Тупроқшунослик асослари



Download 9,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet83/333
Sana26.03.2022
Hajmi9,98 Mb.
#511155
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   ...   333
Bog'liq
тупроқ минерал крил

ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ
90 
15.Тупроқ унумдорлиги деб нимага айтилади? Унумдорликнинг 
элементлари ва шарт-шароитларига нималар киради? 
16.Тупроқ унумдорлиги қандай категория турларга бўлинади ва уларни 
таърифланг? 
17.Тупроқ унумдорлигининг қайта яратилиши нима ва унинг йўналиши 
қандай хилларга бўлинади? 
18.Тупроқ унумдорлигини сақлаш ва оширишнинг асосий тадбирларини 
таърифланг? 
 
 
6- МАВЗУ:ТУПРОҚ СТРУКТУРАСИ. ТУПРОК СТРУКТУРАСИНИНГ 
БУЗИЛИШИ ВА ТИКЛАШ.
Режа: 
1. Тупроқ структураси хакида тушунча. 
2. Тупроқ структурасининг турлари ва структуранинг ҳосил бўлиши. 
3. Структуранинг агрономик аҳамияти. 
4. Структуранинг бузилиш сабаблари ва тиклаш. 

 
 
 
 
6.1.Тупроқ структураси хакида тушунча. 
Структура - тупроқ унумдорлиги ва экинлар ҳосилдорлигини 
белгиловчи муҳим агрономик хоссадир. Тупроқнинг қатор физикавий, 
физик-механик хоссалари, сув-ҳаво, иссиқлик ва озиқа режими ҳамда 
тупроқда кечадиган микробиологик жараѐнлар, унинг структураси билан 
бевосита боғлиқ. 
Тупроқ пайдо бўлиш жараѐнлари натижасида тупроқдаги турли механик 
элементлар бир-бири билан (асосан гумус ва кальций таъсирида) бирикиб ҳар 
хил донадор бўлакчалар (увоқчалар) ҳосил қилади ва унга с т р у к т у р а
а г р е г а т л а р и ѐки бўлакчалари дейилади.
Тупроқнинг алоҳида агрегатлар (бўлакчалар) га ажралиб (бўлиниб) 
кетиш қобилиятига с т р у к т у р а ҳ о л а т и, турли ўлчам, шакл ва сифат 
таркибли структура агрегатларининг йиғиндисига унинг с т р у к т у р а с и 
деб аталади. Қум ва қумлоқ тупроқларда механик элементлар, одатда 
агрегатларга бирикмаган алоҳида заррачалардан ташкил топган. Қумоқ ва соз 
тупроқлар эса структурали ва структурасиз ѐки кам структурали ҳолатда 
бўлади. Структурани ўрганаѐтганда унга тупроқнинг муҳим морфлогик 
белгиси сифатида ва иккинчидан агрономик нуқтаи назардан қараш керак. 
Структуранинг тупроқ физикавий хоссаларига, ерга ишлов бериш 
шароитларига, тупроқнинг сув-ҳаво режимлари ва умуман унумдорлиги

Download 9,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   79   80   81   82   83   84   85   86   ...   333




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish