ТУПРОҚШУНОСЛИК АСОСЛАРИ
174
эфимериодлардан иборат. Бу тупроқларнинг кесмасининг тузилиши
қуйидагича: А1 – А2 – В1 – В2 – В3 – С.
А1 – зичланган, чимли, оч тусли, кулранг, кам кесакли, қалинлиги 7-8
см.
А2 – қалинлиги 10-12 см, оч тусли, кулранг, ўсимлик илдизлари билан
қопланган, майин кам кесакли, қуруқ.
В1 – 10-12 см оч тусли, қўнғир, кам қаттиқланган, чквалчанглар излари
кўп, карбонат доғлари мавжуд бўлиб, кўп кесакли.
В2 – 10-15 см оч тусли, майин карбонатли, 70-85 см чуҳурлида она
жинси лѐсслар жойлашган.
Юқорида кўрсатилган морфологик белгилар тузилиши шўрланмаган
оддий бўз тупроқларга мойилдир. Ушбу тупроқ типчасининг пастки 120-150
см чуқурликда гипсли шўрланган қатлам учрайди. Агарда оддий бўз
тупроқлар қаттиқ тоғ жинсларида ривожланган бўлса, уларнинг кесмасидаги
горизонтларнинг қалинлиги камаяди. Карбонат қатламчаларининг қалинлиги
ҳам қисқаради. Бу хилдаги морфологик тузилиш уларнинг рангини ҳамда
карбонатларнинг миқдорининг пасайишини кўрсатади. Шундай қилиб оддий
бўз тупроқлар ўзига хос морфологик ва генетик тузилишга эгадир.
Тўқ бўз тупроқлар типчаси баланд тоғ олди адирларида тарқалган
зонаси билан чегарадошдир. Тўқ бўз тупроқлар ўзларининг биоиқлим ва
гидроиқлим шароитлари билан оддий бўз тупроқлар билан аниқлашса ҳам
айрим ўзгаришлари ва белгилари билан фарқ қилади. Масалан: совуқ
даврнинг кўплиги, ѐғин миқдорнинг 2-3 баробар ортиқлиги, баланд
ҳудудларда жойлашганлиги (1200-1500 м) ҳамда тупроқ пайдо бўлиш она
жинслари эллювиал ва делювиал жинсларидан ташкил топиши уларнинг
мустақил тупроқ типчаси эканлигини кўрсатади. Тупроқ пайдо бўлиш тоғ
жинсларидан охактошлар, доломитлар, лойли сланцлар, қумли тошлар ва
бошқаларни кўрсатиш мумкин.
Ўсимликларни
кўп
йиллик
ўтлардан,
ҳамда
эфимерлардан,
бутазорлардан, бодом ва айрим жойларда арчалардан ташкил топган.
Оддий бўз тупроқлар кесмасининг тузилишига ўхшаш яъни А1-А2-В1-
В2-В3-С.
А1 – 0,5 см тўқ бўз тусли, қорамтир, оғир қумоқли, ўсимлик илдизлари
билан қалин қопланган.
А2 – 5-15 см тўқ тусли, зичланган, кам кесакли, оғир қумоқли.
В1 – 15-32 см тўқ тусли, қўнғир, ўсимлик илдизлари билан қопланган.
В2 – 32-60 см бўз рангли, қўнғир ўсимлик илдизлари билан қопланган,
ѐнғоқсимон ва кесакли структурага эга, айрим жойларда карбонатлар доғи
учрайди.
В3 – 60-90 см бўз тусли, кулранг, карбонатли.
С – 90-154 см бўз, кулранг қумоқли, жуда кўп карбонатли, бир хил
лѐссли қумоқларда ривожланган, структурасиз, кичик ғовакли.
Бўз тупроқларнинг белгилари, механик таркиби, туз таркиби, карбонат
ва гипс миқдори, сингдириш катионларнинг таркиби, гумус ва азот миқдори,
гумусдаги гурух ва фракцияларнинг таркиби, Р ва К миқдори, минералогик
Do'stlaringiz bilan baham: |