Тошкент Давлат Траспорт Унверситети ”



Download 4,57 Mb.
bet3/9
Sana09.07.2022
Hajmi4,57 Mb.
#766589
1   2   3   4   5   6   7   8   9
Bog'liq
xx va tt qayta topshirish

Σк=Σai • mi • ki
бунда: ai - бир хил вагонлар сони;
mi - бир хилдаги вагонларнинг гурухлар ўқлари бўиича сони;
ki - тормоз колодкаларининг ўққа ҳисобли босилиши (жадвалдан олинади). Амалиётда [θ] поезд оғирлигининг хар ўрнатилган 100 тоннасига бир бутун тормоз босими бўиича бахоланади.
а) юк ва рефрижератор поездлари учун V < 80 км/соат ва поезднинг хар 100 т оғирлигига чўянли колодка (ЧК) учун тормоз босилиши > 33т бўлиши керак;
б) йўловчи поездлари учун V < 120 км/соат бўлганда ва хар 100 т оғирликка ЧК тормозли босилиши >60 т бўлиши керак.
Ҳар қандай турдаги талаб этиладиган Р босилиши қуйидагичн аникланади: 3200 – X
100 - 33 ( 60 ) ва ҳисоблашлар натижадасида . ΣК Σк=Σai • mi • ki билан солиштирилади. Агар Σ К > X бўлса, поезд тормоз билан таъминланган ва унинг ўрнатилган тезликда ҳаракатланиши мумкнн бўлади.


2.Тормоз колодкалари.
Уларнинг нормативли ва сифатли кўрсатгичлари

Тормоз колодкалари ғилдирак бўйича ўзининг ишқаланиши билан кинетик энергияни атроф мухитга тарқалувчи иссиқликка айлантиради.


Колодкаларнинг қуйидаги турлари мавжуд: чўянли ( ЧК ), композицияли ( КК ), фосфорли, 8-1-66 материалидан тайёрланган.
1. Чўянли колодкалар - йўловчи вагонларида V<120 км/соат бўлганда ва 6 хамда 8 ўқлидан ташқари юк вагонларида қўлланилади.
2. Композицияли колодкалар - йўловчи вагонларида тезлик V > 120 км/ соат бўлганда, шунингдек барча юк вагонларида.
3. Фосфорли -электропоездларда қўлланилади. ўрнатилиш усулига ва конфигурациясига кўра колодкалар қуйидагиларга бўлинади :
а) секцияли чўянли;
б) гребенли ( локомотивларда).
Тормоз колодкаларига қўйиладиган асосий талаблар:

  1. колодкаларнинг фрикционли хусусиятлари температурага ва атроф муҳитга боғлик бўлмаслиги керак;

  2. тормоз колодкалари тормозлашда ғилдирак юзасига зарар етказмаслиги керак;

  3. тормоз колодкалари ғилдирак билан рельс жипслашиш коэффициентини камайтирмаслиги керак,

  4. чўянли тормоз колодкаларининг емирилиши 106 кГс.м таркалувчи энергияга 90 г.дан ошмаслиги керак.

3. Жипслашув ва ишкаланиш коэффициентлари.
Улар боғлиқ бўлган факторлар.
Жипслашув коэффициента бўлган ψ (пси), энг юқори ҳосил бўлиши мумкин бўлган жипслашув кучининг ғилдиракнинг рельсга ҳақиқий кучланганлиги нисбатига тенг бўлиб, рельс ва ғилдирак юзаси ҳолатига, йўлнинг нотекслигидан ҳаракат жараёнида ўзгарувчи ғилдирак юкланганлигини рельсга, ғилдиракнинг юкдан бўшаши ва шунга ўхшаш ҳолатларга шунингдек, ҳаракат тезлигига боғлик, яъни ψ=Bc/Pk
Юк вагонлари учун тезлик 20 дан 120 км/соат гача бoлганда ва ғилдирак жуфтидан рельсга тушган юкланганлик 60 дан 220 кН гача бўлганда жипслашув коэффициенти 0,13 дан 0,07 гачадир.
Йўловчи вагонлари учун тезлик 40 дан 160 км/соатгача бўлганда 0,14 дан 0,09 гачадир.
Туман, қиров, майда ёғувчи ёмғирда рельс усти қопланса ва ифлосланса, жипслашув коэффициента камайиб, 0,04 дан хам кичик бўлиши мумкин. Жипслашув коэффициенти 0,2 дан кўп бўлиши мумкин, агар рельс устига қум сепилса ёки уларни бошқа турли усуллар билан тозаланса.
Ғилднракнинг рельс билан ҳисобли жипслашув коэффициенти қуйидагига тенг:
ΨР=[0.17-0.00015(q-50)]*f(v)
бунда: q - ғилдирак жуфтидан рельсга тушган юк оғирлиги ( ўқли юкланганлик ), кН; f(v)- тезликлар функцияси, ҳаракатдаги таркиб турига боғлиқ бўлган параметрлар.

Download 4,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish