Тупроқ физикаси


-жадвал  Удмуртия республикасининг чимли-карбонатли тупроқларининг



Download 9,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet187/226
Sana08.03.2022
Hajmi9,2 Mb.
#486499
1   ...   183   184   185   186   187   188   189   190   ...   226
Bog'liq
И Туропов, Б С Камилов ва бошкалар Тупрок физикаси дарслик Тошкент

54-жадвал 
Удмуртия республикасининг чимли-карбонатли тупроқларининг 
магнит хусусиятлари
Кесма 
рақами 
Тупроқ номи
Генетик 
қатламлар 
ва уларнинг 
чегараси, см 
Намуна 
олинган 
чуқурлик
, см 
Абсолют 
қуруқ 
намунанинг 
зичлиги,
Магнит-
лилик 
хусусияти 
Солиш-
тирма 
магнит 
хусусияти
13 
Чимли – карбонатли 
типик, лойли, шағалли 
карбонатли лойларда 
шаклланган 
А
II 
0-21 
B
1
21-37 
C 37-53 
C
3
53-85 
0-21 
25-35 
40-50 
63-73 
1,19 
1,20 
1,17 
1,30 
39,6 
5,4 
4,6 
5,1 
33,3 
4,5 
3,9 
3,9 
24 
Чимли-карбонатли, 
типик, лойли, яхши 
нурайдиган мергел 
тагида ѐтқизилган 
шағалли лойларда 
шаклланган 
А
II
0-25 
В

25-35 
В

35-56 
Д

56-72 
Д

72-85 
0-25 
25-35 
40-50 
58-68 
75-85 
1,11 
1,34 
1,21 
1,12 
1,08 
32,9 
2,4 
9,2 
4,1 
5,3 
29,7 
1,5 
7,6 
3,7 
4,9 
23 
Чимли-карбонатли, 
кучли ишқорсизланган, 
лойли, карбонатли 
қўнғир-қизғиш лойларда 
шаклланган 
А
II 
0-18 
B
1
18-38 
В
2
38-57 
В
с
57-100 
0-18 
22-32 
40-50 
85-95 
1,11 
1,15 
1,14 
1,26 
34,6 
14,0 
12,7 
15,9 
31,2 
12,2 
11,2 
12,6 
29 
Чимли-карбонатли, 
кучсиз ишқорсизланган, 
кучсиз ювилган, қўнғир-
қизил карбонатли 
лойларда шаклланган 
А
II 
0-20 
В
1
20-43 
В
2
43-61 
Д
1
61-80 
0-20 
25-34 
47-57 
67-77 
1,05 
1,25 
1,09 
1,23 
29,0 
24,5 
8,4 
5,0 
27,6 
19,6 
7,7 
4,1 
14 
Чимли-карбонатли, 
ўртача ишқорсизланган, 
лойли, карбонатли 
қўнғир-қизғиш лойларда 
шаклланган 
А
II 
0-22 
В
1
22-35 
В
2
35-50 
В
3
50-80 
0-20 
23-33 
37-47 
65-75 
1,17 
1,18 
1,18 
1,21 
41,8 
33,35 
18,6 
6,0 
35,7 
28,4 
15,8 
5,0 

Чимли-карбонатли, 
ўртача ишқорсизланган, 
кучсиз ювилган, мергел, 
карбонатли қўнғир-
қизғиш чангсимон 
лойларда шаклланган 
А
II 
0-24 
B
1
24-39 
В
2
39-60 
С
60-82 
0-24 
26-36 
43-53 
65-75 
1,16 
1,27 
1,24 
1,27 
26,4 
25,4 
12,8 
8,1 
22,8 
19,8 
10,3 
6,4 
25 
Чимли-карбонатли, 
подзоллашган, оғир 
қумоқ 
А
II 
0-20 
В
2
42-70 
С
70-90 
0-20 
48-56 
80-90 
1,15 
1,28 
1,28 
26,1 
19,8 
6,5 
22,7 
15,5 
5,1 

Чимли-карбонатли 
тупроқ, подзоллашган, 
лойли, карбонатли 
қизғиш-қўнғир 
чангсимон лойларда 
шаклланган 
А
II 
0-23 
B
1
23-36 
В
2
36-47 
В
с
57-90 
0-23 
24-34 
40-50 
65-75 
1,20 
1,19 
1,19 
1,37 
21,5 
20,3 
16,8 
16,4 
18,0 
17,1 
14,1 
12,0 
15 
Чимли-карбонатли, 
подзоллашган, лойли, 
карбонатли қўнғир-
қизғиш лойларда 
шаклланган 
А
II 
0-25 
B
1
25-37 
В
2
37-57 
В
3
57-72 
В
с 
72-100 
0-25 
25-35 
40-50 
59-69 
80-90 
1,27 
1,21 
1,21 
1,18 
1,17 
20,8 
16,4 
13,5 
9,4 
8,3 
16,4 
13,6 
11,2 
8,0 
7,1 


274 
55-жадвал 
Удмуртия республикаси чимли-подзол тупроқларининг магнит 
хусусиятлари 
 
Кесма 
рақами 
Тупроқ номи
Генетик 
қатламлар 
ва уларнинг 
чегараси, см 
Намуна 
олиш 
чуқурлиги, 
см 
Абсолют 
қуруқ 
намунанинг 
зичлиги,
Магнит 
хусусиятлари 
Солиштирма 
магнит 
хусусиятлари
22 
Чимли-ўртача 
подзоллашган,ўрта 
қумоқ, қизғиш-
қўнғир тусли оғир-
чангсимон 
қумоқларда 
шаклланган 
А
II
0-17 
А
2
17-29 
В
1
29-49 
В
2
49-73 
В
с
73-102 
0-17 
18-28 
32-42 
55-65 
92-102 
1,10 
1,37 
1,28 
1,21 
1,33 
7,9 
9,6 
12,8 
15,5 
18,7 
7,2 
7,0 
10,0 
12,8 
14,1 
26 
Чимли, кучли 
подзоллашган, ўрта 
қумоқ, чангсимон 
қизғиш-қўнғир 
қумоқларда 
шаклланган 
А
II 
0-20 
А
2
20-36 
В
1
36-54 
В
2
54-76 
В
с 
76-100 
0-20 
22-32 
39-49 
57-67 
86-96 
1,29 
1,44 
1,28 
1,42 
1,35 
20,4 
16,5 
21,2 
21,6 
23,1 
15,8 
11,5 
16,6 
15,2 
17,1 

Чимли-ўртача 
подзоллашган 
тупроқ 
А
II 
0-22 
А
2
22-39 
В
1
39-67 
В
2
Д
1
67-110 
0-22 
26-36 
45-55 
78-88 
1,33 
1,66 
1,28 
1,18 
20,5 
16,9 
21,6 
22,6 
15,4 
10,2 
16,9 
19,2 
28 
Чимли-ўртача 
подзоллашган, 
қизғиш-қўнғир 
қумлашган 
қумоқларда 
шаклланган 
А
II 
0-19 
А
2
19-26 
В
1
26-49 
В
2
49-78 
В
с 
78-95 
Д 
0-19 
19-26 
31-41 
55-66 
80-90 
105-115 
1,24 
1,35 
1,21 
1,17 
1,11 
1,18 
8,7 
10,1 
15,2 
15,5 
12,5 
8,7 
7,0 
7,5 
12,6 
13,3 
11,3 
7,4 
б) чимли-ўртача ва кучли подзоллашган қумоқ тупроқларнинг ҳайдалма 
қатламида магнитлилик хоссаси қиймати (7,9÷20,5)·10
-6
СГСМ оралиғида 
тебраниб туради; бу кўрсаткичнинг ўртача қиймати 
ϰ
= 14,1·10
-6 
СГСМ ни 
ташкил этади.
Магнитлилик хоссасининг энг юқори қиймати чимли - подзол 
тупроқларнинг иллювиал ѐки подзол қатламига тўғри келади. Биринчи ҳолат 
тупроқ-грунт сувлари чуқур жойлашган ҳудудларда ѐки рельефнинг юқори 
элементларида шаклланган тупроқлар учун, иккинчи ҳолат эса мавсумий 
ортиқча намланиш шароитида шаклланган тупроқлар учун характерлидир. 
в) кулранг ўрмон қумоқ тупроқларнинг ҳайдалма қатламида магнитлилик 
хоссаси (11,5÷35,5)·10
-6
СГСМ оралиғида ўзгариб туради; унинг ўртача 
қиймати 
ϰ
= 20,9·10
-6 
СГСМ
ни ташкил этади. Кулранг ўрмон тупроқларида 
подзоллашиш 
жараѐни 
етарлича 
аниқ 
ифодаланмаганлиги 
туфайли 
магнитлилик хоссасининг максимум қиймати иллювиал қатламдан юқориги 
қатламга ѐки иллювиал қатламлар учун характерлидир. 
2. Магнитлилик хоссаси тупроқларнинг физик хоссасининг янги муҳим 
тавсифи ҳисобланади. Тупроқнинг ушбу хоссаси баъзи тупроқ ҳосил бўлиш 
жараѐнларининг объектив кўрсаткичи сифатида фойдаланилиши мумкин. 


275 
Демак, подзоллашиш жараѐни тупроқларнинг устки қатламларида унинг 
магнитлилик хоссаси қийматининг камайишига олиб келади. Шунинг учун, 
магнитлилик 
хоссасининг 
энг 
юқори 
миқдори 
чимли-карбонатли 
тупроқларнинг ҳайдалма қатламида, энг кам миқдори эса чимли-подзол 
тупроқларнинг ҳайдалма қатламида кузатилади. Кулранг ўрмон тупроқларида 
подзоллашиш жараѐни сезиларсиз бўлганлиги сабабли магнитлилик 
хоссасининг кўрсаткичи оралиқ миқдорни ташкил этади. 
А.А.Лукшин ва унинг ҳамкасблари ўрганилган тупроқларнинг турли 
қатламларидан олинган намуналар учун 
Н
=0÷500 
э
майдонида гистерезис 
доираларни аниқладилар ва тузиб чиқдилар. 
Шундай қилиб, магнитлилик хусусиятлари таркибида темир миқдори 
юқори бўлган тупроқларда аниқроқ ифодаланади ва барча ўрганилган 
тупроқлар учун қуйидаги қонуниятлар аниқланди: 
1)
чимли-подзол тупроқларнинг ҳайдалма қатламида чимли-карбонатли 
тупроқларнинг ҳайдалма қатламига нисбатан темир кам миқдорда учрайди; 
2)
темир миқдорининг подзол қатламида камайиши ва иллювиал қатламда 
ортиши кузатилади. Кўриниб турибдики, тупроқларинг магнитлилик хусусияти 
турли тупроқ типларининг кимѐвий-минералогик хоссаларини баҳолашда, 
шунингдек айрим тупроқ ҳосил қилувчи жараѐнларнинг бориш йўналишини 
аниқлашда яхши критерий бўлиб ҳисобланиши мумкин. 
Ўзбекистон тупроқларининг магнит хоссалари И.Турапов, М.Мазировлар 
(2003) томонидан Ғарбий Тянь-Шан тоғ тизмасида тарқалган тоғ жигарранг 
тупроқлари мисолида ўрганилган.
Магнитни ўзига қабул қилиш катталиги моддани магнит майдонидаги 
магнитлаш қобилиятига эга бўлишини характерлайди. Магнитлилик 
хусусиятларини ўрганишга бўлган қизиқишнинг юзага келишига сабаб, 
моддаларнинг моддаларнинг таркибий тузилишида юзага келаѐтган ўзгаришлар 
уларнинг магнит хоссаларининг ҳам ўзгариши билан боғлиқлигидадир, қайсики 
бу хусусиятлардан кўпгина муаммоларни ечишда қўлланилиши мумкин. 
Тупроқ ва тупроқ ҳосил қилувчи тоғ жинсларининг физикавий, кимѐвий ва 
физик-кимѐвий хоссаларидаги фарқ уларнинг магнитлиликхусусиятларида акс 
акс этади, ушбу хоссаларни ўрганиш тупроқларни магнитлилик хусусияти 
бўйича тип, типча ва турларга ажратиш, шунингдек, тупроқлардаги темирнинг 
шаклларини диагностика қилиш, уларда кечаѐтган жараѐнларни яхшироқ 
англаш имконини беради. 
Тупроқларнинг магнитлилик хусусиятининг қиймати улар таркибидаги 
магнетит, 
титаномагнетит, 
гематит, 
пирротин 
каби 
ферромагнитли 
минералларнинг миқдори ва характерига боғлиқ равишда ўзгаради ва 0,1 дан 
1,0 ед.СГСМ атрофида бўлади. 
Олинган маълумотларга кўра, кучли магнитларни ҳосил бўлиши 
ўрганилган тупроқларнинг яхши аэрацияланган гумусли қатламда фаолроқ 
боради. Олимлар æ миқдорининг юқори қатламларда ошишини органик 
моддаларнинг парчаланиши натижасида кучли магнитли бирикмаларнинг 
ҳосил бўлиши билан боғлайди. æ нинг деярли кам миқдори енгил механик 


276 
таркибли тупроқлар ва ортиқча намланган ҳайдалма қатламларда бўлиши 
аниқланган. Бу эса ўз навбатида магнит хоссаларининг она жинс ва тупроқ 
ҳосил қилувчи жараѐнлар билан боғлиқлигидан далолат беради. æ миқдоридан 
баъзи бир тупроқ ҳосил қилувчи жараѐнларнинг объектив кўрсаткичи сифатида 
фойдаланиш мумкин. Тупроқларнинг магнит хоссаларини кейинги тупроқ 
тадқиқотларида қўллаш имкониятини ҳисобга олган ҳолда Ғарбий Тянь-Шан 
тоғ тизмасида тарқалган тоғ жигарранг тупроқларнинг солиштирма магнит 
таъсирчанлиги ўрганилди. Тупроқларнинг ўлчанган солиштирма магнит 
таъсирчанлиги қийматлари қуйидаги 56-жадвалда келтирилган. 

Download 9,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   183   184   185   186   187   188   189   190   ...   226




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish