Умумий ва тиббий психология



Download 6,04 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/50
Sana29.03.2023
Hajmi6,04 Mb.
#922974
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   50
Bog'liq
Umumiy va tibbiy psixologiya (Y.Fayziyev, E.Eshboyev)

тушунадилар.
Сенсор афазия атрофдагилар нутк^ни ёмон тушуниш 
билан характерланади. Ёзувда купол бузилиш кузатилади, 
масалан «мете» урнига «мота» деб ёзади-да, хатосини туза- 
та олм айди, чунки «та»ни «те»дан ажратиб фаркдай ол- 
майди. Сенсор афазия билан огриган беморларга нисбатан 
узларига кдратилган нутк^и тушуниш купрок, ёмонлашган 
булади. Улар купинча узларига берилган саволларни тушу- 
ниш у ёкда турсин, хдтто оддий имо-ишораларни хдм ту- 
ш унмайдилар. Бундай беморлар эркин гапирадилар, лекин 
анча бузилган ва бирмунча тушунарсиз булган нуткда бир 
хил сузлар ва бугинларни бошкдлари билан алмаштиришга 
куп марта йул куядилар. Купинча уларнинг нутк^ сузлар 
йигиндисидан иборат сузларни танлашга айланиб кдлади. 
С енсор афазия учун нутк, бекдрорлиги (логорея) хосдир.
А м нестик аф ази я н ар сал ар н и н г н ом ларини айтиш
крбилиятининг бузилишида намоён булади. Керакли суз 
купинча бевосита сузнинг нареа билан боглик;
1
игидан эмас, 
балки б ем орн и н г нутк, контекстини англашидан пайдо 
булади. Бемор жаррохдик столи устида турган к,айчини 
пичок, деб атайди. Тотал афазия нутк^инг барча турлари 
йукрлиш и билан характерланади. Бемор гапиришга х«аракат 
кдпиб, баъзан у ёки бу товушни талаффуз кдлиши мумкин. 
Бу хрлат бош мияда крн айланиш и бузилганда ва атрофик 
ш икастланиш да кузатилади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Т И Б Б И Ё Т Х О Д И М Л А РИ НИ Н Г ТАКТИКАСИ
Нутк^ емонлашган беморларни парвариш кдлиш куп 
к,ийинчиликлар тугдиради, ходимлар купинча беморнинг 
с^зларига тушуна олмайдилар, бемор эса унга берилган 
саволни туш ун м ай д и . Бундай б е м о р л а р н и п арвари ш
к^лишда тиббиёт ходимларидан зур сабр-ток^т, кузатув- 
чанлик ва сезгирлик талаб этилади.
Т Е К Ш И Р И Ш УЧУН САВОЛЛАР
(Барча уттган мавзулар буйича)
1. Психология ф анининг яратилиш тарихиХ^
2. Психология *ак,ида тушунча.*
3. Психология ф анининг асосчилари.
4. Психология фанини урганиш усуллари.
5. Умумий ва хусусий психология хдк^да туш ун ча.^
6. Психика нима? 
к/
7. Рух,ий х,одисаларга нималар киради?
8. Тиббий психология \ак,ида маълумот.
9. Тиббий психология ^рганадиган асосий мавзулар.^ 
Ю. Тиббий психологиянинг асосий вазиф алари.и
11. Рух^ятнинг анатомо-физиологик механизми нимада?"
12. Тиббий психологиянинг амалий а \а м и я ти .-"
13. Рух,иятнинг гарак.к^ёти.и’
14. Рух,ий жараёилар, сезги.
15. И дрокнинг тасаввурдан фарк,и нимада? и-
16. Онг хэкида тушунча.
17. Сезги патологияси. и
18. Идрок патологияси.'
19. Тасаввур патологияси.
20. Хотира хдк,ида тушунча.
21. Хотира патологияси.
22. Онг патологияси.
23. Дик,к,ат хдк,ида маълумот.
24. Дик^кдт патологияси.
25. Тафаккур хркдда маълумот. -
26. Тафаккурнинг бузилиши.
27. Нутк, хдк,ила маълумот.
28. Нутк, патологияси.
www.ziyouz.com kutubxonasi


III-БОБ. ЭМОЦИЯЛАР
1. Э М О Ц И Я а д И Д А У М У М И Й ТУШУНЧА
К иш и бирор нарсани идрок ва тасаввур килганда, эс- 
лаб к,олганида ва эсга туширганида, ф икр калган ид а ва га- 
пирганида хдмда хдракат к,илганида бирор ёк,имли (хуш) 
ёки ёк,имсиз (нохуш) хрлатни кечиради, бу хрлат хузур 
кдлиш ёки ранж иш дан, маза кдлиш ёки к,ийналишдан 
иборат булади. Бу кечинмаларда одамнинг уз теварак-атро- 
фидаги нарсаларга (хрдисаларга), одамларга ва узига нис- 
батан субъектив муносабати ифодаланади. Ёк,имли ёки 
ёк,имсиз кечинма \иссиётим изнинг элементидир.
«Эмоция» сузи лотин тилидаги emotion сузидан олин- 
ган булиб, тулк.инланмок, деган маънони билдиради. Вок,е- 
л и кн и н г айрим \одисалари киш ини кувонтиради, айрим 
^одисалар хафа ^илади; баъзи *одисаларга киши к,ойил 
кдлади, баъзи \одисалардан газабланади, одам баъзи х,оди- 
саларни куриб жахди чикдди, баъзиларидан эса куркдди. 
Х урсандлик, хафалик, к,ойил крлиш , газабланиш, кд)ф, 

Download 6,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   50




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish