Umumiy fizika kursi (ii-tom)


 28-§. Остроградский — Гаусс теоремасининг татбицлари



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet14/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

1 28-§. Остроградский — Гаусс теоремасининг татбицлари.
Хар цандай зарядни чексиз куп сонли чексиз нуцтавий заряд­
лар йигиндиси деб дисоблаш мумкин булгани учун Остро­
градский — Гаусс теоремасини дар цандай. шаклдаги ва улчам- 
даги зарядларга татбиц цилиш мумкин. Шунинг учун дам бу 
теорема жуда куп ишлатилади.
Остроградский — Гаусс теорема­
сининг татбиц цилинишини куриб 
чицишдан аввал зарядларнинг даж- 
мий ва сиртий зичликлари тушун- 
часини 
киритамиз.
Куп масалаларда зарядлар би­
рор дажмда тацсимланган деб бери- 
лади; бундай масалаларда зарядлар 
тацсимотининг дажмий зичлигини 
киритиш мудим. Бирор 
AV
дажмда 
Aq
заряд бор, дейлик. У долда

нисбат билан аницланувчи физик 
катталик заряднинг уРтача 
Х^ж-
мий зичлиги
дейилади.
Бирор нуцтадаги р зичлик 
AV
дажмни нолгача кичрайтир- 
ганда (
1
) нисбат интиладиган лимитга тенг булади:
25- раем. Б ерк сиртдан ташца- 
рида турган заряддан чикувчи 
оцимни аницлашга дойр.
= lim 
(xvr)'
AV=o'bVj
(l a)
Баъзи долларда зарядлар жисм сиртида жойлашади ва шу 
билан бирга, зарядлар цатламининг цалинлигини дисобга ол- 
маса булади. Бундай долларда биз 
зарядларнинг сиртий зич-
ли ги
тушунчасини киритамиз. Айтайлик, бирор 
AS
сиртга 
Aq
заряд тугри ке^син, бунда заряднинг уртача сиртий зичлиги о 
цуйидаги
A S
(
2
)
нисбат билан аницланади.
Бирор нуцтадаги а сиртий зичлик AS сиртни нолгача кичрай- 
тирганда (
2
) нисбат интиладиган лимитга тенг булади:
0
= Iim ( i f ) '
AS -fO 
'
(
2
a)
Энди Остроградский — Гаусс теоремаси ёрдамида бир цатор 
доллар учун майдон кучланганлигини топамиз.


1. 
Т е к и с з а р я д л а н г а н ч е к с и з т е к н с л н к м а й д о ­
н и н и н г к у ч л а н г а н л и г и . Барча нуцталари бир хил дои­
мий + а зичлик билан зарядланган чексиз текислик вужудга 
келтирган электростатик майдонни куриб чицайлик. Симметрия 
мулодазаларига кура кучланганлик чизицлари текисликка пер­
пендикуляр ва ундан ташцарига йуналган деб дисоблаймиз. 
Бунга ишонч досил цилиш учун тескари мулодаза юритайлик,
яъни кучланганлик чизицлари текислик­
ка утказилган перпендикуляр билан би­
рор бурчак досил цилиб йуналган, дей- 
лик. Агар кучланганлик чизицлари 26- 
расмда пунктир билан тасвирлангандек 
йуналганда эди, унда мусбат зарядлар 
юцори ярим текисликдан пастки ярим 
текисликка нисбатан кучлироц итарилган 
булар эди, бу эса текисликнинг чексиз- 
лиги ва ундаги зарядлар сиртий зичлиги- 
нинг доимийлиги дацидаги фаразимизга 
зиддир. Худди шу каби мулодазалар 
билан кучланганлик чизицлари боища 
деч цандай йуналиш буйлаб эмас, фацат сиртга утказилган нор­
маль буйлабгина йунала олишини курсатиш мумкин. Текислик­
нинг унг томонида ётган 
А
нуцтани олайлик. Бу нуцтада 
кучланганлик унгга йуналган; шундай эканлиги кучланганлик­
нинг мусбат зарядланган текисликдан 
ит арилаёт ган
бирлик 
мусбат
зарядга таъсир этувчи кучга тенглигидан келиб чи­
цади. Текисликнинг чап томонида 
А
нуцтага симметрик жой­
лашган 
В
нукта учун дам кщоридаги 
мулодазаларни такрорлаб 
В
нуцтадаги 
Е кучланганлик 
А
нуцтадаги кучдан- 
ганликка нисбатан царама-царши то­
монга йуналганлигига ишонч досил 
циламиз. Демак, кучланганлик чизиц- 
лари, текисликдан чицувчи ва текис­
ликка тик йуналган тугри чизицлардан 
иборат экан.
Остроградский — Гаусс теоремаси­
ни татбиц цилиб, 
А
нуцтадаги кучлан­
ганлик катталигини аницлаймиз. Берк 
сирт сифатида цуйидагича ясалган 
цилиндрик сиртни (27- раем) олайлик: 
зарядланган текисликнинг 5 булаги цилиндрнинг урта кесими 
булсин; цилиндрнинг ён сиртини кучланганлик чизицларига 
параллел цилиб утказамиз. Цилиндрнинг 
ва 5
2
иккала асо- 
сини текисликка параллел цилиб тегишли 

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish