Тупроқшунослик асослари


АНАЛИЗ НАТИЖАЛАРИНИ ҲИСОБЛАШ



Download 9,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet268/333
Sana26.03.2022
Hajmi9,98 Mb.
#511155
1   ...   264   265   266   267   268   269   270   271   ...   333
Bog'liq
тупроқ минерал крил

АНАЛИЗ НАТИЖАЛАРИНИ ҲИСОБЛАШ 
Анализ натижасида олинган маълумотлар асосида бошланғич 
намунанинг оғирлигига нисбатан заррачаларнинг фоиз миқдори қуйидагича 
ҳисоблаб чиқилади: 
1.Елакда қолган 1-0,25 мм ўлчамли зарралар миқдори ушбу формула 
асосида аниқланади: 
А=
P
gk
а
*
100
*
бу ерда: А-зарраларнинг миқдори, %; 
а-ўлчами 1-0.25 мм ли зарраларнинг оғирлиги,г;
100-100 г тупроққа нисбатан % га ҳисоблаш учун коеффисиент;
gк-мутлақо қуруқ тупроққа қайта ҳисоблаш учун гигроскопиклик 
коеффесиенти;


ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ
307 
П-анализ учун олинган, ҳавода қуритилган тупроқ намунасининг 
оғирлиги. 
2.Ўлчами 0,05 мм дан кичик зарралар (биринчи синалғич намуна) 
миқдори қуйидаги формула билан ҳисоблаб топилади; 
 
Р
1
=
P
GK
Vu
b
*
25
*
100
*
*
бу ерда: П1- биринчи синалғич намуна зарраларининг миқдори, %; б-
биринчи намуна зарраларининг оғирлиги, г;
Vu-силиндрнинг ҳажми;
25-битта пипетканинг ҳажми, мл;
H-анализ учун олинган тупроқ намунасининг оғирлиги.
Бошқа намуналардаги зарраларнинг просент миқдори ҳам шу тарзда 
ҳисоблаб чиқарилади.
Елакдаги йирик ва ўрта қум (1- 0,25) А 
Майда қум (0,25-0,05 мм) 100- (А+П
1
)
Йирик чанг (0,05-0,01 мм) П
1


Ўртача чанг (0,01-0,005 мм) П
2

3} 
Майда чанг (0,005-0,001 мм) П
3


Лойқа (0,001 мм) -П
4
ИВ намуна П

Барча фраксияларнинг просент миқдори ҳисоблаб топилган айрим 
элементлар миқдоридан аниқланади.Биринчи намуна олинганда пипеткага 
0,05 мм дан кичик барча зарралар, шу жумладан, 0,05-0,01, 0,01-0,005, 0,005-
0,001 мм ли ҳамда 0,001 ммдан кичик зарралар ҳам сўрилгани учун тиниш 
даври ўсиб бориши билан ҳар бир кейинги намуна ўзидан олдинги намунадан 
фақат майдароқ фраксияни ажратиб олиш имконини беради. Масалан, 
иккинчи намунани олганда биз 0,05 мм дан кичик зарралар таркибига 
кирувчи 0,01мм дан кичик зарраларни пипетка билан оламиз; 0,005 ммдан 
кичик зарралар эса (учинчи синалғич намуна) 0,01 мм дан кичик зарралар 
таркибида (иккинчи намуна) бўлади ва ҳоказо. 
Йирик чанг миқдори неча фоиз эканини аниқлаш учун биринчи 
синалғич намуна–П1 дан иккинча синалғич–П2 ни айириш керак: ўртача чанг 
миқдорини аниқлаш учун П2 данП3ни айириш, майда чанг миқдорини 
аниқлаш учун П3 дан П4 ни айириш лозим, лойқа эса анализда қандай чаққан 
бўлса, ўшандай ѐзилади. 
Майда қум миқдорини аниқлаш учун (у анализ вақтида аниқланмайди) 
100 % дан А+П1 йиғиндисини, яъни элакдаги фраксияни ва биринчи 
синалғич намуна фраксиясини айириш зарур. Биринчи синалғич намуна 
олинаѐтганда майда қум фраксияси (0,25-0,05 мм) пипетка сатҳидан пастда 
қолди, яъни силиндрнинг қуйи қисмига ўтиб кетди. 



Download 9,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   264   265   266   267   268   269   270   271   ...   333




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish