Тупроқшунослик асослари



Download 9,98 Mb.
Pdf ko'rish
bet170/333
Sana26.03.2022
Hajmi9,98 Mb.
#511155
1   ...   166   167   168   169   170   171   172   173   ...   333
Bog'liq
тупроқ минерал крил

ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ
187 
0,15% азот бор. Бу тупроқларда фосфор нисбатан кўп ( 0,13-0,15 %), лекин 
ўсимликлар ўзлаштира оладиган харакатчан шаклдагиси кам. 
Тупроқнинг структураси яхши. Чунончи, тўқ тусли ўтлоқли 
тупроқларда 0,25мм дан йирик сувга чидамли структура агрегатларининг 
миқдори 60-70% етади ва ундан хам ошади. Шунинг учун улар сувни яхши 
ўтказади. Суғориладиган ўтлоқли тупроқлар юқори қатламининг қумоқ ва 
соз механик таркиби билан фарқ қилади.
қадимдан суғорилиб келинаѐтган ўтлоқли тупроқлар турлича 
қалинликдаги агроирригацион қатлам билан яқинда суғориланаѐтган ўтлоқли 
тупроқлардан фарқ қилади. Суғориладиган ўтлоқли тупроқлар бўз тупроқли 
ерларнинг тахминан 30% ини эгаллайди. 
Суғориладиган аллювиал ўтлоқ тупроқларда гумус 1,7-2,0 фоиз бўлиб, 
азот юқори қатламларида 0,060-0,159 фоиз, харакатчан фосфор 16-31 мг/кг, 
харакатчан калий билан анча таъминланган. 
Суғориладиган ўтлоқли тупроқларда ялпи фосфор 0,09-14%, тўқ тусли 
ўтлоқли тупроқларда эса 0,20 фоизга етади ва ундан хам ошади. Ўтлоқли 
тупроқларда бўз тупроқлардагига қараганда харакатчан фосфор камроқ. 
Ўтлоқли тупроқларда калий миқдори анча кўп (1,7-2,0%), лекин 
харакатчан калий (сувда эрийдиган ва сингдирилган калий) бўз 
тупроқлардагига қараганда анча кам. Шунинг учун ерга калийли ўғитлар 
солиш хосилни анча оширади. Шўрланган тупроқларда харакатчан калий 
миқдори шўрланмаган тупроқлардагига қараганда анча кўп бўлади. 
Сингдирилган асослар таркибида кальций энг кўп бўлади, ва бу 
тупроқлар сингдирилган магнийнинг кўплиги билан бўз тупроқлардан фарқ 
қилади. 
Ўтлоқли тупроқлар орасида шўртоблиси кам. Оч тусли бўз тупроқлар 
минтақасидаги суғориладиган ўтлоқли тупроқларнинг кўпчилиги шўрланган. 
Суғориш натижасида ўтлоқли тупроқларнинг структураси бузилади. 
Шунинг учун кўп йиллик ўтлар экилганда тупроқ структураси қайта 
тикланади. Кўрик тупроқларда сувга чидамли структурали агрегатлар 
миқдори юқори қатламда 60% баъзан ундан хам ортиқ. қадимдан суғорилиб 
келинаѐтган тупроқларда бундай агрегатлар миқдори хайдалма қатламда 15-
20%, қуйи қатламларда эса 25-40% га тенг. Суғориладиган ўтлоқли 
қатламларда эса 25-40%га тенг. Суғориладиган ўтлоқли тупроқларнинг хажм 
оғирлиги бўз тупроқларникига қараганда юқори қатламларда кичик (1,2-1,3 
г/см
3
) пастга томон орта бориб 1,5-1,6 г/см
3
глейли қатламда эса ундан хам 
ортиқ бўлади. Юқори қатламларда ғоваклик 55% атрофида, пастга томон у 
40%га тушади. 

Download 9,98 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   166   167   168   169   170   171   172   173   ...   333




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish