Умумий ва тиббий психология



Download 6,04 Mb.
Pdf ko'rish
bet6/50
Sana29.03.2023
Hajmi6,04 Mb.
#922974
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   50
Bog'liq
Umumiy va tibbiy psixologiya (Y.Fayziyev, E.Eshboyev)

лада яш айдиган ки ш и ла р н и н г ном ларини
сурай бошлайди. 
Билимдон киш и к^ зн и н г отаси номини тилга олганда, то- 
мирнинг уриши янада зураяди. Абу Али ибн Сино к,изнинг 
шу оиладан экан и н и пайкдб билимдондан оила аъзолари- 
нинг исмларини сурайди. У киши к^зн и н г исмини айтган 
вак,тида й и ги т н и н г томири шундай тез уриб кетадики, 
улишига сал крлади.
Буюк олим йигитнинг уша к,изни севиб крлганига бата- 
мом ишонади ва отасига кдраб: «Табризга бориб, углин- 
гизни фалон ки ш и н и н г к,изига уйлантириб куйинг, шун­
дай к,илсангиз углингиз тез согайиб кетади», дейди. Ота 
унинг айтганини бажаради, йигит согайиб кетади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Абу Али ибн Сино психология сохдсидаги купгина илгор 
ва хдк^оний фикрлари билан психология фанининг кей и н - 
ги та р а к ^ ё ти га катта *исса кушган.
Р У \И Й ХДДИСАЛАРНИНГ КЛА ССИ Ф И КА Ц ИЯСИ (Т А С Н И Ф И )
Ру\ий хдёт турли-туман \одисаларда намоён булади. Ру- 
х^й хдёт хрдисаларида ру\ий жараёнлар, ру\ий махруллар 
ва рухд
1
й хрлатлар фарк, килинади.
Психик жараён—психик хрдисанинг крнуний, кетм а-кет 
узгариши, унинг бир боскрч ёки фазадан иккинчи боскдч 
ёки фазага утишидир.
Психик мах,суллар — психик жараёнларнинг натижаси- 
лир. Буларга сезги, идрокнинг образ (тимсоллари), тасав- 
вурлар, мух,окамалар, тушунчалар шаклидаги субъектив п с и ­
хик махруллар киради.
Ёк^мли ва ёк^мсиз туйгулар, тинчлик, фарогат, хдяжон- 
ланиш ва маъюсланиш, уйгокдик ва уйку хрлатлари, дадил- 
лик ва тараддудланиб крлиш хрлатларини бошдан кечириш
психик хрлатларга киради.
Турли хил психик \одисаларни билиш, эмоционал с о \а
ва ирода деб учга булиш илгаридан маълум. Одам онги ф ао - 
лиятида зо \и р буладиган ана шу турлар психик ф ункциялар 
деб аталади. Билиш щ дисалари, бошкдча кдпиб айтганда, 
акдий, интеллектуал жараёнлар деб аталади. Сезги, идрок, 
хотира, хаёл, тафаккур ва нутк,—билиш жараёнлари кдторига 
киради.
Сезги муайян пайтда сезги аъзоларимизга: курув, э т и -
тув, туйгу, хдд билиш, таъм билиш ва бошкд шу каби а ъ зо ­
ларимизга таъсир этиб турган нарсалардаги айрим хоссалар- 
нинг акс этишидир: масалан, ок,-к^зилни, ширин-аччик,ни, 
огир-енгилни сезамиз.
Инсон зоти уз ривожланиш жараёнида уни ураб турган 
оламни сезгилар ёрдамида идрок этади. Сезгилар—т а ш к ^
олам ^одисалари ва организмнинг ички хрлатлари сезги 
аъзолари ёки анализаторларга таъсир к,илганда вужудга к е- 
ладиган энг оддий психик ж араён х^собланади. С езги лар 
нарсалар ва хрдисаларнинг айрим хоссаларини акс э гги р а - 
ди, холос. Чунончи, куз унгимиздаги апельсин м евасидан 
турли хил сезгилар туямиз. У юмалок,, юмшоц, та р а н г, 
сову*;, заргалдок, ранг. Бу айрим сезгилар йигиндисидан
www.ziyouz.com kutubxonasi


бир бутун нарса идрок этилади, буни биз «Бу апельсин деб 
ифодалаймиз. Бинобарин, идрок— нарсанинг бизнинг он- 
гимиздаги инъикоси, акс этишидир. Бирок, идрок сезги- 
ларнинг одаий йигиндиси эмас, сезгилар хэм, идрок эти- 
ладиган нарсалар х,ам нарса бизнинг сезги аъзоларимизга 
бевосита таъсир кдлгандагина вужудга келади.
Хотира 
— нарса ва хддисалар хдмда улар хоссалари, сезги 
ва идрок оркрли хрсил булган образлар ном -ниш онсиз йу- 
крлиб кетмайди, улар миямизга урнашиб, сакданиб крлади 
ва кулай шароит б^лганда яна эсимизга тушади.
Одам хдр кдндай идрок этилган нарсани, хдр кдндай ке- 
чинмани, хдр кдндай таъсиротни бу воцеаларнинг излари 
куринишида к,искд ёки узок, вак,тгача хотирасида сакдаб 
к,олиши мумкин. Биз сузлар ва сузлар йигиндиларини, шу- 
нингдек тасаввурларимизни эслаб ва хотирамизда сак
/1
аб 
крламиз. Суз ва тимсол (образ) хотиранннг асосий турлари 
х^собланади. Хотиранинг 3 та функцияси мавжуд: эслаб крлиш, 
материални сакдаш ва уни ёдга тушириш ёки репродукция.
Сезги аъзолари ёки , аникроги, анализаторлар одамга 
таш к^ 
о л а м н и
ва ун и н г 
уз
о р г а н и з м и ^ о л а т и н и
ифодалай- 
диган турли-туман сезгиларни акс этгиради. Шундай кртлиб, 
оламни билиш сезгилар ва идрок этишдан бошланади.
Илгари идрок этилган нарсаларнинг онгимизда жойла- 
ниш и 

Download 6,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   50




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish