлик зонасида электронлар ва валент зонасидаги коваклар юкори тусик^ар билан ажралган потенциал чуцурларда жойлашган “томчи“ларга булиниб кетади. Паст температураларда аморф яримугказгичларнинг электр угказувчанлиги ма^аллий xолатлар орасида сакрама тарзда булади (сакрама утказувчанлик). Юкорирок температураларда аморф яримутказгичларнинг электр Угказувчанлигини электронларнинг умумлашган xолатларига иссиклик *аракати эмергияси эвазига угказилиши аник^айди. Аморф яримугказгичларнинг бир катор ажойиб хоссаларидан турли амалий максадларда фойдаланиш мумкин. Халкогснид шишалар спектринииг ИК,соxасида шаффоф булганлиги, юкори электр каршиликка ва фотосезгирликка эгалиги туфайли телевизион трубкаларнинг электрофотофафик пластинкаларини тайёрлашда ва голофаммаларни ёзишда кулланилади.
Аморф яримутказгичларда юкори омли xолатдан паст омли xолатга ва аксинча кайта уланиш эффекти ёркин ифодаланган у ишга тушиш вакти t
Аморф моддалар ташки таъсирлар - температура электр, магнит майдонлар, ёруглик, деформация, киришмалар таъсирида уз хоссаларини узгартира олишлиги билан бир каторда уларни олишдаги технология жараёнларнинг кандай бориши ва кандай шароитда утказилишига боглик булади.


Download 21,51 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish