Тупроқ физикаси


-расм. Турли магнетитларнинг гистерезис ва магнитланиш эгри



Download 9,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet179/226
Sana08.03.2022
Hajmi9,2 Mb.
#486499
1   ...   175   176   177   178   179   180   181   182   ...   226
Bog'liq
И Туропов, Б С Камилов ва бошкалар Тупрок физикаси дарслик Тошкент

73-расм. Турли магнетитларнинг гистерезис ва магнитланиш эгри 
чизиқлари 
Қуйида намунадаги магнетитнинг фоизи ва бошланғич магнитланиш (Jн), 
қолдиқ магнитланиш (Jr), коэрцитив куч (Hк), тўйинганлик қийматлари (Hн) 
кўрсатилган: 
а)
45% Кольск ярим ороли: Jн = 0,2; Jr = 12; Hк = 30; Hн = 100; 
б)
49% Высокой тоғи (Урал): Jн = 0,9; Jr = 20; Hк = 30; Hн = 150;
в)
60% Темир-Тау тоғи: Jн = 1,9; Jr = 4,1; Hк = 7,2; 
г)
60% Урал: Jн = 0,25; Jr = 7,0; Hк = 40 (барча катталиклар СГСМ 
системасида ифодаланган). 
Худди шундай картина бошқа ферромагнит минералларда ҳам 
кузатилади. Масалан, ромб шаклидаги система ҳисобланган соф пирротиннинг 
кристаллари (74-расм) табиий минераллар ҳолатида турганида ўзининг 
анизотроп магнит хоссаларини йўқотади [1—6]. Охиргилари ўзининг таркибига 
кирадиган моддаларга жуда боғлиқ бўлади. Масалан, биринчисида 7,5%, 


263 
иккинчисида эса 20% Fe
2
O
3
бўлган 2 та намуналарнинг қолдиқ 
магнитланганлиги ва коэрцитив кучлари тегишли равишда Jr′ =1,12, Не′ = 1100 
ва Jr" = 8, Не" = 4600 га тенг. Шунга ўхшаш далилларни биз гематитлар
ильменитлар ва ҳ.к.ларда кузатамиз. 
74-расм. Пирротин кристалининг магнитланиш эгри чизиғи 
1 – ОХ ўқи бўйлаб; 2 – ОY ўқи бўйлаб;3 – ОZ ўқи бўйлаб магнитланиш; 
Айрим ферромагнит моддаларнинг ўзи, масалан титан оксиди, кам 
магнитли (лимонит), лекин темир билан бирикканида кўриниб турган 
ферромагнит хоссаларига эга бўлади. Магматик (отқинди) жинслар (диабазлар, 
метаморфлашган габро, пироксенитлар ва б.) ўзининг таркибидаги 
ферромагнит минералларнинг миқдори ва сифатига қараб турли магнит 
хоссаларига эга бўлганлиги туфайли ҳеч қандай қонуният ўрнатилмаган. 
Фақатгина ушбу хоссаларнинг қанчагача ўзгара олиши ҳақида гапириш 
мумкин. Масалан, гранитнинг нисбий магнит таъсирчанлиги (0÷4555)∙10
-6

диабазники (0÷13920)∙10
-6
, базальтники СГСМ да (125÷15 500)∙10
-6
бирлиги 
атрофида ўзгариб туради ва ҳ.к. 
Қолдиқ жинслар (лойлар, қумтошлар, оҳаклар, гипслар, оҳакгиллар ва б.) 
деярли номагнитлар ҳисобланади. Уларнинг магнит таъсирчанлиги доимо 
СГСМ да 10-5 бирлигидан кам бўлади. Уларнинг таркибида маълум бир фоизда 
темир оксиди, магнетитнинг рудали аралашмалари бўлса, у ҳолда уларнинг 
магнит таъсирчанлиги СГСМ да10-3 бирлигигача ортиши мумкин. Масалан, 
турли турдаги гиллар учун ϰ қиймати (70÷200)∙10-6, қумтош учун (30÷45)∙10-6, 
гипс учун (5)∙10-6, мергел учун СГСМ да (0÷90)∙10-6 бирлигига тенг.
Бизнинг материалларнинг магнетизми, унинг келиб чиқиши ва пайдо 
бўлишини тушунтириб берадиган турли назариялар устида тўхташимизнинг 
имкони йўқ. Бунинг устига, ушбу муаммоларда ҳеч қандай аниқлик йўқ. 
Фақатгина Б.М.Яновскийнинг қизиқ фикрини кўрсатишимиз мумкин. Унинг 
фикрича, минералларнинг юқори даражада магнитланиши уларнинг Ернинг 
магнит майдонидаги интрузияси (ер қаърида магманинг жорийланиши)дан 
кейинги совушининг натижаси ҳисобланади, чунки жинслар суюқ фазадан 


264 
қаттиқ фазага ўтганида кристаллга айланади.Бундан ташқари жинсларнинг 
сиқилиши, букилиши ва чўзилиши оқибатида ўзгариши сабабли механик 
деформациялар қолдиқ магнитланишнинг шаклланишига таъсир кўрсатган ва 
ҳозир ҳам таъсир кўрсатиб келмоқда.

Download 9,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   175   176   177   178   179   180   181   182   ...   226




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish