Umumiy fizika kursi (ii-tom)



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet87/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

J
3
R
3
 
=
V3

Vi
-j- 
to
;!•
Бу учта тенгликни дадма-дад цушеак, цуйидаги досил булади:
I,R i
 +
I 2R
i
 +/
3 ^ 3
 = g t +
$2
 + g 3-
Бундан куринишича, цушиш натижасида 
А, В, С
нуцталарнинг 
V u V2
ва 
V3
потенциаллари тушиб цолди. Бундай муло^азани 
исталган берк контурга татбиц цилиш мумкин, шунинг учун 
умумий куринишда 
х;ар цандай берк конт ур
учун цуйидаги­
ни ёзиш мумкин:
1 1 2 - раем. 
А В С А
контур.
берк
* — 1 
ft = i 
( 4 )
бунда 
т —
берк контурдаги цисмлар сонини билдиради, 
k
эса 
циемни характерловчи номер. Шундай цилиб
ут казгичлар-


нинг т армоцланган занж ирдаги ихт иёрий т анланган %ар
цандай берк контурда ток кучларининг занж ирнинг тегиш-
л и цисмлари царш иликларига купайт м алари йигиндиси шу
контурда учрайдиган э.ю.к. л а р йигиндисига тенгдир.
Маз- 
кур тармоцланган занжирда ажратилган турли берк контурлар 
учун ёзилган (4) тенгламалар туплами Кирхгоф тенгламалари­
нинг иккинчи системасини ташкил этади. Тугунлар ва контурлар 
учун тузилган (3) ва (4) Кирхгоф тенгламалари тармоцланган 
токлар занжирини дисоблашга имкон беради. Тузиладиган (3) ва
(4) тенгламаларнинг сони изланаётган катталиклар сонига тенг 
булиши керак. Бунда бир тенглама бошца тенгламанинг нати- 
жаси булиб цолмаслигига Зътибор бе- 
риш зарур. Агар ток тармогида 
г
та ту ­
гун булса, Кирхгоф тенгламалари систе- 
масида фацат г — 
1
та тугун учунгина 
мустацил тенгламалар тузиш мумкин.
Охирги тугун учун ёзиладиган тенгла­
ма олдинги генгламалардан келиб чицади.
Агар тармоцда бир нечта берк контур, 
масалан, 
ЛИСА, ACUA
ва 
ABCDA
(113- раем) берк контурларни ажрагиш 
мумкин булса, Кирхгоф тенгламалари 
иккинчи системасининг мустацил тенгла­
малари тузиладиган контурлар аввал ку­
риб чицилган контурларнинг цушилиши- 
дан э^осил булмаган контурлар булиши 
керак.
Масалан, 113- раемда тасвирланган 
мураккаб занжирда 
АВСА
ва 
ACDA
контурлар учунгина тенг­
ламалар тузиш мумкин: бу контурлар 
мустацил 
булади. 
ABCDA
контур учун тузилган тенглама олдинги иккитасидан 
келиб чицади. Бошца иккита, масалан, 
АВСА
ва 
ABCDA
контурлар учун мустацил тенгламалар тузиш мумкин: у дол­
да 
ACDA
контур тенгламаси олдинги иккитасидан келиб чи­
цади.
Кирхгоф тенгламаларининг иккинчи системасини тузишда 
токлар ва э.ю.к. ларнинг ишоралари учун юцорида курса- 
тилган цоидага тула амал цилиш зарур.

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   83   84   85   86   87   88   89   90   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish