Тупроқшунослик асослари


-МАВЗУ. ТУПРОҚНИНГ МОРФОЛОГИК БЕЛГИЛАРИНИ



Download 9,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet217/333
Sana26.03.2022
Hajmi9,98 Mb.
#511155
1   ...   213   214   215   216   217   218   219   220   ...   333
Bog'liq
тупроқ минерал крил

 
2-МАВЗУ. ТУПРОҚНИНГ МОРФОЛОГИК БЕЛГИЛАРИНИ 
ЎРГАНИШ 
Тупроқ пайдо бўлиш жараѐнлари натижасида тупроқнинг она 
жинслардан фарқ қиладиган муҳим қатор таркибий қисмлари, хоссалари ва 
белгилари юзага келади. Бу ўзгаришлар тупроқнинг профилида ўз аксини 
топган бўлади. 
Тупроқ профили - тупроқ генетик горизонтларининг вертикал йўналиш 
бўйича мвайян тарзда алмашиб туриши натижасида юзага келадиган ташқи 
қиѐфасидир. Тупроқ профилини ташкил этувчи генетик горизонтлар ўзига 
хос ташқи морфологик белгилари билан ажралиб туради. Ана шу белгилар 
асосида тупроқларни она жинсларидан ва бир-биридан фарқлаб ажратиш 
ҳамда тупроқ пайдо бўлиш жараѐнларининг бориши, унинг жадаллиги 
ҳақида умумий тасаввурга эга бўлиш мумкин. Тупроқнинг морфологияси 
ҳақидаги асосий фикрлар В.В.Докучаев томонидан айтилган бўлиб, 
С.А.Захаров уни такомиллаштирди. 
Тупроқнинг асосий морфологик белгиларига: тупроқ профилининг 
тузилиши, тупроқ ва унинг алоҳида горизонтларининг қалинлиги, ранги 
(туси); механик таркиби; структураси; қовушмаси; янги яралмаси ва 
қўшилмаси сингарилар киради. Буларни ўрганиш мақсадида тупроқ чуқур 
(разрез) лари ковланади (3-расм). 


ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ
245 
3-расм.Тупроқ чуқури (кесмаси, разрези). Тупроқ профилининг 
тузилиши

Айтилганидек, тупроқ профили қатор генетик горизонтлардан иборат. 
Тупроқ горизонтлари - тупроқ пайдо бўлиш жараѐнлари натижасида пайдо 
бўладиган ва одатда ер юзасига параллел йўналган, деярли бир хил 
тузилишли ҳамда ўзининг морфологик (ташқи) белгилари билан ажралиб 
турувчи тупроқ қатламларидир. 
 Чим, ўрмон тўшамаси дашт кигизи, Чириндили- аккумулятив (гумусли) 
горизонт Эллювиал (ювилма) горизонт Горизонтчалар Коллоидлар тўпланган 
Карбонатлар тўпланган иллювиал (шимувчи) Гипс шимилган горизонт
Сувда 
осон 
эрийдиган 
тузлар 
келтирилган 
Онажинс
 
 
 

Download 9,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   213   214   215   216   217   218   219   220   ...   333




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish