Тупроқшунослик асослари


-жадвал. Тупроқларни бонитировка харитаси



Download 9,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet201/333
Sana26.03.2022
Hajmi9,98 Mb.
#511155
1   ...   197   198   199   200   201   202   203   204   ...   333
Bog'liq
тупроқ минерал крил

37-жадвал. Тупроқларни бонитировка харитаси 
 


ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ
223 
15.2.Тупроқларни иқтисодий баҳолаш бўйича тушунча 
Ерларни иқтисодий баҳолаш - бу ернинг қишлоқ хўжалигида ишлаб 
чиқариш воситаси сифатидаги солиштирма қадр-қийматини аниқлаш 
демакдир. Бу кўрсаткичлар ҳам нисбий катталикда, яъни балларда ҳам 
абсолют кўрсаткичида нархлар сўмларда бўлиши керак.
Иқтисодий баҳолаш ернинг табиий сифати ва ишлаб чиқариш 
кўрсаткичлари унинг табиий иқтисодий шароитларига мос равишда 
иқтисодий муносабатларнинг фарқи асос қилиб олинади.
Ер баҳолаш икки йўл балан амалга оширилади. 
а) 
ерни умумий баҳолаш (бу айрим ўсимликларни экишнинг фойдалилиги 
бўйича ерни баҳолаш); 
б) 
хусусий баҳолаш. 
Тупроқ харитасини корректировкалаш 
Пахтачиликда, дончилиқда суғориладиган ерлар, ер турларининг, энг муҳими 
ва қимматбаҳо қисми ҳисобланади. Бу ерларнинг имкониятларидан 
тўлақонли фойдаланиш учун тупроқларнинг хоссалари, уларнинг мелиоратив 
ҳолатлари, шунингдек, потенциал (табиий) ҳамда эффектив (сунъий) 
унумдорлиги илмий асосланган ишончли маълумотлар керак бўлади. 
Республикамизнинг ер ресурсларидан оқилона 
ва самарали 
фойдаланиш, шунингдек, қишлоқ хўжалиги экинлари ҳосилини аниқроқ 
режалаштириш ерларни ҳар томнлама сифатли баҳолашни тақозо этади. 
Тупроқ унумдорлигини белгиловчи хусусиятларга қараб ерни сифат 
жиҳатидан аниқ баҳолаш усулларндан бири уни унумдорлиги бўйича 
баҳолаш (бонитировка қилиш), яни ернинг энг муҳим, агрономик 
хусусиятларига кўра унга балл билан нисбатан солиштирма баҳо қўйиш 
бўлиб, бу фермер кадастрда муҳим ўрин тутади. 

Унумдорлик бўйича баҳолаш - агротехниканннг ва дехкончиликни
интенсивлашнинг ўртача даражаснда тупроқнинг сифатига ҳамда 
унумдорлик хусусиятига нисбатан баҳо бериш демакдир.

Унумдорлик бўйича баҳолаш мвайян ердаги қишлоқ хўжаликлари 
экинларининг талаблари ҳисобга олинган холда ўтказилади. 



Download 9,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   197   198   199   200   201   202   203   204   ...   333




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish