Umumiy fizika kursi (ii-tom)


К утбларига таъсир этувчи кучлар м ос равиш да



Download 21,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet187/296
Sana26.02.2022
Hajmi21,68 Mb.
#468309
1   ...   183   184   185   186   187   188   189   190   ...   296
Bog'liq
Umumiy fizika kursi II tom

К утбларига таъсир этувчи кучлар м ос равиш да
К уйидагиларга тенг булади:
f s
=
mH,
/ л, =
т Н
+
т{
д -
)-х .
Айтайлик, 
f N
>
f s
булсин. Бунда стрелкага 
моменти 
М
=
f sl-
sina =
pH sina
булган жуфт куч 
'(бу ерда 
р — m l
— стрелканинг магнит моменти) 
ва майдон буйлаб йуналган
Af = f N ~ f s = т ( ^ ) - х
куч таъсир килади.
232-расмдан л =
рибди, бундан 
АН\
/cosa эканлиги куриниб ту-
232’ раем. 
Бир 
жинсли булма­
ган магнит май­
донда 
магнит 
стрелкасига 
т а ъ с и р этувчи 
кучлар.
Af
=
ml
 ( I f ) COSa ёки 
Af
 =
P
 
COSa- 
(6)
Шундай килиб, бир жинсли булмаган магнит 
майдонда стрелкага унинг 
р
магнит моментига 
ва 
(АН/Ах)
майдон градиентига пропорционал 
дамда 
а
бурчакнинг косинусига боглик куч 
таъсир килар экан.
Шуни кайд килиб утиш мудимки, ушбу па­
раграфда шу вактгача олинган дамма натижалар 
бушликда жойлашган доимий магнит учунгина эмас, балки 
м агнет ик ичида ж ойлаш ган магнит га
дам яроклидир. Бунда 
дамма формулалардаги / / ни магнетик ичида магнит турган 
жойдаги магнит майдон кучланганлиги деб тушуниш лозим. 
Буни 209- параграфда тушунтирамиз.
Бир жинсли булмаган магнит майдонга киритилган магнит 
ёки соленоидга таъсир этаётган куч магнитларнинг, шунинг­
дек, соленоиднинг узаро тортишиш ёки итаришиш додисасини 
тушунтириб беради. 
Б ир ж инсли
магнит майдонда магнитга 
(ёки соленоидга) факат ориентирловчи куч таъсир этади. 
Иккита магнитни (ёки иккита соленоидни) бир-бирига якин ки­
либ жойлаштирсак, уларнинг дар бири иккинчисининг бир 
жинсли булмаган магнит майдонида ётади ва, демак, унга жуфт


кучдан ташцари, майдон кайси томонга усиб бораётганига цараб 
узаро тортишиш ёки итаришиш кучи :?$ам таъсир этади.
Темир парчаларининг магнитга (ёки соленоидга) тортили- 
ши }$ам худди шундай изодланади. Бу парчалар аввал маг- 
нитланади, кейин эса магнит (ёки соленоид) яцинидаги магнит 
майдон бир жинсли булмагани сабабли, илгариланма ^аракат- 
га келади.
206-§. Магнит индукция векторининг чизицлари. Магнит 
индукция вектори ва магнит кучланганлик векторининг цир­
куляцияси. Чегаравий шартлар. Бушлицда магнит майдоннинг 
кучланганлик чизицларини киритганимиз каби умумий цол 
учун магнит индукция чизицларини киритамиз. 
М агнит индук­
ция чигири
деб шундай чизиц тушуниладики, унинг ^ар бир 
нуцтасига утказилган уринма ана шу нуцтадаги В индукция 
векторининг йуналиши билан мос тушади. Бу чизицнинг ^ар 
бир берилган нуцтадаги йуналиши В векторнинг шу нуцтадаги 
йуналишига мос тушади.
Индукция векторига нормал булган сиртнинг юз бирлиги 
орцали шу юз чегарасидаги магнит индукциянинг сон цийма- 
тига тенг мицдорда индукция чизицлари утказамиз. Индукция: 
чизикларига нормал булган AS
0
элементар юз оркали утаётган 
индукция чизикларининг тула сони шу юзни кесиб утаётган 
магнит индукциясининг элем ент ар оцими А
Ф ни ифодалайди
А Ф = £ А 5 0. 
(1)
Агар элементар AS юз ихтиёрий ориентирланган булса, бу 
юз оркали утаётган А
Ф
индукция окими куйидаги формула би­
лан аникланади:
А Ф =
В AS
cos а = B„AS, 
(2)
бу ерда а — индукция вектори В нинг йуналиши билан АS юз-
га 
утказилган п нормаль орасидаги бурчак, 
В п
эса— В нинг
AS га нормал йуналган ташкил этувчиси.
(2) 
муносабатга биноан AS юз оркали утувчи АФ индукция 
оцими мусбат ёки манфий катталик булиши мумкин, бу В ин­
дукция чизицларининг п нормалнинг танлаб олинган йуналиши 
билан уткир ёки утмас а бурчак ^осил цилишига боглиц була­
ди. Чекли сиртни кесиб утувчи тула Ф индукция оцими сирт­
нинг барча элементлари орцали утаётган элементар оцимлар- 
нинг алгебраик йигиндисига тенг булади:

Download 21,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   183   184   185   186   187   188   189   190   ...   296




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish