Умумий ва тиббий психология


Уз  хдётларида булиб утган  мухдм вок,еаларни асло эслай олмайдилар. Парамнезиялар—



Download 6,04 Mb.
Pdf ko'rish
bet16/50
Sana29.03.2023
Hajmi6,04 Mb.
#922974
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   50
Bog'liq
Umumiy va tibbiy psixologiya (Y.Fayziyev, E.Eshboyev)

Уз 
хдётларида булиб утган 
мухдм вок,еаларни асло эслай олмайдилар.
Парамнезиялар—
йук, нарсани эслаш ёки псевдореми- 
н и сц ен ц и ял ар х,исобланади. Бемор хдётида булиб утган 
вок,еани ш у вок,еа булиб утган вацтга алокддор деб \и со б -
www.ziyouz.com kutubxonasi


ламайди. С. С. Корсаков узига хос касаллик— полиневритик 
психозни баён этган эди, бунда антероград ва ретроград 
амнезиялар билан бир кдторда сохта хотиралашлар хдм бу- 
лади. Бунда беморлар гарчи касалхонада етган булсалар-да, 
хрзиргина сайрдан, ишдан, овдан кдйтганларини айтади- 
лар. Кундалик вок,еаларни эса бем орлар мутлакр хотирада 
сакутб к,ола олмайдилар. Хотира бузилишлари аломатлари- 
нинг бундай йигиндиси Корсаков синдроми деб аталади.
Псевдореминисценциялар бидан бир кдторда конфабу- 
ляциялар ёки одатда амнезиялар, хотирадан унутилган во- 
к,еалар урнини тулдирадиган уйдирма, ёлгон гаплар мавжуд. 
Бемор гапираётган вок,еа унинг хдётида \еч кдчон содир 
булмаган булади, аммо у шу вок,еаларни рун берган деб 
тасдикдайди.
Амнестик афазия ало\ида урин тутади, бунда одам бу- 
юмларнинг номини унутиб куяди. Хотирадан кутарилган 
буюмни таниш одатда бузилмайди, бирок, унинг символи 
(белгиси) ва суз билан баён этиб бериладиган модел хоти­
рада булмайди ёки жуда к ^ й и н ч и л и к билан айтиб берила- 
ди. Амнестик афазия — локал белги ахдмиятига эга булган 
бош м иянинг огир органик зарарланиш симптомидир. Бу 
симптом кенгтаркдлган булиб, томир-дисииркулятор хдмда 
дегенератив-атрофик жараёнларда кузатилади. Хотира ал- 
данишлари кдторида криптамнезия маълум, яъни бунда б е­
мор бировнинг фикрини худди узиникидек кдлиб гапириб 
беради. Адабиётда шундай хотира хатоларига алокддор булган 
беихтиёр плагиат тушунчаси баён этилган.
ХОТИРАСИ БУЗИЛГАН Б Е М О РЛ А РГ А Т И Б Б И ЁТ
ХОДИМ ЛАРИНИНГ М У НО САБАТИ
Хотираси бузилган беморларга нисбатан тиббиёт ходим- 
лари, айникра жуда мулойимлик билан узларининг энг як^н
кишиларидек сузларини охиригача эш итиб (агар у ёлгон 
булса хам), кейин уз фикрларини айтиб, даво муолажала- 
рини утказишлари керак. Айн икра хотираси умуман йукрл- 
ган беморлар ёрдамга мухтож буладилар. Улар уз холатини 
тугри бахолайдилар ва атрофдагиларга кулги булишдан, 
дакки эш итиш дан хавфланиб турадилар ва жуда эътибор 
билан ахдмият берадилар. Бундай беморларни тиббиёт хо- 
димлари тинчлантириш и, тети кл аш ти ри ш и ва керакли
www.ziyouz.com kutubxonasi


вак,тда шароитга кдраб уларнинг хдракатларини, сузларини 
тузатишга ёрдам бериш лари керак. Беморнинг гапларига 
диккдт, сабр-токдт ва хотиржамлик билан кулок, солиш, у 
билан зарур алокдни урнатиш учун жуда мух^мдир.
Тиббиёт ходимлари беморнинг барча саволларига од- 
дий, тушунарли ва аник, жавоб беришлари керак. Баланд- 
парвоз гаплар, касаллик жараёнининг хорижий номлари, 
мураккаб туш унарсиз с^злар беморни тинчлантирмайди. 
Факдт суз эмас, балки тиббиёт ходимларининг хатти-хдра- 
кати, им о-иш ораси, мимикаси салбий таъсир курсатиши 
мумкин, шу туфайли врач ва х,амшира бемор олдида эх,тиёт 
булиб гапириши, узини тута билиши керак.
Н О РМ А ВА ПАТОЛОГИЯДАГИ ДИККДТ
Дик,кдт деб, о н гн и бир нук,тага туплаб, муайян бир 
объектга актив кдратилиш ини айтамиз, биз уз фаолияти- 
миз жараёнида идрок ва тасаввур кдпадиган хдр бир нарса
хдр бир \одиса, узим изнинг кдпган ишларимиз, уй ва фикр- 
ларимиз дик^атнинг объекти була олади.
Диктат пайтида о н гнингб и р нуктага тупланиши онгдо- 
ирасининг торайиш идан иборатдир, бунда гуёки онг дои- 
раси анчагина тигизланади. Ана шундай торайиш ва тигиз- 
ланиш туфайли о н г доираси жуда хдм ёрк,инлашади, онг- 
нинг энг тигизланган ва бинобарин, эн г ёрк,ин нуктаси 
д и к ^ т н и н г м аркази деб аталади. Дик,кдтимиз кдратилган 
объектлар онгим изнинг тупланган «зонасида» жуда аникушк 
ва якколлик билан акс эттирилади. Бу ерда яна шуни хдм 
назарда тутиш керакки , дицкдт идрок, хотира, хаёл, та- 
факкур ва нутк, сингари алохдца ру\ий жараён эмас. Дик,кдт 
хдмма рух^й жараёнларда куринади. Биз «шунчаки» диккдтли 
була олмаймиз, балки биз диккдт билан идрок кдламиз, 
дик,кдт билан эсда олиб крламиз, уйлаймиз, дик,кдт билан 
мухркама юритамиз, гаплашамиз.
Дик,кдт ацлий жараёнларнинг сифатини таъминлайди- 
ган ички ф аолликдир. Дик,кдт узининг фаоллиги жихдти- 
дан ихтиёрсиз ва ихтиёрий булади. Бирон ташк,и сабаб би­
лан ва бизнинг хох,ишимиздан ташкдри х,осил буладиган 
диккдтни ихтиёрсиз деб атаймиз. Дик,кдтимиз кдратилиши 
лозим булган нарсани олдин белгилаб олиб, онгли равиш- 
да куйилган макрад билан ишга солинган дик,кдтни 

Download 6,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   50




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish