Тупроқ физикаси


-расм. Баллистик ускунанинг чизмаси



Download 9,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet181/226
Sana08.03.2022
Hajmi9,2 Mb.
#486499
1   ...   177   178   179   180   181   182   183   184   ...   226
Bog'liq
И Туропов, Б С Камилов ва бошкалар Тупрок физикаси дарслик Тошкент

75-расм. Баллистик ускунанинг чизмаси. 
Одатда, 
намуна 
очиқ 
соленоидга 
жойлаштирилади 
ва 
унга 
магнитсизланиш коэффициенти маълум бўлган узун цилиндр шакли берилади. 
Ана шу ускуна орқали магнит характеристикаларининг тўлиқ комплексини 
олиш мумкин: магнитланишнинг асосий эгрилиги ва гистерезис эгрилик, 
коэрцитив куч, қолдиқ индукция, магнит ўтказувчанлик. 


266 
Магнитометрик услуб.
Услубнинг моҳияти қуйидагича, ипга осилган 
астатик 
системанинг 
магнитларидан 
бирига 
магнит 
меридианига 
перпендикуляр қилиб горизонтал текисликдаги магнитловчи ғалтак ичига 
текширилаѐтган намуна NS жойлаштирилади. (76-расм). 
76-расм. Магнитометрик ускунанинг чизмаси
(биринчи гаусс ҳолатида) 
Дастлаб магнитли меридианда турган астатик система (иккита мустаҳкам 
бирлаштирилган магнитдан иборат бўлган система бўлиб, бу магнитлар ўзаро 
параллел ва бир-биридан маълум бир узоқликда жойлаштирилади, улардан 
бири бизнинг намуна таъсир кўрсатмайдиган қилиб қолдирилади) намунанинг 
магнит майдони таъсирида бурчакка бирмунча оғади, уни ўлчаб Мм 
намунанинг магнит моментини
(11) 
формула бўйича аниқлаш мумкин. Бу ерда Спроб – асбобнинг мазкур 
конструкцияси учун доимий катталик бўлиб, ўз ичига маълум бўлган 
каттаиклар: ипнинг ўралиш модули, намуна ва системасидаги магнитлардан 
бирининг ўртасидаги масофа, магнитлардан бирининг магнит моменти.
Намуна текис майдонда астатик системага нисбатан симметрик 
ўрнатилган узун ғалтакнинг марказида магнитланади. Бу ғалтакнинг кетидан 
катталиги ва ўрамлари сони худди шундай бўлган иккинчи ғалтак 
жойлаштирилади. Иккинчи ғалтакнинг вазифаси биринчи ғалтак ҳосил қилган 
майдонни компенсация қилишдан иборат. Асбобнинг кўрсаткичлари фақатгина 
магнитланган намунанинг таъсир этган пайтида олинган пайтида ушбу 
майдонларнинг тўлиқ компенсациясига эришиш учун компенсацион 
ғалтакнинг жойи ўзгартирилиб, астатик система аввалги ҳолига келтирилади. 
Ушбу схема магнитланганликни
(12) 
формула бўйича аниқлаш имконини беради.
Магнитланаѐтган майдоннинг кучланганлиги
,
(13)
га тенг, бу ерда 
Не
- ғалтак ичидаги майдоннинг кучланганлиги,
N

намунанинг магнитсизланиш коэффициенти (магнитометрик, яъни 
Nm).
Асосий 


267 
кўрсаткич, айнан θ бурчак, ns магнитга маҳкамланган ойнадан l масофада 
жойлашган ойнанинг тушиб турган аксидаги саноқли шкала бўйича топилади 
ва шу кўрсаткичга асосланиб натижалар олинади
:
(14) 
Бу ерда 
п=2 
биринчи гаусс ҳолати учун ва n=1 иккинчи гаусс ҳолати 
учун. 
Магнитсизлантиришнинг керакли коэффициентини аниқлашдан қочиш 
учун маълум шаклдаги (цилиндр, призма) намуна текширилади.
Магнитланишнинг асосий эгрилигини олиш учун магнитометрнинг 
ғалтакларидан бирига жойлаштирилган намуна магнитсизлантирилади. Бунинг 
учун у орқали ўзгарувчан ва аста-секин нолгача тушадиган ток ўтказилади.
Сўнгра ғалтак орасидан магнит майдони кучланганлигининг бошланғич 
қиймати бўйича ўрнатилган доимий ток ўтказилади, шундан сўнг магнитли 
тайѐрланилади, яъни камаядиган ток бир неча марта ўчириб ѐқилади, охирги 
ҳисоб монометр бўйича ҳисобга олинади. Ҳар бир нуқта учун охирги 
операцияни такрорлаб, магнитланишнинг асосий эгрилигининг барча 
нуқталарининг йиғиндисини оламиз. Гистерезис эгрилик ҳам шу йўл билан 
олинади, фақат аввалдан магнитсизлантирилмайди.
Ушбу услуб ѐрдамида қолдиқ магнитланишни аниқлаш қулай, бироқ 
услубнинг сезгирлиги магнит таъсирчанлиги СГСМ да 10-4 бирлигидан кичик 
бўлмаган материалларни синаш мумкин эканлиги билан чекланган.
Б.М.Яновский ва Е.Г.Чернышевлар ушбу услубни такомиллаштириб, 
унинг сезгирлигини яхшилашга эришганлар. Уларнинг схемаси 77-расмда 
берилган варианти бўйича, диаметри 3 см ва ундан кўп бўлган А цилиндрик 
намуна иккала томонидан Гельмгольц 
ҳалқаси К
1
билан ўралган М астатик 
системанинг пастки магнитидан 1-3 см 
узоқликка 
жойлаштирилади. 
Охиргилари намунани магнитланиши 
учун мўлжалланган.

Download 9,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   177   178   179   180   181   182   183   184   ...   226




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish