Тошкент Давлат техника



Download 0,6 Mb.
bet74/156
Sana13.07.2022
Hajmi0,6 Mb.
#787950
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   156
Bog'liq
2 5238236135330683012

Газ тақсимлаш валлари. Уларда учрайдиган асосий нуқсонлар қуйидагилардан иборат: таянч бўйинларининг, кулачокларнинг, шестерня ўрнатиш жойларининг ейилиши ва валларнинг эгилиши. Ейилган таянч бўйинлари ва кулочаклар ейилиш излари йўқолгунга қадар шлифовкалаш.
Подшипниклар ва поршен халқалари. Агар уларнинг ейилиши рухсат этилган ўлчамлардан катта бўлса, деталлар тикланмайди.
Клапанлар. Асосий нуқсонлари: тарелка фаскасининг, стерженни диаметри ва чети бўйича, сухарикли йўнилма участкаларини ейилиши; тарелкасини куйиши ва эгилиши.
Клапан тарелкаси фаскасини тепиши индикаторли асбобда текширилади, зарурият бўлса улар шлифовкалаш билан тикланади.
Шлифовкалангандан сўнг серженнинг оваллиги ва конуслиги 0,02 мм катта бўлмаслиги, тўғри чизиқли эмаслиги 0,04 мм гача рухсат этилади.
Клапан фаскаси эритиб қоплаш ёки плазмали металлаш билан тикланади. Тарелканинг цилиндрик белбоғи шлифовкалангандан сўнгги кенглиги 0,5мм дан кичик бўлмаслиги лозим. Конусли фаскани стерженга нисбатан тепиши 0,03 мм гача рухсат этилади.
Трансмиссия агрегатларининг копус деталларини тиклаш жараёнини кўриб чиқамиз.


16.2. Трансмиссия агрегатларининг деталлари
Транмиссиянинг корпус деталлари. Асосий нуқсонлари: подшипник ўтирадиган жойларни ва подшипниклар уясини ейилиши; ўрнатиш штифларини ейилиши; тешиклардаги резбаларни ейилиши вашикастланиши; ён ва пастги деворларни дарз кетиши; ўйилиб тушишлар ва б.
Тешикларнинг ўтқазиш сиртлари ейилганда, ўқлар орасидаги масофа, валларнинг параллеллиги, подшипникларнинг ўтқазилиши бузилади, уларнинг натжасидатрансмиссия деталларининг ейилиши тезлашади. Кўп ҳолларда узатмалар қутисининг корпуси валларнинг подшипникни ўрнатиш тешикларининг ўқдошлиги, ўқларнинг ўзаро параллеллиги ва марказлараро масофа бузилади.
Тешикларнинг ўқдош эмаслиги узатмалар қутиси тешикларини автомомобилларда илашиш муфтасига ёки, трактор узатмалар қутисидада орқа кўприк корпусларини мос келмаслиги, карпусларнинг букилиши, қотириш болтларини бир хилда қотирилмаслиги, ўрнатиш сиртларини ейилганлиги, шикастланган ўрнатиш текисликларини шикастланиши. Валларнинг тўғрилиги корпус деворларини деормацияланиши натижасида бузилади.
Тешикларни ейилган ўтириш жойларини тиклаш учун, электр ёйи воситасида эритиб қоплаш, маҳаллий темирлаш, эпоксид таркиблар қўлланилади ёки йўнилиб втулка ёки халқа прессланади ва номинал ўлчамгача йўнилади.
Ишлов берилмаган сиртлардаги дарз ЦЧ-4, ЦЧ-ЗА ва ПАНЧ-11 электродларини қўллаб электр ёйи ёрдамида пайвандланади.

Download 0,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   70   71   72   73   74   75   76   77   ...   156




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish