У збеки стон респ убликаси о лий ва урта махсус таълим вазирлиги



Download 6,22 Mb.
Pdf ko'rish
bet38/181
Sana06.07.2022
Hajmi6,22 Mb.
#749501
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   181
Bog'liq
Маркетинг асослари. Ғуломов С.С

Илгор махсулотлар 
— кенг мижозлар ва катта даро­
мад билан фирмага муваффакият келтирувчи махсу- 
лотдир. Улар янгилик сифатида пайдо буладилар ва шу 
хисобидан бизнес муваффакиятига кумаклашади (саб- 
завот тутровчи, тез пиширувчи козон ва портатив 
курилмалар). «Локомотив» (етакчи) махсулотлар фир­
ма белгиси тасдикданишига кумаклашади.
Тактик махсулотлар 
ёки кулловчи махсулотлар ха- 
ридорнинг так,чил махсулот учун ракобатларга муро- 
жаат кдпмаслиги учун мавжуд ассортиментни тулдира- 
ди. Бу махсулот рентабеллигини билдиради, чунки у 
кенг гурух харидорларга маълум савдо устамаси билан 
сотилади.
«Чик,арувчи» 
махсулотлар узларининг арзонлиги би­
лан харидорларни жал б келади. Масалан, кенг ассор- 
гиментли магазинда амалда зарар билан шакар, усим- 
лик мойи сотилиши мумкин.
Бозорга киритиш боск,ичидаги махсулотлар 
— бо­
зорда пайдо булиш учун кулай пайтни кутиб турган 
махсулотдир.
5.4. Янги махсулотларнинг кетма-кет ишланиши.
Асосий боск,ичлар мохияти
Бозорда янги булган махсулот — бу энг янги талаб­
ни крндирувчи ёки маълум талабни янги даражада таъ- 
минловчи махсулотдир. Маркетингни кенг куллайдиган 
фирма амалда хар 5—7 йилда янгиликларни ишлаб 
чикишга харакат килади. Лекин бу холда хам бозор 
пештахталарида шаклланган талабларни доим хисобга 
олиш керак.
Шундан келиб чиккан холда иккита масала ечили- 
шини таъминлаш керак: янги махсулотни яратиш таш- 
викотини утказиш ва уни сотиш орасида вактни к,ис- 
картириш, талабни башорат килиш ва талабдорлар хо- 
хишини шакллантириш. Тажриба шуни курсатадики, 
кичик бизнесда бозорга янги махсулогнинг ч и киши 
учун бир неча кетма-кет боскичлардан утиши зарур.
67


Янги турдаги махсулотни яратиш ва уни бозорга 
чикариш буйича гояни шакллантириш боскичида таш- 
викотларни ишлаб чикишнинг техник усули аникда- 
нади ва янги махсулотни ишлаб чикариш ва сотиш- 
нинг аста-секин ташкил кдлиниши жадвали урнатила­
ди. Роялар канча куп пайдо булса, шунча яхши. Рояга 
кетадиган харажатлар куп булмайди. Рояларни ишлаб 
чикаришнинг техник усуллари куйидагилар булиши 
мумкин: актий хужум усули, ракобатчилар чикарувчи 
махсулот ва реклама ахборотларини тахд ил килиш, мар­
кетинг изланишлари.
Роялар техник томондан амалга ошириб булмасли­
ги учун лойихалар хисобига рад килиниши камаяди. 
Фирма янги махсулотни франчайзинг ХУКУКИ асосида 
бошка корхоналардан сотиб олиши ёки бошка фирма 
билан лицензион келишув йули оркали уни тайёрлаши 
мумкин. Барча курсатилган вариантлар намунавий мар­
кетинг усули оркали ишлаб чикилади. Максад махсу­
лотни бахолаш ва маркетинг фаолияти йуналиши тугри- 
лигини ва истеъмолчининг бериши мумкин булган жа- 
вобини олдиндан текшириб чикиш.
Агар янги махсулотга талаб ижобий булса, бундан 
олинадиган даромад, харажат ва фойда синчиклаб тах- 
лил килинади, сунгра режали рентабеллик аниклана- 
ди (4.1. жадвал). Янги махсулотни сотиш имконияти 
рентабелликни таъминлаши тугрисидаги карорни кабул 
Килишдан кейин фирма уни ишлашга киришади ёки 
маълум компания махсулотининг нусхасини бунёд этади. 
Чизма ва спецификация варакалари ишлаш буйича 
курсатмалар хамда мухим деталлар буйича буюртмалар 
ва янги махсулотни ишлаб чикиш ва уни бозорга етка­
зиб бериш режаси тузилади.
Янги махсулот нусхалари техник назоратдан утка- 
зилиши ва бозор синовидан утиши керак. Тажриба иш­
лаб чикаришга текшириб курилувчи ёки пулли гурухи 
(серияси киритилади) бозор шароитида махсулотни тек- 
шириш узининг ичига бир неча операцияларни олади: 
истеъмолчиларнинг янги махсулотга кизикиши, унинг 
колипга солиниши, махсулот белгисининг ишланиши, 
ташвикот фаолиятининг самарадорлиги ва бошкалар.
Бозор шароитига тугри келиши текширилгандан сунг 
янги махсулотлар куплаб ишлаб чикаришга туширила- 
ди. Шу билан биргаликда бозор бурчагини ёки сегмен- 
тини тула камраб олиш буйича маркетинг режаси иш­
лаб чикилади.
68


Ассортиментни режалаштиришда, шунингдек, бо­
зорга у ёки бу ма\сулотнинг \ажми, реклама дастури- 
ни ишлаб чикариш белгиланади. Бу ерда менежер хар 
бир махсулотнинг хаётий жараёнидан келиб чикдди. 
Х,аммага маълумки, хар бир махсулот худди тирик мав- 
жудотдек тугилади, усади, эскиради ва улади. Шунинг 
учун текшириш вактида махсулотлар \акдца \сч нарса 
деб булмайди. У кандай хаётий шароитда эканини тез- 
да аниклаш керак.
5.1. ж а д в а л.

Download 6,22 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   181




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish