Умумий ва тиббий психология



Download 6,04 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/50
Sana29.03.2023
Hajmi6,04 Mb.
#922974
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   50
Bog'liq
Umumiy va tibbiy psixologiya (Y.Fayziyev, E.Eshboyev)

учун
хам 
Ибн
Сино 
мия «сезилувчи суратларни идрок кдлади ёки сакдайди..., 
хаёлда сакданган суратларни жамлаб ёки б^либ иш юрита- 
ди ва ш унинг билан бирга сезги орк^али келган суратларга 
ухшаган турли суратларни вужудга келтиради»,—дейди.
Абу Али ибн Сино одам нерв системасининг тузилишига 
дойр тасаввурларга асосланиб, нервларнинг бошланиш жойи 
бош мия булиб, организмнинг барча аъзоларига таркдлади ва 
шу туфайли одам ташкд оламдан буладиган гаъсиротга жавоб 
кдйтариш крбилиятига эга булишини яхши тушунган.
К иш ига теварак-атрофдаги нарса ва х,одисаларнинг таъ­
сир этиш и, аввало сезгилар орк^ли вужудга келади, деб 
ук,тиради ва асосан бешта сезги (куриш, эшитиш, хдд би- 
л иш , маза ва тери-туйгу) борлигини, уларнинг хусусият- 
лари ва ахдмияти х^кдца тухталиб, \а р кайси сезгининг 
бош мияда алохида бошкдриб борадиган маркази борлиги­
ни иш онч билан баён этади.
Абу Али ибн С ино инсоннинг фикрлаш крбилиятига, 
хаёл-хотираси ва ирода сифатларига юк,ори б а\о беради ва 
бу психик жараённинг бир-бири билан мустах,кам боглик,
www.ziyouz.com kutubxonasi


эканлигини англайди. Тафаккурнинг кучи шундаки, унинг 
ёрдамида х,одиса ва вок,еаларни бир-бирига чогиштириш, 
абстракциялаш бклан хдк^кдтни ёлгондан ажрагиш мумкин, 
хотира ёрдамида эса ид рок кдлинган нарса ва хрдисалар киши 
онгида мустах,кам урнашиб крлади ва идрок цилинган бир 
объектни иккинчисидан ажратишга ёрдам беради. Хаёл киши 
онгида объектив вок,еликнинг акс этгирилишидир, деган 
фикрларни баён этиш бу сохдда И бн С инонинг кэрашлари 
накддар тугри булганидан далолат беради.
Абу Али ибн Сино узининг илмий-тадк^крт ишларида 
психик хрдисаларни айрим-айрим текш ирган булса хдм, улар 
орасида узвий богланиш борлигини тушунган.
«Хотира томонидан кдбул кдп и н ган хдцисалар хаёлга 
утади ва у тафаккурга утказади, таф аккур эса *одисалар- 
нинг тугри ёки нотугри эк ан л и ги н и аник^аб, хотирага 
утказади. Керак булиб к,олганда унга мурожаат кдоинади».
Бу уринда олимнинг хаёл ва хотира тафаккурга тобе, 
бошкэ психик жараёнларни аник/шшда у назорат кдпиб ту- 
ради, деган ф икрни баён кдпаётганини яккол куриб туриб- 
миз. Демак, киши фаолиятида таф аккур хдл кдлувчи роль 
уйнайди.
Абу Али ибн Сино киши мижози тУгрисида фикр юри- 
тар экан, кишиларнинг ёши ва ж и н сини \ам хусобга олиш 
кераклигини курсатди. У киш иларнинг ёшини умуман турт 
к^смга булади;
1. «Усиш ёш и», бу усмирлик д е б х<ам аталади. Бу давр 
утгиз ёшгача давом этади.
2. «Усишдан тухташ ёши», ёки навкртрон даври. Бу уттиздан 
утгиз бешга ёки кирк, ёшгача булган даврни уз ичига 
олади.
3. «Чукиш ёши», ёши крйтаганлик даври булиб, бу—олт- 
миш ёшгача давом этади.
4. «Кучсизлик билан бирга кексалик ёши», бу киши умри- 
нинг охиригача чузилади — кдрилик ёшидир.
Абу Али ибн Сино узининг психология сохдсидаги чукур 
билимини амалий тиббиётда хдм кулланганлигини ва катта 
муваффак,ият крзонганлигини курамиз.
Буюк олим тугрисида Шарк, ва Р ар б м ам лакатлари 
халкдари уртасида жуда куп ажойиб 
коя л ар мавжуддир. 
Бундай х^кояларнинг бирида куйидаги вок,еа баён этилади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Машхур киш илардан бирининг угли кдггик, касал бу- 
либ крлади. Отаси барча табибларни чорлаб царатса хдм 
йигит \еч тузалм айди, унинг ахдоли борган сари огирла- 
шаверади. Ахэол шу даражага борибетадики, йигитдан барча 
кдриндош-уруглари умидларини уза бошлайдилар. Бир куни 
унинг отасига Бухорода Абу Али ибн С ино деган зур табиб 
бор, углингни ф акдт ушагина даволай олади, агар у хдм 
тузата олмаса, углинг тузалмайди, дейишади,
Ота касал удлини олиб, Бухорога келади. Ибн Сино ка- 
салнингтомирини ушлаб кУради, ран гига дику^т билан кдраб, 
йигитнинг ош икдигини тушунади. Лекин у йигитга х,еч нарса 
демайди, чунки сирни ошкор Kjtica, у уялганидан сирини 
яширган булар ва OKjröaT натижа яхшилик билан тугамас эди. 
Муаззам табиб касалнинг отасига шундай дейди:
— 
Хужайин, с и з кушниларингиздан бир билимдон ки- 
шини айттириб келсангиз, у киши жуда дилкаш ва ши- 
ринсухан булсин. М ен у билан х,ар хил вок,еалардан гапла- 
шиб утираман, углингиз шу билан тузалиб кетади.
Ота шундай киш ини дарров топдириб келади. Кейин Ибн 
Сино йигитнинг том ирини ушлаб, билимдон кишидан тур- 
ли шахдрлар таъриф ини сурайди. Гап Табриз шахри хдкида 
кетаётганда йигитнинг томири кдтгик, ура бошлайди. Шунда 
Ибн С ино й и ги т н и н г севгани таб р и зл и к к,из эканини 
пайкдйди. К ейин у билимдон кишидан Табриз махдллала- 
ри ва кучаларининг номларини сурайди. Билимдон киши 
йигитнинг севгилиси турадиган махдллани тилга олганда, 
йигитнинг том ири ян а хдм кдттикрок, ура бошлайди. Шун- 
дан сунг тадбиркор табиб билимдон киш идан уша махдл- 

Download 6,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   50




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish