Тупроқшунослик асослари



Download 9,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet298/333
Sana26.03.2022
Hajmi9,98 Mb.
#511155
1   ...   294   295   296   297   298   299   300   301   ...   333
Bog'liq
тупроқ минерал крил

ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ
Фермер хўжалигининг 1:5000 миқѐсдаги тупроқ-бонитировка картаси
 
 


ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ
Фермер хўжалигининг 1:5000 миқѐсдаги тупроқ-бонитировка картаси 


2
. Умумий агрономик ишлаб чикариш гурухини тузишда фақат 
тупроқнинг хусусиятлари назарла тутилади. Шу мақсадда тупроқнинг 
агрономик хусусиятларига кўра бир-бирига яқин бўлган тур ва турчалари 
аниқлаб чиқилади. Иккинчи типдаги агроишлаб чиқариш гурухларини 
ажратишда тупроқнинг қўйидаги хусусиятларини ҳисобга олиш керак: 
а) механик таркиби, тузилиши, гумусли горизонтнинг қалинлиги ҳамда 
геоморфологик ва гидрогеологик шароитига кўра сув, ҳаво, иссиқлик режими 
бир-бирига яқин бўлган тупроклар алохида гурухларга ажратилади: 
б) озиқ режимига (гумус микдори, азот, фосфор, калийнинг ҳаракатчан 
формалари ва умумий миқдори, тупроқ реакстияси, микроелементлар 
миқдорига кўра) бир-бирига якин бўлган тупроқлар алохида гурухларга 
ажратилади; 
е) ерга ишлов бериш билан боғлиқ бўлгаи физик-механикавий 
хоссалари (ѐпишқоқлиги, пластиклиги, қатқалоққа мойиллиги, тупроқнинг 
этилиш муддати, ҳайдалма қатламнинг чуқурлиги кабилар) жиҳатдан бир-
бирига яқин тупроклар алоҳида гурухларга бирлаштирилади; 
г) мелиорастия тадбирларига бўлган эҳтиѐж (боткоқланиш, 
шўрланганлиги, гумусли горизонт қалинлиги, карбонатли ва гипсли 
қатламининг жойлашиши, сизот сувлар сатҳи ва таркиби) ҳамда релеф 
шароитларига кўра бир-бирига яқин тупроқлар алохида гурухга киритилади; 
д) тупроқнинг шўрланнш (тузлар) микдори, таркиби ва тузли 
қатламининг жойлашиши, глейли (берч) қатламининг мавжудлиги 
сингарилар назарда тутилади; 
е) эрозияга учраган тупроқларнинг эмирилиш характери ва 
интенсивлиги (ерозия турлари ва уларнинг тез ѐки секин кечиш характерига) 
қараб алохида гурухга бўлинади. 
Тупрокларни гурухларга ажратишда, махсус мелиорастия тадбирларни 
кўллашни талаб этмайдиган, зонага хос экинларни экиш зарур эрлар ва экин 
экиш учун махсус мелиорастия тадбирларни кўллаш зарур (шўрланган, 
ботқоқланган, тошлоқ) эрлар ажратилади. Мвайян гурухларга киритилган 
эрларда ўзига хос агротехника тадбирлари қўлланилади ва зоналлик 
принстипи асосида шу шароитга мос келадиган экинлар экилади. Шундай 
қилиб, тупроқ карталари ва хаританомалари эрга ишлов бериш ва ўғитлаш 
системаларини, тупроқларни мелиорастиялаш ҳамда бонитировкалаш 
турларини аниқлашда фойдаланилади. 
Хўжалик тупроқларида агрокимѐвий текшириш ўтказиш ва агрокимѐвий 
хаританома тузиш учун экин майдонларининг чегараси туширилган 
хўжаликнинг эрдан фойдаланиш плани бўлиши керак. Бунда суғориладиган 
майдонлар учун 1:10000, лалмикор эрлар учун 1:25000, пичанзор ҳамда 
яйловлар учун 1:50000 масштабдаги хўжаликнинг эрдан фойдаланиш 
хаританомаларидан фойдаланилади. Агрокимѐвий хаританомалар ўғитлардан 
доимий равишда фо-йдаланиб йилда ан хўжаликларда 4-5 йилда 1 марта, 
лалмикор эрларда марта, пичанзор ва яйловларда эса – 10-12 йилда 1 марта 
тузилади. 



Download 9,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   294   295   296   297   298   299   300   301   ...   333




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish