Умумий ва тиббий психология


Бине-Симон тестлар тизими



Download 6,04 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/50
Sana29.03.2023
Hajmi6,04 Mb.
#922974
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   50
Bog'liq
Umumiy va tibbiy psixologiya (Y.Fayziyev, E.Eshboyev)

Бине-Симон тестлар тизими. 
Бу тест тизим и беморнинг 
паспорт ёшига мос к,илиб тузиб чик,илади. Тест саволлари 
ва ж авоб-эталонлар текш ирилувчининг ташк,и ва ички 
дунё-кдраш ларини инобатга олиб мутахассис томонидан 
тузилади. Бу тест ёрдам ида беморнинг акдий ривожлани- 
ш и, жавоб ва хдракат реакциялари аникданади. Тест 30 
дан 50 гача савол ва 120 дан 200 гача ж авобни уз ичига 
олади. Бу тизимга муаммоли масалаларни хдм киритиш и- 
миз мумкин. Т екш ирилувчининг берилган саволларга ёки 
жумбок, масалаларни ечиш сонига кдраб жавоб баллари 
ва фоизи куйилади. Агар текширилувчи берилган топш и- 
рик,нинг 70 ф оизига ж авоб берса, унда унинг акдий ри- 
вож ланиш и, интеллекти, дунёкдраши паспорт ёшига мос 
д е б , те к ш и р и л у в ч и топ ш и р и к,н и н г 70 ф о и зд а н кам 
к,исмига жавоб берса, у х,олда бу шахсда акдий етишмов- 
чи лик ёки олигоф рения касаллиги мавжуд деб кдралади. 
Бу тест тазим ининг ютуги к,искд вак,т ичида шахснинг ха- 
рактери, интеллекти х,ак,ида маълумотга эга булинади,
www.ziyouz.com kutubxonasi


камчилиги эса бунда ш ахснинг ривож ланиш мух,ити ва 
ш арт-шароити х,исобга олинмайди.
Катта ёшлагилар ва болалар учун Векслер тестлари ти-
зими. 
Тадк,ик,отчидарнинг ф и к р и ч а , бу услуб ш а х с н и н г 
интеллекти ва ш ахсий си ф атлари н и а н и к /т ш г а им кон 
беради.
Тизим 2 хил тестлардан: биринчиси суз билан ифодала- 
надиган 6 та тестдан, иккинчиси амалий хдракатлар билан 
ифодаланадиган 5 та тестдан таркиб топган. Суз билан ифо- 
даланадиган 6 та тест куйидагиларни уз ичига олади:
1. Хабардорлик.
2. Умумий зийраклик.
3. Сонларни тескари сондан санаш к,обилияти (10, 9,
8,7,6...).
4. Арифметика масалаларини ечиш.
5. Ухшашликни аникдаш.
6. 42 та сузнинг маъносини аник,гсашни текш ириш .
Харакат билан ифодаланадиган 5 та тест тизим ига куйи-
дагилар киради:
1. О бъектларни ва уларн и н г ети ш м овчи кд см л ар и н и
аник,лаш.
2. Суратларнинг кетма-кет куйилиш тартибини аник^аш.
3. Суратнинг етишмовчи к^смларини топиб тузиб чикрш.
4. Намунага кдраб 9 талон 16 тагача булган геометрик кусм- 
лардан шакллар ясаш.
5. Берилган сонлар кодига кдраб 90 секунд ичида ракдм- 
лар ечимини топиш.
Тест утказиб булингандан сунг жадвал тузилади ва и н ­
теллект коэффициента деб аталадиган к оэф ф и ц и ен т тузи­
лади. Аммо бу к о э ф ф и ц и е н т а текш ирилаётган киш ининг 
умумий зийраклигини, маданиятини хдмда унингтадк,ик,от- 
га нисбатан муносабатини \исобга олмасдан туриб етарли 
даражада тугри деб булмайди. Бу методнинг ютуги шунда- 
ки, тадк^к,от давомида текш ирилувчининг нутк,и, тафак- 
кур тезлиги, реакцияси, дик,к^ати тулик, назоратга олинади 
ва \исобга олиб борилади.
Баъзан булутларга кдраб хаёл сурамиз, уларни пахмок, 
айик^д, туяга ва бошкд жонзотларга ухшатамиз. Агар одам 
шу ноаник, чизик/трни узини тулк^нлантирувчи шакллар 
куринишида тасаввур кдлса, бунда ним а чикдр экан!? Шу
www.ziyouz.com kutubxonasi


таклиф ва мулохдзалар асосида Роршах узининг тест тизи- 
мини ишлаб чикди. Бу методнинг мох^яти карточкада узига 
хос жойлаш ган рангли сиёх, ва к,ора догларнинг маъносини 
топиш дан иборат. Кейин жавоблар махсус кридалар асоси­
да иш ловдан утказилади.
Бу метод ёрдамида текширилувчининг рухдй ривожла- 
н иш и, д и к ^ т и , хотираси аникданади. Миннесот куп омил- 
ли шахе сурокдагичидан муаллифларимизни модификация- 
лаш да кенг фойдаланилади.
Ватанимиз ва хорижий олимлартомонидан яратилган куп 
омилли шахе сурок/шгичи хрзирги кунда кенг кулланилмокда. 
Экспериментам психология—\али ёш фан. Ш унингучун хдм 
у изланиш да, унга ёрдамга янги-янги техник воситалар ки- 
риб келмокдаки, бу унинг келажакда ривожланишидан да- 
лолат беради. Бир одам иккинчи бир одам учун муаммо булиб 
келган ва бундан кейин \ам шундай булиб крлади.
Тиббий психология ф ани табобатнинг барча сохдлари- 
га: терапия, хирургия, педиатрия, доялик, гинекология ва 
хрказолар ичига кириб бораяпти. Бунинг асосий сабаби со- 
матик касалликларнинг купгина турлари рух,иятнинг бузи- 
л и ш и , узгариши билан утаяити. Мустакдл Ватанимизнинг 
табобэт сох,асидаги янгиликларидан бири кейинги 5—10 
йил ичида ички касалликларни лаволаш марказларида бе- 
м ор!а рух,ий жих,атдан ердам берадиган психотерапевт 
ам алип психологлар лавозим ларининг киритилиш идир 
Ш унинг учун хдм тиббиёт хдмширалари умумий ва тиббий 
психология асосларидан етарлича билим ва малакага эга 
булиш лари талаб к,илинади.
РУ^ИЯТНИНГ ТАРАК,К,ИКТИ
М атериянинг эволюцион тарак,к,иёти унинг олий кури- 
ниш и - рух,иятнинг пайдо булишига олиб келган. Ташк,и 
таъсирга реакция к,илишнинг дастлабки к,обилияти усим- 
ликларга \а м , содда организмларга хдм хос таъсирланиш 
булган ва х,озир х,ам шундай.
Ф изиологик акс этгиршп даражасидаги бу реакция — 
билдириш лар бирон бир нарсага булган эх,тиёж туфайли 
ф аоллаш ган, биокимёвий ва генетик хотира йули билан 
муста^камланган хдмда илгаридан акс эггириш билан ол- 
диндан белгилаб куйилган. Рух^ятнинг физиологик асосла-
22
www.ziyouz.com kutubxonasi


ри асаб системаси ва аввало бош миядир. Шу сабабли, асаб 
системасининг тузилишини ва крндай ишлашини билм ас- 
дан туриб ру\ий \аёт х,одисаларини тушуниб булмайди.
Асаб системаси иккита асосий к,исмга ажратилади: а) 
марказий асаб системаси, б) псри ф ери к асаб системаси.
М арказий асаб системасига кирувчи бош мия рух,ий 
фаолият механизми \исобланади. Бош мияда 15 миллиард- 
га як,ин асаб хужайраси булиб, улар 6 та к,аватда ж ойлаш а- 
ди. Бош мияда тузилишига кура бир-бирига ухшайдиган 52 
та майдон бор. Бу майдонлар ф аолиятига кура, бир-бирига 
ухшамайдиган 11 сохддан таш кил топган. Бош мия тарак,- 
к,иётидаги хэр бир кием (пастдан юкррига кдраб \и с о б
к,илганда) узидан аввалги к^см н и н г устига кдтланган оркд 
мия, ундан кейин эса узунчок, мия марказий асаб систем а­
сининг энг кддимги к,исмларидир. М арказий асаб систем а­
сининг юк,оридаги к^смлари тарки бтоп и б тарак^ий Кулиши 
билан мураккаброк, ру\ий ф у н к ц и я л ар м иянинг ю ксак 
тарак,к,ий к,илган к^смларига утади. Шу билан бирга рух,ий 
функциялар тобора мураккаблашиб ва такомиллашиб б о- 
ради. Рух,ий функциялар м иянинг юксак тарак,к,ий кдлган 
к,исмларига утиши билан м и ян и н г пастдаги к,исмлари му- 
айян рефлекс ва инстинктив хдракатларнигина идора эта- 
диган булиб к,олади. Турли ру^ий функциялар ф аолияти 
одатда бош миянинг айрим к,исмларига боглик,булади. Рус 
олими И. П. П авловнингтекш ириш ларига кддар, ф ункция- 
ларнинг жойлашиш жойи буйича нотугри фикр юритилар 
эди, яъни мия пустлогида \а р б и р рух,ий ф у н кц и ян и н г 
к^тъий аник, маркази булади, м и ян и н г муайян анатом ик 
к,исми муайян рух,ий функцияни идора этади, деб х,исоб- 
ланар эди. Масалан, курув маркази энса к,исмида, х,ид б и - 
лиш маркази илмок,симон пуштада ва \оказо.
И. П. П авловиингтажрибалари шуни курсатдики, ан а- 
лизаторларнинг марказий к,исмларини мия пустлогининг 
бир-биридан узил-кесил чегара билан ажралган булаклари 
деб тушуниш ярамайди. Х^кикдтда бу «марказлар»нинг би р- 
б и р и га у ти ш и , б и р -б и р и га к,у ш и л и ш и , б и р -б и р и н и
крплаши аникданди. М асалан, оп ти к анализаторларнинг 
марказий к^см и, ядроси ёруглик таъсиротларини юк,ори 
даражада синтез ва анализ к,иладиган аъзо бош мия ярим
ш арларининг энса булакларидир. Аммо оптик анализатор-
www.ziyouz.com kutubxonasi


нинг хдммаси шу сохдца эмас. Бу анализатор катга ярим шар- 
ларнинг хдммасига хдм таркдлган булиши эхтимол. И. П. Пав­
лов уз текш иришларининг психология учун кдндай ахдмияти 
борлигини курсатиб утган эди. «Бизнинг текширишларимиз,— 
деган эди у, психологлар учун жуда катга ахдмиятга эга булиши 
керак, чунки улар кейинчалик психология илмининг асосий 
пойдевори булиб к,олади, деб уйлайман».
И П. П авловнинг фикрича, юксак асаб фаолиятининг 
физиологияси вужудга келиши билан «психологлар... них,о- 
ят узлари текш ирадиган асосий х,одисаларнинг умумий 
мустах,кам заминига эга буладилар, шу туфайли уларнинг 
одамдаги сон-санок,сиз, тартибсиз туйгуларни системага 
солишлари осон булади».

Download 6,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   50




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish