Умумий ва тиббий психология



Download 6,04 Mb.
Pdf ko'rish
bet7/50
Sana29.03.2023
Hajmi6,04 Mb.
#922974
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   50
Bog'liq
Umumiy va tibbiy psixologiya (Y.Fayziyev, E.Eshboyev)

тасаввур 
деб аталади.
Хаёл — нарса ва ^одисаларнинг идрок оркдли миямиз- 
да хрсил буладиган образлардан ташкдри, узимиз бевосита 
идрок этмаган нарсалар хдкддаги тасаввурлар хэм миямиз- 
дан катга жой олади. М асалан, Марсдаги хдёт тугрисидаги 
тасаввурлар.
Тафаккур — идрок ва тасаввурларимизда акс этадиган 
нарса тафаккурда так,к,осланади, тахлил кдпинади ва умум- 
лаштирилади.
Тафаккур — вок,еликнинг умумлаштирилган, бевосита 
ва энг тулик, хдмда эн г аник, йигиндисидир.
Нутк, 
— ф икрларим изнинг тил воситасида ш акллани- 
ш и ва и ф о д ал ан и ш и . К иш илар тил воситасида узаро 
мулокртда буладилар.
Диадат—
онгим изни узимиз идрок этаётган, тасаввур 
кдлаётган, ф икр юритаётган ва айтаётган нарсамизга кдра- 
тиш , бир нук^ага ж ам лаш демакдир.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Психик фаолиятнинг муайян йуналиш да булиши, одам 
онгининг нарсалар ва хрдисаларни саралаб идрок этишга 
кдратилганлиги дик,кдт деб аталади.
Д иккдтнинг физиологик негизи бош мия пустлогининг 
муайян сохдларида оптимал кузгалувчан учок^арда кузга- 
лиш нинг тупланиш идир, бу вацтда пустлок,нинг бошкд 
сохдлари тормозланиш хрлатида булади.
Д и к ^ т ихтиёрий ва беихтиер турларга булинади. Агар 
онг йуналиши ва бир жойга жамланмаганлигини одамнинг 
иродаси такрзо кдпмагандабеихтиёр д и к ^ т т у г р и с и д а фикр 
юритилади. Бундай дикдат юзага келиш ида одамнинг одат- 
лари, кузгатувчининг организм ички хрлатига мос кели- 
ши, мутгасил бир нарсани кутиш ва х,оказолар мух,им урин 
тутади. Беихтиёр д и к ^ т негизида албатта мулжал олиш 
рефлекси ётади, у янгидан пайдо булган кУзгатувчига жа- 
воб беришга хдмиша тайёр булиб туради.
Ихтиёрий дику^тга одамнинг иродаси сабаб булади ва у 
онгли равишда куйилган мак,сад билан боглик, булади. Их­
тиёрий дикдетнинг физиологик асоси булиб бош мия кат- 
та ярим ш арларининг муайян ф ункционал системаларида 
кузгалишнинг жамланиши хизмат к ^л ад и , улар тсварак- 
атрофдаги оламнинг одам учун ахдмиятли булган \одиса- 
ларига мувофик, келади. Шу сабабли бу системалар опти­
мал к^згатувчанлик хусусиятига эга булади. Д емак, хдр 
кдндай заиф, лекин шу йуналишда хдракат кдлувчи кузга- 
тувчи худди ана шу системаларни кузгатади, бу эса фаол 
(актив) д и к ^ т куринишида юзага чикдди.
Ихтиёрий дик,кдт одамнинг турмуши ва фаолиятида \ал 
кдпувчи а\ам иятга эга булади. Шу туф айли уни урганиш ва 
гакомиллаштиришга алох,ида ахдмият берилади.
Ёш болаларда ихтиёрий дик,кдтнинг ривожланиш ида 
мактабда оладиган билимлари ва куникм алари хдп к,илувчи 
роль уйнайди. Кагга ёшдаги одамнинг д и к ^ т и шахснинг 
узи билан бирга ривожланиб боради. Бу уринда мехцатнинг 
ахдмияти бек^ёс. Соглом одамларда дик,кдтнинг ривожла­
нишида, мустах^амланиб боришида ва бемор кишиларда 
унинг к,айта ти клан и ш и д а ж и с м о н и й машк,лар билан 
шугулланиш катта урин тутади.
Диккдгнинг узига хос хусусияти ун и н г баркдрорлиги, 
унинг муайян объектга узок, вак,тгача кдратила олишида-
www.ziyouz.com kutubxonasi


дир. Атроф мух^тда, одамнинг ф икр ва кечинмаларида, 
унинг организм ида чалгитувчи таъсиротлар (огрик, сезиш 
ва х,.к.) к,анчалик кам булса, дик,к,атнинг баркарорлиги 
шунчалик осон сакланиб к,олади.

Download 6,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   50




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish