Тупрокшунослик


ТУПРОҚНИ АНАЛИЗГА ТАЙЁРЛАШ



Download 2,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet2/82
Sana24.02.2022
Hajmi2,93 Mb.
#232946
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   82
Bog'liq
tuproqshunoslik

ТУПРОҚНИ АНАЛИЗГА ТАЙЁРЛАШ 



Лаборатория шароитида тупроқ хосса ва ҳусусиятларини ўрганиш учун 
даладан келтирилган тупроқ намуналарини бажариладиган анализлар учун 
олдиндан тайёрлаб қуўйиши керак. Кўпчилик анализлар қуритилган, 
майдаланган ва 1 миллиметрли элакдан ўтказилган тупроқлардан бажарилади. 
Айрим анализларни даладан олинган,табиий холати сакланган тупроқлардан 
бажарилади.Тупроқни анализга тайёрлаш учун лабораторияга келтирилган 
тупроқ намуналари қуруқ ва соя жойда қуритилади. Қуритилган намуна тоза 
қоғо зёки картонга ёйилиб йирик бўлакчалари бармоқлар билан майдаланади. 
Сўнгра ундаги ўсимлик қолдиқлари ва тошчалардан тозаланиб тупроқ линейка 
ёрдамида катакчаларга бўлинади. Ҳар бир катакчадан 10-15 граммдан тупроқ 
олиниб тахминан 300-400 грамм атрофида ўртача намуна йиғилади. 
Олинган ўртача намуна чинни ховончага солинади ва учига резина 
кийдирилган таёқча билан яхшилаб эзилади ва кўзлари 1мм бўлган элакдан 
ўтказилади. Элакдан ўтмай қолган зарралар яна ховончага солиб майдаланади 
ва эланади. Бу ишни элакчадан ўтмай қолган майда тошчалар хосил бўлгунга 
қадар такрорланади. Шундан сўнг элакда қолган зарралар тоза қоғозга 
эхтиётлик билан олиниб унинг оғирлиги аниқланади ва фойиз миқдори 
топилади. Бу зарралар тупроқнинг скелет қисми ҳисобланади. (1-расм). 
а х 100 
Х=------------ ;
Н 
Бу ерда: Х – тупроқнинг скелет қисми,%; 
а – элакда қолган зарралар,г; 
Н- олинган тупроқ оғирлиги,г;
Элакдан ўтказилганган тупроқлар шиша идишларда, картон қўтича ёки махсус 
пакетларда сақланади. Уларнинг устига этикеткаси (каердан, қачон, қайси 
қатламдан олинганлиги) ёзиб қўйилади. 



Керакли жихозлар: чинни хавонча, учи резинали таёқча, линейка, 
кўзлари 1мм ли элакча, техник тарози.

Download 2,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   82




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish