У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о лий ва урта м а Х с у с т а ъ л и м ва зи рл и ги



Download 13,41 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/134
Sana24.02.2022
Hajmi13,41 Mb.
#201887
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   134
Bog'liq
33yangivaengyangidavrgarbyevrfalpdf

Тарих фалсафаси. 
30-йилларга келиб Монтескье Франция 
феодал-абсолют тузумини танкиди ва унга карама-карши килиб 
маърифатчилик гояларини куйишдан Рим империяси вужудга 
келгандан кейинги икки ярим минг йиллик давомида Европа- 
нинг ижтимоий-сиёсий тараккиёти хакида мулохазалар мавзу- 
сига утади. М онтескье шунга ишонч хосил киладики, утмишни 
билмасдан туриб, хозирги замонни билмок, халк/трнинг кела- 
жаги хакида асосли хукм чикармок мумкин эмас. Шундай кдлиб, 
Монтескье ижтимоий муаммоларни тахлил кдпишда тарихий 
ёндашувга интилган. Тарихни ёритишда Монтескье бир томон­
дан христиан башоратчилиги (провиденциализм)ни инкор кил­
са, иккинчи томондан, тарихга одамларнинг инжик хохишлари 
туфайли юз берадиган тасодифий ходисалар мажмуаси деб каров- 
чи карашларни инкор кдлади.У халклар хаётини тубдан узгар- 
тириб юборадиган вокеалардаги сохта «гайритабиий» зарурият- 
лар туфайли эмас, балки тарихни хакикий, табиий-сабабий 
тушуниш хакидаги таълимотни ишлаб чикишга харакат кдлди.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Унинг фикрича, шундай х,ам рухий, хам жисмоний сабаблар 
мавжудки, улар хар бир давлатда унинг равнаци ва таназзулида
мустахкамланиши ва кучсизланишида «хамма тасодифлар бу 
сабабларга буйсунадилар»4.
Монтескье фикрича кдцимги римликлар кудратининг ман- 
баи уларга хос булган ватан манфаатини хамма нарсадан говори 
куювчи, унинг химояси учун уз-узини курбон килишга к,одир 
булган уларга хос фукдролик шижоатидир. Кддимги римликлар- 
нинг бу ижтимоий-психологик хусусиятини Монтескье уларда- 
ги сиёсий эркинликнинг мавжудлиги билан, жамият бошкдру- 
вининг республика шакли билан узвий богликлигида деб билди.
Монтескьенинг фикрича, республиканинг кулаши, импера­
тор зуравонлик хокимиятининг урнатилиши зарурий равишда 
фукдролик жасоратининг сунишига олиб келди. Натижада бир 
неча асрдан кейин илгари узлари устиларидан доимо галаба 
Козониб келган варварларга каршилик курсатишга кодир була 
олмадилар. Тарихни белгиловчи илохий башорат каби гоялар 
урнига реал сабаб-окдбат алокалари куйилган.
Жамият хаётида турлича динларнинг ролини илохиётчилик 
нуктаи-назаридан тушунтиришдан кечган холда Монтескье Рим 
узок давом этган мушриклик динига эътикод натижасида одам- 
ларнинг гунохлари сабабли кулади, деган христианларнинг даъ- 
восини инкор к,илади. Аксинча, Монтескьенинг фикрича, муш­
риклик фукаролик олижаноблигига хос булган хусусиятлари 
билан давлатни мустахкамлаган. Бу нарсани христианлик узи­
нинг гайри дунёвий «мукадцас» давлат гоялари билан амалга 
оширолмасди. IV асрнинг бошларида Рим салтанатида христиан­
ликнинг давлат дини макомини олиши уни якин келажакдаги 
Халокатдан куткара олмади. Византиянинг клерикаллашувини 
Монтескье энг «христианлашган давлат»нинг хамма «фалокат- 
ларининг энг захарловчи» манбаидир, дейди.

Download 13,41 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish