Umumiy fizika kursi (ii-tom)



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

А
ва 
В
нуцталардан
27- раем. Чек сиз текислик­
нинг майдон кучланганли- 
гини дисоблашга дойр.
26- раем. Чексиз текис­
ликнинг майдон кучлан­
ганлик чизиклари.


утказамиз. У долда симметрия мулодазаларига кура, S] ва 
S 2
асосларнинг дар бирининг барча нуцталарида кучланганликлар 
доимий, сон цийматлари жидатидан узаро тенг ва 
А
нуцтада 
изланаётган Е кучланганликка тенг дейиш мумкин. Текшири- 
лаётган цилиндрик сиртдан утувчи кучланганлик окимини ди- 
соблайлик. Кучланганлик чизицлари ён сиртга параллел бул- 
гани учун ён сиртдан утувчи оцим нолга тенг. Демак, тула 
оцим 
N
цилиндрнинг Si ва 
S 2
асосларидан утувчи A'i ва 
N 2
оцимлар йигиндисига тенг. Бу иккала оцим дам мусбат, 
ва 
S 2
сиртлар кучланганлик чизицларига перпендикуляр булгани 
учун бу сиртлардан утувчи оцимлар кучланганлик катталигини 
асос юзига купайтириб топилади. Шундай цилиб, цуйидагича 
ёзиш мумкин:
N = N x + N 2 = E S1 + E S2
=
E -2S.
Остроградский — Гаусс теоремасига кура, тула оцим 4л билан 
ички сиртдаги заряд купайтмасига тенг булиши керак; бу заряд 
aS
га тенгдир. Демак,
2SE
= 4uoS,
бундан изланаётган 
Е
кучланганлик
Е = 2™.
(3)
л
Е
нинг циймати 
А
нуцтадан текисликкача булган масофага 
боглиц эмас. 
В
нуцта учун дам шундай булади. Шундай ци­
либ, текисликнинг унг томонида дам, чап томонида дам май- 
донлар бир жинсли булади. Текислик манфий зарядланган 
булса, кучланганликнинг йуналиши куриб чицилган долга ца- 
рама-царши булади: чизицлар текис­
ликка киради. Олинган натижа фацат 
чексиз текислик учун тугридир, чун- 
ки чексиз текислик булгандагина кел- 
тирилган симметрия мулодазаларидан 
фойдаланиш мумкин; бироц бу натижа 
чекли текисликнинг четларидан узоц- 
да ётган урта цисми учун дам тацри- 
бан уринлидир.
2. 
Т у р л и
и ш о р а л и з а р я д ­
л а р б и л а н
-1 ~ а
на 
о 
з и ч л и к -
2 8 - раем. 
Иккита параллел 
к а ч а з а р я д л а н г а н и к к и т а п а -
текисликнинг майдон 
куч- 
р а л л е л ч е к с и з т е к и с л и к н и н г
ланганлик чизицлари.
м а й д о ни. Турли ишорали зарядлар
билан зарядланган иккита текислик майдонини геометрик цу- 
шиш билан бу масалани ечиш мумкин. ХаР иккала текислик­
нинг майдон кучланганликлари текисликлар орасида бир томон­
га йуналганлиги 28- раемдан куриниб турибди. Демак, бу к у ч -


ланганликларнинг геометрик йигиндиси уларнинг арифметик 
йигиндисидан иборат булади. ХаР бир текисликнинг майдон 
кучланганлиги, аввал айтганимиздек, 
2
яа га тенг, демак, текис- 
ликлар 
врасидаги
тула кучланганлик
Е
= 2тсз 
2тсо = 4яа. 
(4)
Унг текисликдан унгда, чап текисликдан чапда дар иккала 
текислик вужудга келтирган кучланганликлар царама-царши 
томонларга йуналган. Демак, бу кучланганликларнинг геомет­
рик йигиндиси уларнинг сон кийматлари айирмасига тенг: дар 
бир текислик вужудга келтираётган кучланганликнинг сон ций- 
мати 
2
тоз га тенг булгани учун текисликлардан 
ташцарида
натижавий кучланганлик нолга тенг булади:
Е =
0. 
(4а)
3. 
Т е к и с з а р я д л а н г а н с ф е р и к с и р т м а й д о н и ­
н и н г к у ч л а н г а н л и г и . Радиуси 
R
булган сферик сирт 
мусбат электр билан зарядланган ва сиртнинг барча нуцтала- 
рида заряднинг + о сиртий зичлиги доимий деб фараз цилайлик. 
Сферик сиртнинг умумий зарядини 

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish