Умумий ва тарихий геология


ОРДОВИК ДАВРИ ВА ОРГАНИК ДУНЕСИ



Download 1,89 Mb.
bet59/71
Sana26.07.2022
Hajmi1,89 Mb.
#845893
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   71
Bog'liq
Геологиядан тўғрилангани

48 ОРДОВИК ДАВРИ ВА ОРГАНИК ДУНЕСИ
Палеозой эрасининг қуйидан иккинчи даври ордовик 1960 йилларда силур давридан ажратилди. Ордовик даври органик дунё қолдиқларининг таркиби ва структурасига кўра 3 қисмга: қуйи, ўрта ва юқори ордовикка бўлинган.
Ордовик даврида органик дунё кембрийга нисбатан яхши тараққий этган. Денгизда ўсган яшил сув ўсимликлари ва қуруқликда ўсган биринчи псилофитлар колдиғи топилган.
Кембрий даврида денгизда яшаган бўғин оёқлилар (трилобитлар) ва елка оёқлилар яхши тараққий этган ва уларнинг янги турлари пайдо бўлган. Ордовик даврида трилобитлар сони 90 тага, турлари 1200 тагача етади. Масалан, asabnus, magalaspus ва бошқлар, шунингдек қовакичлилар, тўрт шуълали (маржонлилар)лар ва игнатанлилар хам пайдо бўлган.
Ордовик давридаги платформа ва геосинклиналлар. Ордовик системаси ётқизиқларини таркалишига кўра платформа ва геосинклиналларда кембрий даврида бўлган шароит ордовик даврида хам давом этган. Лекин платформаларда денгиз босган трансгрессия майдонлар кенгайган, геосинклиналларда эса олдин чўкиш (ордовик охирида), кейинчалик Каледон тоғ бурмаланиши кучайган. Ордовик даврида Шимолий Америка (Канада) платформасини бутунлай саёз денгиз қоплайди ва терриген (куруклик) чўкиндиси: шағал, қум, гиллар ва юпқа қатламли оҳактошлар хосил бўлади. Бошқа платформаларда денгиз босиши давом этади, факат Сибирь платформасининг марказий қисминигина сув қопламайди. Рус платформаси (марказий, шарқий қисмидан ташқари, Хитой, Тарим платформаларида хам трансгрессия бўлади. Кембрий даврдагига нисбатан қалинрок (100—500 м) чўкиндилар тўпланади.
Ордовик даврида геосинклиналлар кембрийга нисбатан активроқ бўлади. Каледон бурмаланишдан денгиз остидаги ётқизиқлар кўтарила бошлайди. Скандинавия (Грампион) геосинклиналининг марказий қисми, Аппалачи геосинклинали ва Салаир-Саян тоғларининг бир қисми кўтарила бошлаган ва кўп микдорда асосли лава (базальт) қуйилган. Вулканизм бошқа геосинклиналларда ҳам бўлган, лекин (Тяншанда) бурмаланиш камроқ, куруқлик ҳосил бўлмаган. Бу ерларда кейинги силур, девон даврларида чўкинди тўпланиши давом этган.
Ордовик даврида Ўрта Осиё территориясидаги Тяншань геосинклиналида шароит бир хил бўлмаган. Тяншаннинг шимолида Тяншань каледон бурмаланиши бўлган. Марказий қисмида қисман, жанубий қисмида эса вулканизм ва бурмаланиш бўлиб, чўкинди тўпланган. Бу давр ётқизиғи Тяншанда етарли даражада текширилмаган ва силур даври ётқизиғидан ажратилмаган. Ордовик системаси ётқизиқлари Шимолий Тяншанда, Кўкчатов, Тарбағатой, Қоратовда кўпрок, Қирғизистон тоғларида, Талас-Олатов, Туркистон ва Чоткол (Човота сойида), Қурама тоғларида хам учрайди. Бу жойларда кумтош, оҳактош, гилли жинслар ва базальт лаваси хосил бўлган. Тяншань геосинклиналида ордовик ётқизиқлари орасидаги оҳактошлар ва бошка жинсларнинг ўртача қалинлиги базальт лаваларидан ташқари 300 м дан 1200 м гача боради.



Download 1,89 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   55   56   57   58   59   60   61   62   ...   71




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish