Тупрокшунослик


ТУПРОҚНИНГ ДАЛА НАМ СИҒИМИНИ АНИҚЛАШ



Download 2,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet25/82
Sana24.02.2022
Hajmi2,93 Mb.
#232946
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   82
Bog'liq
tuproqshunoslik

ТУПРОҚНИНГ ДАЛА НАМ СИҒИМИНИ АНИҚЛАШ 
Сизот сувлари чуқур жойлашган холдатупроқдаги гравитацион сув окиб 
кетгандан кейин ватупроқ сатхидан парланиш тухтагандан кейинтупроқ 
қатлам ларида сакланиб қолган сув миқдориунинг дала сув сиғими 
дейилади.
тупроқнинг дала нам сиғими дала шароитида махсус майдончага сув 
бостириш орқали аниқланади.Бунинг учун: 
1.Даланингтупроқ шароитлари бир хил бўлган жойидан томонлари 
1х1,метрли майдонча ажратилиб текисланади ва унинг атрофи 
баландлиги 30-40см бўлган зичлантирилган пол(марза )билан 
уралади.Майдонча ичига шу далада экин экиш учун кабўл қилинган 
усулда ишлов берилади.
2.Майдончага қуйиладиган сув миқдорини аниқлаш учун майдонча 
ёнидантупроқ кесмаси казилиб ўрганиладиган чуқурликкача ҳар 10см дан 
унинг солиштирма, хажм оғирликлари ва намлиги аниқланади. Олинган 
маълумотлар бўйича қатлам ларнинг умумий коваклиги ва улардаги сув 
захираси хисоблаб топилади. Маълумотлар қуйидаги жадвалга ёзиб 
борилади. 


63 
7 – жадвал. 
Анализ натижалари 
 
Солиштирма 
оғирлиги 
Хажм 
оғирлиги 
Намлиги 
Тўла тўйиниш 
намлиги 
Тупроқ 
хили 
Намуна 
олинган 
қатлам 
чуқурлиги 
(см) 
г/см
3
ҳисобида 
Умумий 
коваклик 


Хажмий 
%(мм) 
ҳисобид
а 

Хажмий 
% (мм) 
ҳисобид
а 
Типик 
бўз 
тупроқ 
0,-10 
20-30 
30-40 
40-50 
2,6 
2,6 
2,65 
26,5 
1,1 
1,2 
1,5 
1,6 
60,0 
50,4 
43,4 
40,0 
15,0 
20,0 
20,0 
20,0 
16,5 
24,0 
30,0 
32,0 
54,5 
42,0 
29,0 
25,0 
60,0 
50,4 
43,4 
40,0 
0-50 




102,5 

193,8 
3.Бу мисолда 0-50см ли қатлам ни тула намиктириш учун бир гектар 
майдонга 193,8мм, сув бериш керак.Хажмий фойиз ёки мм хисоби сув 
миқдорини м3га айлантириш учун уни 10га купайтириш керак, яъни 
у1938м3га
тенг.Шу қатлам даги мавжуд сув захираси 102,5мм,ёки1025мга тенг экан.
Демак,бериладиган сув миқдори 1938 – 1025=923м
3
/га ни ташқил 
этади.1кв.м га эса 92,3литр қуйилиши керак.Лекин қуйиладиган сувни 
атрофга оқиб (сингиб) кетишини хсобга олган ҳолда қуйиладиган сув 
миқдорини 1,5 – 2 баробар оширилади, яъни у 138-184 литрни ташқил 
этади. 
4.Қуйиладиган сув миқдори топилгач уни майдончага 5см.калинликда 
қуйиб турилади. 
Ҳамма сув қуйилиб тупроқка сингиб кетгач майдонча юзасидан сув 
парланишини олдини олиш максадида унинг юзаси клеёнка ёки 


64 
полиэтилен плёнка Билан ёпилиб унинг устидан похол ёки хашак ташлаб 
қуйилади. 
5.Шу холда қумли ва қумлоклитупроқлар 1сўтка,қумоклитупроқлар2-
3сўтка ва лойли(гил)Тупроқлар3-5сўтка колдирилади.Белгиланган вакт 
ўтгандан 
сунг 
майдончанинг 
хар 
10см 
чукурлигидантупроқ 
бургиси(пармаси,бури)ёрдамида 
намуна 
олиниб 
унинг 
намлиги 
аниқланади.Сўнгра яна маълум муддат ўтказиб(2-5сўтка)намликни 
аниқлаш такрорланади.Агар биринчи ва иккинчи аниқлашдаги намлик 
миқдорлари фарқи 0,5-0,7%дан ошмаса кузатиш тугайди.Олинган натижа
%, мм ёки м
3
/га миқдорларда хисобланиши мумкин. 
Керакли 
жихозлар:белкурак,пичок,рулетка,техник 
тарози,металл 
цилиндрлар,пикнометр,улчов цилиндри ёки улчовли кружка. 

Download 2,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   82




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish