Тупроқшунослик асослари



Download 9,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet174/333
Sana26.03.2022
Hajmi9,98 Mb.
#511155
1   ...   170   171   172   173   174   175   176   177   ...   333
Bog'liq
тупроқ минерал крил

ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ
192 
13.3.Ботқоқ - ўтлоқи ва ботқоқ - саз тупроқлар. 
Бундай тупроқлар сизот сувлари юза жойлашган ( 1м га) пастликларда 
тарқалган. Ботқоқ ўтлоқли саз тупроқлар таркибида гумуснинг хийла кўп 
бўлиши, тупроқларининг кучли мергелланганлиги ва шўхли қатламларининг 
яхши ифодаланиши, шўрланган тупроқ айирмаларида эса арзик учраши 
билан аллювиал тупроқлардан фарқ қилади. Бу тупроқларнинг кўпчилик 
қисми суғорилади. Кўпгина майдонларига шоли экилади.Ботқоқ тупроқлар 
сизот сувлари ярим метр чуқурликка етган жуда пастлик жойларни ташкил 
этади. Булар орасида глейли - ботқоқ тупроқлар кўпроқ бўлиб, торф-глейли-
ботқоқ тупроқлар ва сел оқиндилари билан қопланган торфли ерлар хам 
учрайди. 
Ботқоқ-ўтлоқли тупроқлар хам таркибидаги гумус миқдорига қараб, 
тўқ тусли ва оч тусли тупроқларга бўлинади. 
Тўқ тусли ботқоқ ўтлоқ тупроқларда гумус миқдори 3-8%, оч тусли 
ботқоқ ўтлоқли тупроқларда эса 1,5-3% атрофида бўлади (25-жадвал ). 
Бу тупроқлар азот (0,45%гача) ва фосфорга (0,17-0,22 фоиз) бой. Пастга 
қараб карбонатлар миқдори орта боради.Сизот сувлари ювиб (эритиб) ўтган 
пастки қатламларда карбонатлар энг кўп бўлади. 
34-жадвал 
Ботқоқ-ўтлоқ саз тупроқларнинг кимѐвий ва агрохимик таркиби, фоиз.
Тупроқни ва 
намуна олган 
жойни номи 
Чуқурлиги, см 
Гумус 
Азот 
Фосфор 
Карбонатлардаг
и СО 
2
Тўқ 
0-20 
3,92 
0,215 
0,132 
9,25 
тусли ботқоқ-
ўтлоқи тупроқ 
25-35 
2,18 
0,136 
0,150 
9,67 
Тошкент вилояти 
35-45 
0,92 
0,076 
0,140 
8,95 
65-75 
1,38 


9,10 
Тўқ тусли ботқоқ 
ўтлоқи тупроқ, 
қуруқ ер 
0-15 
30-30 
8,82 
7,05 
0,590 
0,488 
0,15 
0,14 
Аниқланмаган 
---―— 
Оч тусли ботқоқ-
ўтлоқи тупроқ 
35-45 
52-62 
1,01 
2,65 
0,116 
0,293 
0,12 
0,16 
---―--- 
Тошкент вилояти 
0-18 
50-60 
2,18 
0,89 
0,125 
0,082 
0,222 
0,152 
8,50 
10,01 
70-80 
0,63 
0,058 
0,103 
11,10 
Мергеллашган шох қатлами ботқоқ-ўтлоқли ва ўтлоқли саз 
тупроқларнинг физикавий хоссалари нихоятда ѐмон бўлади. Шох 
қатламларнинг хажмий оғирилиги юқори (2,13 г/см
3
) умумий ғоваклиги 
13%га тушади. Умуман, бу тупроқларнинг пастки қатламлари анча 



Download 9,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   170   171   172   173   174   175   176   177   ...   333




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish