Umumiy fizika kursi (ii-tom)



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet85/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

§ мус­
бат цувват х,осил цилади.
Энди, занжирда ажраладиган цувват элементга уланган 
R
ташци царшиликка цандай богланишини курайлик. Айтайлик,
э.ю.к. 
S
ва 
ички царшилиги 
R0
булган бирор элемент 
R
ташци царшилик билан туташтирилган; цуйидаги катталиклар: 
занжирда ажраладиган 
W
тула цувват, занжирнинг ташци 
цисмида ажраладиган 
W a
цувват ва 
у
ф.и.к. нинг (у сон ций­
мати жидатдан занжирнинг ташци цисмида ажраладиган цув- 
ватнинг тула цуввагга нисбатига тенг) 
R
га богланишини 
аницлаймиз.
Занжирдаги / ток кучи Ом цонунига кура цуйидаги муно­
сабат билан ифодаланади:

R +
Бу ток 
R
= 0 булганда энг катта цийматга эришади; 
R
= О 
булгандаги ток 
цисца т ут аш ув т оки
дейилади. ^исца тута- 
шув токининг кучи:

= -
ч • т. 
R 0-
Ташци царшилик катталашганда ток кучи камаяди, ташци
царшилик чексиз катталашган сари 
вишда нолга интилади (108- раем- 
га царанг).
Занжирда ажраладиган 
тула 
цувват цуйидагига тенг булади:
Кисца туташув ток ида 
(R —
0) цув­
ват энг катта цийматга эришади:
ток кучи асимптотик ра-
W r
R o'
108- раем. Ток кучи билан т а ш ­
ки царшилик орасидаги богла- 
ниш.
R
катталашганда цувват камая бо-
ради ва 
R
чексиз катталашганда асимптотик равишда нолга 
интилади.
Занжирнинг ташци цисмида ажраладиган цувват:
W . = P R
,R.
(R + R
о)2
Кисца туташув токида 
R
= 0 булади, шунинг учун занжир­
нинг ташци цисмида ажраладиган цувват бу долда нолга 
тенг булади. 
R — R0
булганда, яъни ташци царшилик ички


царшиликка тенг булганда 
W a
нинг циймати энг катта булади. 
Бу долда
=
4 R 0'
яъни энг катта цувват цисца туташувдаги цувватнинг чорагига 
тенг булади.
/? = /?0 булган да 
W a
цувват максимум булишига ишонч досил цилиш 
учун 
\Va
дан ташци цар шилик буйича досила оламиз:
dW
а 
d R
бундан:
(R
+
R
о)4 
d W a
_
>
l ( R + R 0V -
2 ( R + R 0).R ] ,
2

( R0 - R ) .
d R
(R + RoY
Максимум лик шартига кура биринчи досила нолга тенг булиши керак:
- О, бундан 
R
=
R„.
ак
‘ 
dR*
мииимумга змас, балки максимумга эриш ишига ишонч досил цилиш мумкин.
dW3
d R
Иккипчи досила 
нинг ишорасини аницлаб
R
=
R 0
булганда 
W a
нинг 
d R 1
Ташци царшилик чексиз катталашганда ташци занжирда 
ажраладиган цувват нолга интилади.
Ташци занжирда ажраладиган 
W a
цувватни 
W
тула цув- 
ватга нисбати фойдали иш коэффициентини билдиради:
W , 
R
V-
W
1 0 9 -раем. 
1
—занжирнинг ташци цисми­
да аж раладиган 
W a
цувватнинг, 
2
—ту­
ла цувватнинг, 
3

у
]
фойдали иш коэф- 
фициентининг занжирнинг ташци цисми 
царшилиги 
R
га богланиши.
R
+
Ro
R
— 0 да 
у] = 0
булади; 
R
катталашиши билан tj ф. 
и.к. уса боради ва 
R
чек­
сиз 
катталашганда 
tj =

цийматга интилади; бироц 
бу долда ташци занжирда 
ажраладиган цувват нолга 
интилади, шунинг учун ф.
и.к. нинг максимумлик шар- 
ти амалий нуцтаи назардан 
адамиятсиздир.
109- раемдаги 
1
эгри чи­
зиц занжирнинг ташци цис­
мида ажраладиган 
цувват 
билан занжир ташци цисми­
нинг 
R
царшилиги орасида-


ги богланишни курсатади; 
2
эгри чизиц 
W
туда цувватнинг 
R
га богланишини ва, нидоят, 
3
эгри чизиц 
у
ф.и.к. нинг уша 
R
ташци царшиликка богланишини курсатади. Расмдан кури­
нишича, 
R
нинг ортиши билан т] ортади.
Амалий нуцтаи назардан энг адамиятлиси шуки, занжир­
нинг ташци цисмида 
ажраладиган 
W a
цувват дастлаб уса 
бориб, 
R
=
R0
булганда максимумга эришади, сунгра камая 
бошлайди.
R
=
R0
булиб, 
W
максимум булганда 
т\
=
булади.

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   81   82   83   84   85   86   87   88   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish