Umumiy fizika kursi (ii-tom)


-  §. Электростатик майдон кучларининг иши. Потен­



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet17/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

129- 
§. Электростатик майдон кучларининг иши. Потен­
циал. 
Зарядларни электростатик майдонда кучиришда зэряд- 
ларра таъсир этувчи кучлар иш бажаради. Электростатик май­
дон кучларининг шундай хусусияти борки, бу кучларнинг 
зарядни кучиришда бажарган иши заряднинг кандай йул би­
лан кучишига боглик булмай, балки за­
ряд катталигига дамда унинг бошлангич 
ва охирги ' вазиятларига 
богликдир. 
Шундай эканини биз кейинрок курсата- 
миз. Майдоннинг хусусияти майдоннинг 
дар кандай нуктасини махсус функция 
ёрдамида характерлашга имкон беради. 
Бу функция майдон нуктасининг 
потен-
ц и али
деб аталади. Зарядни бир нукта- 
дан иккинчи нуктага кучириш иши шу 
икки нукта потенциаллари кийматлари- 
нинс айирмаси билан ифодаланади.
Дастлаб электр кучларининг нукта­
вий зарядлар майдонидаги ишини ку- 
райлик.
q
заряд майдонида 
а
нуктадан унга 
жуда якин турган 
b
нуктага кучаётган 
qQ
мусбат зарядни олайлик (32- раем), 
q
заряд бирор 
О
нук- 
тада кузгалмас долда жойлашган булсин. 
q0
заряднинг 
а
ва 
b
нукталар орасидаги чексиз кичик 
ds
кучишини тугри чизикли 
деб олиш ва бу кучишда 
q0
зарядга таъсир этувчи / кучнинг 
^згаришини дисобга олмасдан бу кучни катталик ва йуналиш 
жидатдан узгармас дейиш мумкин. Иш тушунчасининг таъри-


фига мувофик, / кучнинг 
ds
кучишида бажарган 
dA
элемен­
тар иши:
бунда а бурчак / куч йуналиши (бу кучнинг йуналиши Е куч­
ланганлик йуналиши билан бир хил булади) билан 
ds
силжиш 
йуналиши орасидаги бурчак. 
b
нуктадан 
Оа
тугри чизициинг 
давомига перпендикуляр туширсак, 
ds-cos а. — Ос
— 
Оа
эканини 
курамиз, лекин 
ds
силжиш чексиз кичик булганда 
Ос
ни 
ОЬ
га тенг деб олиш мумкин, у долда 
ds 
■ 
cos
а =
O b
— 
Оа 
=
dr
бу­
лади, бундаги 
dr
катталик 
q0
заряд 
а
нуктадан 
b
нуктага куч- 
ганда 
q
ва 
q0
зарядлар орасидаги масофанинг узгариши. Бун­
дан 
dA
элементар ишнинг куйидаги ифодасини досил киламиз:
/ куч <
70
ва 
q
зарядларнинг узаро таъсир кулон кучидан 
иборатдир; 
ds
силжиш кичик булгани учун, юкорида айтиб 
утганимиздек, кучни бутун 
ds
кучиш давомида доимий ва
катталикка тенг деб дисоблаш мумкин, бунда 
г
=
Оа.
/ нинг 
бу цийматини ишнинг (
1
) ифодасига куйнб куйидагини то- 
намиз:
йулдаги т^ла иш барча шундай эле­
ментар ишларнинг йигиндиси билан, яъни 
г х
дан г
2
гача олин- 
гап интеграл билан ифодаланади:
dA = f ds
• cos 
a,
dA
=
fd r .
(
1
)
/ =
9-go
rn
-
dA — Щ -d r .
Г
2
(
2
)
A
as
Энди 
q0
заряд 
q
заряддан 
r x
масо­
фада ётган 
А
нуктадан r
2
масофадаги 
В
нуктага кучаётган булсин (33- раем), 
бунда 
А
ва 
В
нукталар бир-бирига 
якин жойлашган эмас. Бутун 
А В
чек- 
ли кучишдаги ишни топиш учун уни
В
чексиз кичик 
ds
кучишларга ажра- 
Ч
тайлик. Шундай кучишларнинг дар 
биридаги 
dA
элементар иш (2) фор­
мула билан ифодаланади, бутун 
А В
33- раем. <7о зарядни 
А В
йулда кучиришда баж арил- 
гаи ишни аниклашга дойр.
(
3
)


qq0
купайтмани узгармас мицдор сифатида интеграл ишо­
раси остидан чицариб, цуйидагини досил циламиз:
А = ЯЯо j ЯЯо ( ~ -
г
I
г
а>
А
ишнинг бу ифодасини яна шундай куринишда ёзиш мумкин:
В' 
<4)
бундан 
майдон кучла р ин и н г q0 зарядни я нуцтавий заряд
майдонида кучиришда баж арган иши кучирилаёт ган заряд
кат т алигини
— 
ка т т а ли кн и н г 
кучиш нинг бош лант ч ва
охирги нуцт аларидаги цийм ат лари айирмасига купайт м а-
си б илан ифодаланади.
Куйидаги тенглик билан аницланадиган 
V
функцияни ки­
ритамиз:

= f + С, 
(5)
бунда 
С —
ихтиёрий доимий, 
V
функциянинг 
А
нуцтадаги ций- 
мати
Vx = — + С.

г
,
В
нуцтадаги циймати 
V2
булади:
= £ + С.
Г
2
Vi — 
V2
айирма 
^ айирмага тенг, чунки 
С
аддитив дои-
' 1 
'2
мийлар цисцариб кетади. (5) тенглик билан ифодаланувчи 
V
функция 
q нуцт авий заряднинг пот енциали
дейилади. (4) 
формулага потенциалнинг циймагини киритиб

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish