У з б е к и с т о н р е с п у б л и к а с и о л и й ва урта м ахсус таъ ли м ва зи рл и ги мщайё хакимова семасиология



Download 2,76 Mb.
Pdf ko'rish
bet3/73
Sana07.04.2022
Hajmi2,76 Mb.
#534066
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   73
Bog'liq
hakimova m. semasologiya

лексик семантикада, 
фразе­
ологик бирликларнинг семантик хусусиятлари 
фразеологик
семантикада 
тадк^к, кил и над и. Айрим холларда лексик семантика 
термини луиавий маъноли тил бирликлари булмиш \ам лексема, 
хам фраземалар учун бирдай кулланади.
4


Назорат учун савол ва топширицлар:
1. Семасиология нимани урганади?
2. Семасиологиянинг асосий вазифаси нимадан иборат?
3. Умумий семасиология нимани таджик, кдлади?
4. Хусусий семасиология нимани урганади?
5. Фоносемантика х^акдда маълумот беринг.
6. Грамматик семасиологиянинг цандай турлари мавжуд0
7. Лексик семантика нимани таджик, кдлади?
2 -§ . С ем асиологиянин г ш аклланиш и
Маънони урганиш тарихи антик даврлардан бошланади. У 
даврларда маънога фалсафий нукгаи назардан ёндашилган. 
Кддимги Грецияда суз ва у номлаётган нарса табиатан богликми 
ёки ном ва маъно уртасидаги богликдик шартлими, деган савол 
к у н д а л а н г к у й и л г а н . У ш бу ф а к т л а р г а а с о с л а н с а к , 
семасиология, яъни маънош унослик антик даврларда пайдо 
булган, дея оламиз. Лекин бу даврлардаги маънош унослик 
тилшуносликнинг кисми сифатида эмас, балки ф алсаф аниж
таркибий к,исми сифатида ш акллана бошлаган. Ю кррида 
таъкидлаганимиздек, маънога фалсаф ий ёндаш иш антик 
д ав р л ар д ан (А р и сто тел ь, С о к р а т , П латон , Д и о н с к и й , 
А вгустин) б о ш л ан и б , урта аср л ар д а янада б о й и ти л д и
( Л е й б н и ц , С п и н о з а ) . Б у н д а й ё н д а ш у в м о х д я т и н и
узгарти рм аган хрлда, ам м о узгача ш аклларда б и зн и н г 
давримизгача етиб келди. Бунга ф он осем аси ологи ян и н г 
шаклланаётганини исбот кдлиб курсатиш мумкин.
Семасиология лингвистик со \а сифатида аслида лекси­
кография таркибида шаклланди. Маълумки, лугат тузиш учун 
суз англатаётган маъно очиб берилиши лозим. Узбек лугатчилиги 
тарихи эса эски туркий тил ва араб лугатчилиги тарихи билан 
узви й боглик, б у л и б , у XI аср д а ш а к л л а н г а н . У збек 
маъношунослигп дастлаб уз ишини лексикография таркибида


куйидаги лугатларни тузишдан бошлаган: «Девону луготит турк» 
(1073-1074 й.), «Мукэдциматул адаб» (1137 й.), «Китоб ул-идрок 
ли Лисон ил-атрок» (1332 й), «Аттухфатуз закияту фил лугатит 
туркия» (X III аср). М азкур асарлар араб тили ва араб 
тилш унослиги анъаналарида ёзилган булса-да, уларнинг 
барчасида кддимги туркий тил ва эски туркий тил л у гати 
таркибидаги сузларнинг маънолари изохданган1.
Зам о н ави й с е м а н т и к а н и н г с е м и к та^лил усули х,ам 
лексикограф ия учун хизмат к,илади. М етоднинг энг асосий 
макрадидаи бири муайян бир тилдаги барча сузларни оз 
микдордаги семик компонентлар ёрдамида изохдашдир.
Семасиология муста^ил лингвистик со^а сифатида XIX 
асрн и н г охирларида аж ралиб чикди. С ем аси ологи ян и н г 
мустакдл ли н гви сти к с о \а сиф атида ш аклланиш ини эса 
Райзиг номи билан боглашади2. Вафотидан кейин 1939 йилда 
нашр кдлинган «Логинтилшунослигидан маърузалар»ида (Reisig. 
Voriessungen uber lateinische SprachFissenschaft. Leipzig, 1839.) 
Райзиг сем асиологияни тилш уносликнинг алохдда со\аси
сифатида ажратиш кераклигини айтади. У маъно тарак^иётига 
дахлдор хрдисаларни урганиш семасиологиянинг вазифаси 
эканлигини таъкидлайди.
XIX аср ва XX асрнинг биринчи ярмини уз ичига олган 
давр м о б ай н и д а сем ас и о л о ги к т ад ^ и к р тл ар м аъ н о н и н г 
узгариш и, узгариш турлари ва принцип ларин и )фганиш га 
кдратилди. Ж умладан, маъно торайиш и, маъно кенгайиш и, 
маъно кучиши, кучиш турлари кабилар тадкик, к^илинди.
XX аср н и н г 40-50 йилларида Ельмеслев (1943 йил), 
Кребер (1952 йил), Гуденаф (1956 йил), Лауснбери (1956 
йил) каби олимлар томонидан лексик маънонинг компонент 
структураси х ^ и д а г и ф икрлар илгари сурилди. К ом понент 
тах^илга оид тад^икдглар дастлаб кичик — к,ариндошлик 
номлари, хрйвон номлари, идиш-товок, номлари каби лексик-

Download 2,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   73




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish