Тупроқ физикаси


§8.8. Мульчалашнинг тупроқ иссиқлик режимига таъсири



Download 9,2 Mb.
Pdf ko'rish
bet133/226
Sana08.03.2022
Hajmi9,2 Mb.
#486499
1   ...   129   130   131   132   133   134   135   136   ...   226
Bog'liq
И Туропов, Б С Камилов ва бошкалар Тупрок физикаси дарслик Тошкент

§8.8. Мульчалашнинг тупроқ иссиқлик режимига таъсири 
 
Тупроқ иқлимини оптимал даражага олиб келадиган агротехник 
тадбирлардан бири мульчалашдир. 
Бу тупроқнинг устки қисмини ҳар хил материаллар билан қоплашдир. 
Мульчалашда тупроқнинг устки ва пастки қатламлари орасида мавжуд бўлган 
иссиқлик, сув ва моддалар алмашинуви кескин ўзгаради. Мульча сифатида 
ўсимлик қолдиқларидан, майдаланган торф, гўнг, чиринди, похол, ѐғоч 
қириндиси, пичан, кўмир кукуни, шағал ва бошқалардан фойдаланиш мумкин. 
Кейинги 10-15 йил ичида мулча учун ишлатиладиган материаллар 
қаторига полиэтилен ва полиамид каби полимер плѐнкалар ҳам қўшилди, 
улардан қишлоқ хўжалигида кенг фойдаланилмоқда. 
Полиэтилен
плѐнка асосини юқори молекулали бирикмалар ташкил 
қиладиган полимер материаллар қаторига киради. Полиэтилен плѐнкаларнинг 
ижобий хусусиятларидан бири уларнинг спектрал тиниқлигидир. Тупроқни 
мульчалашда плѐнкалар спектрал тиниқлик даражасига қараб учга бўлинади. 
Оқ, тутунсимон ва қора плѐнкалар ана шулар жумласига киради. Йирик 
иссиқхоналарда кўпроқ ѐруғлик тушиши учун оқ полиэтилен плѐнкадан 
фойдаланилади. 
Полиэтилен плѐнканинг мульча сифатидаги энг асосий хоссаларидан 
бири унинг механик пишиқлигидир. Плѐнка юқори ҳароратда кенгайиб, паст 
ҳароратда тораяди. Лекин, ундаги бу ўзгариш 1 м 2,8 см дан ошмайди. Янги 
плѐнка иссиққа (+80
0
С га) ва совуққа (-60
0
гача) чидамлидир. 
Ғўза экилган майдонларни полиэтилен плѐнка билан мулчалаш 
соҳасидаги тажрибалар Ўзбекистонда биринчи марта 1963-1964 йилларда 
Тошкент вилояти Янгийўл туманида ўтказилди. Икки йил мобайнида пахта 


203 
даласида оқ, тутунсимон ва қора плѐнкалар синаб кўрилди. Пахта етиштириш 
учун оқ плѐнка энг самарали эканлиги аниқланди. 
Полиэтилен плѐнка билан мульчалаш тупроқнинг иссиқлик режимига 
катта таъсир кўрсатади (43-жадвал).

Download 9,2 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   129   130   131   132   133   134   135   136   ...   226




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish