Тупроқ физикаси


-расм. Қолдиқ магнитланиш (ва магнит



Download 9,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet178/226
Sana08.03.2022
Hajmi9,2 Mb.
#486499
1   ...   174   175   176   177   178   179   180   181   ...   226
Bog'liq
И Туропов, Б С Камилов ва бошкалар Тупрок физикаси дарслик Тошкент

72-расм. Қолдиқ магнитланиш (ва магнит 
моменти)ни гистерезис доиранинг маълум 
бўлган шакли бўйича аниқлаш схемаси 
Тупроқ минералларини амалий ҳисоб-
китоблар учун етарлича бўлган аниқликда 
изотроп деб, магнитланишни эса – бир 
жинсли деб ҳисоблаш мумкин. Шу сабабли 
ϰ
м
ҳақиқий таъсирчанлик 
N=0
бўлганида энг 
юқори магнит таъсирчанлик катталигини 
ифодалайди ва 
ϰ

м

туюлма таъсирчанликка 
тенг (
ϰ
м 
=
ϰ

м
) деб, 
J
вектор 
– Н
векторга мос келадиган вектор деб,
ϰ
м
N
ҳосиласининг қиймати – жуда кичик (0,01 дан ортмайди), ҳамда
J
ва 
H
векторлари оддийгина боғланган: 
J= 
ϰ
м
H
деб ҳисобланади. Албатта, 
келтирилган фикрлар поликристалл 
бирикмалар учун ўринлидир. Улар 
қаторига эса тупроқда учрайдиган 
деярли барча минералларни дадиллик 
билан 
киритиш 
мумкин. 
Одатда, 
минераллар магнит хоссасига кўра уч 
гуруҳ: ферромагнит, отқинди ва қолдиқ 
гуруҳга бўлинади. Уларнинг магнит 
хоссалари 
структуранинг 
келиб 
чиқиши, 
топилган 
ери 
(кони), 
эволюцияси ва б. ларга жуда боғлиқдир.
Айтиб 
ўтилган 
уч 
гуруҳ 
минералларнинг 
магнит 
тавсифларининг 
катталиги 
қанча 
бўлиши мумкинлигини тасаввур қилиш 
учун 
иллюстратив 
(кўргазмали) 


262 
мисоллар келтирамиз. 73-расмда турли конлардан олинган магнетитларнинг
гистерезис 
эгриликлари 
ва магнитланиш 
эгриликлари 
келтирилган. 
Адабиѐтларда магнетитларнинг таркибида қандай маҳаллий минераллар 
бўлишига қараб бир хил намунадаги минералларнинг 
J
1 ва 
He
магнит 
характеристикаларини 
тоза 
магнетит 
(аниқ 
кўринадиган 
магнит 
анизотропиясига 
эга 
бўлган 
куб 
системасидаги 
кристаллар)нинг
характеристикаларига қараганда қанчалик ўзгариб кетиши мумкинлиги ҳақида 
маълумотлар ҳам бор.

Download 9,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   174   175   176   177   178   179   180   181   ...   226




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish