Тупрокшунослик


ТУПРОҚНИНГ ТЎЛА СУВ (НАМ) СИҒИМИНИ В.Е.КАБАЕВ



Download 2,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/82
Sana24.02.2022
Hajmi2,93 Mb.
#232946
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   82
Bog'liq
tuproqshunoslik

ТУПРОҚНИНГ ТЎЛА СУВ (НАМ) СИҒИМИНИ В.Е.КАБАЕВ
УСУЛИДА АНИҚЛАШ 
Бу усул турли механиқ таркибга мансуб бўлган тупроқларни сув билан 
турлича намикиш усусиятига асосланган бўлиб, бажарилиши сода ва 
қулай. Бунда тупроқларни термостатда қуритишга хожат қолмайди. Бундан 
ташқари бу усул орқали тупроқнинг дала нам сиғимини ҳам хисоблаб 
топиш мумкин. 
Ишнинг бажарилиши: 
1.Кўзлари 1мм ли элакдан ўтган тупроқдан (дала шароитида эса 
майдалаб докада эланса ҳам бўлади) 5 грамм тортиб олиб чинни пиёлачага 


60 
солинади ва пиёлачани четига бир-икки марта чертибтупроқ пиёлачани 
ўртасига йиғилади. 
2.Пиёлачани бироз қия ушлаган ҳолда бюретка орқали пиёлачани 
четидан томчилатиб сув қуйилиб тупроқ туйинтирилади. Томчилатиш 
тупроқ юзаси ялтираб, унинг остида бир томчи сув хосил бўлгунча давом 
этдирилади. 
3.Тупроқ сувга тўйингач бюреткадан қуйилган сув миқдори аниқланади 
ва тупроқнинг тўла сув сиғими қуйидаги ифода орқали хисоблаб топилади: 
Сп . 100 
Х=------------- :
Р 
Бу ерда: Сп –тупроқни туйинтириш учун сарфланган сув миқдори, мл. 
Р – олинган тупроқ оғирлиги, гр. 
Тупроқнинг дала нам сиғимини топиш учун тула нам сиғими 
катталигини экспериментал тажрибалар натижасида топилган коэффицент 
0,43га купайтириш кифоя,ёки қуйидаги ифодадан фойдаланилади:
Сп . 100 
W = ----------- .К;
Р
Бу ерда: W –тупроқнинг дала нам сиғими,%. 
К – коэффицент 0,43. 
Керакли жихозлар: Элакча,чинни пиёлача, бюретка. 


61 
ТУПРОҚНИНГ КАПИЛЛЯР (НИСБИЙ) СУВ СИҒИМИНИ
АНИҚЛАШ 
Тупроқнинг капилляр сув сиғими сизот суви сатхи устида жойлашган 
қатламда (яъни капилляр кайма чегарасида) капилляр бқшликларда 
ушланиб туриши мумкин бўлган капилляр-тиралган сувдан иборат. 
Сизот сувлар ер юзасига якин жойлашган ерларда (1,5-2м) капиллярлардан 
кўтарилаётган сув тупроқ юзасигача етиб бориши мумкин. Сизот сувлар 
чуқур жойлашган ерларда тупроқнинг капилляр сув сиғими капилляр кайма 
устидаги қатлам да юзага келади. Табиий шароитда тупроқнинг капилляр 
сув сиғимига тўғри келадиган намлик тупроқни сизот суви ойнаси устида 
жойлашган қуйи қатламларида учрайди холос. Лаборатория шароитида 
капилляр сув сиғими қуйидагича аниқланади. 
Ишнинг бажарилиши:
1.Узунлиги 12-15см,кенглиги 2-3см бўлган шиша цилиндр олинади ва 
унинг бир томонига фильтр қоғози ва унинг устидан дока қуйилиб 
бойланади.Фильтр ва доканинг ортикча қисми киркиб ташланади.. 
2.Фильтр ва дока бироз намланиб техник тарозидаоғирлиги 
аниқланади.Сўнгра цилиндрга ўрганилаётгантупроқдан 10см калинликда 
солиниб тортилади ва оғирликлар айримасидантупроқоғирлиги топилиб 
цилиндр штативга урнатилади. 
3.Цилиндр остига сувли стакан қуйилиб цилиндрни бойланган қисми 
стакандаги сув сатхидан 1-2мм паст қилиб туширилади ватупроқ юзасигача 
сув тепчиб чиккунча ушлаб турилади. Стакандаги сув сатхи камайган сари 
сув қуйиб турилади.Сув сатхи цилиндрни тубидан 1-2мм юқорида 
бўлишига эътибор қилиб туриш керак. 
4.Тупроқ юзасигача намлангандан кейин цилиндр стакандан 
кўтарилиб штативдан олинади,ортикча суви силкитилиб латта билан 
артилади ваоғирлиги аниқланади. 
5.Тупроқнинг капилляр сув сиғими қуйидаги ифода орқали хисоблаб 
топилади: 


62 
(a – b) .100
А=---------------- ;
b - c 
Бу ерда: А –тупроқнинг капилляр сув сиғими,%. 
a – цилиндрни хултупроқ биланоғирлиги,гр. 
b – цилиндрни куруктупроқ биланоғирлиги,гр. 
с – цилиндрни соф оғирлиги,гр.
Керакли жихозлар: шиша цилиндр,техник тарози,штатив,фильтр 
қоғози,дока,ип,стакан. 

Download 2,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   82




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish