Тошкент ахборот технологиялари университети “телевидение асослари”


Телевизион сигнал ташкил этувчиларининг рақамли кўриниши



Download 9,14 Mb.
bet14/74
Sana01.03.2022
Hajmi9,14 Mb.
#477003
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   74
Bog'liq
Адабиётлар рўйхати

1.2. Телевизион сигнал ташкил этувчиларининг рақамли кўриниши.

Халқаро тавсия талабларига кўра ёруғлик сигналини дискретлаш частотаси 13,5 МГц бўлса, иккита нурни ёйиш стандарти учун: кадр 25Гц, 625 сатр ва кадр 30 Гц, 525 сатр қилиб белгиланган. Ҳар бир рангфарқ сигнал дискретлаш частотасидан (13,5 МГц) икки баробар кичик ва унга каррали (бўлинадиган) частотада 6,75 МГц да дискретланади. Худди шундай телевизион сигнални қаторга ёйиш 625/50 ва 525/60 стандартлари Асосий таянч частота сифатида 3,375 МГц қабул қилиниши кўп жиҳатдан, шу икки стандартнинг сатр нурини ёйиш частота қийматлари, таянч частотага карралиги билан боғлиқ. Бу ўз навбатида телевизион сигналнинг ташкил этувчиларини кодлашда ягона дунё кодлаш стандартини киритишга имкон берди ва фаол қисмда ёруғлик сигналининг 720 саноғи ва рангфарқ сигналларининг 360 саноғи бўлишини таъминлади. 625/50 ва 525/60 стандартлар орасидаги фарқ сатрлар сонининг хилма хиллиги ва “ўчириш” интервали вақтининг мос эмаслигидир.


8 ва 10 бит билан кодланган рақамли телевизион (тасвир) сигнал ташкил этувчиларининг тўла узатиш тезлиги:
8х13,5+8х6,75+8х6,75=216 Мбит/с
10х13,5+10х6,75+10х6,75=270 Мбит/с бўлади.
1.7-расмда ёруғлик (Y) ва рангфарқ сигналлари (Cr ва Cb) саноқларининг ўзаро жойлашиши келтирилган ва телевизион сигналларни бундай дискретизациялаш формати 4:2:2 деб белгиланади.

1.7- расм. 24:2:2 форматда ёруғлик (Y) ва рангфарқ (Cr ва Cb) сигналларининг ўзаро жойлашиши
Формат 4:4:4 Барча уччала компонентлар(қизил, яшил ва кўк ташкил этувчилар) R, G, B ёки ёруғлик (Y), рангфарқ(Cr, Cb) лар учун 13,5МГц частота фойдаланилади (2.9-расм).

1.8-расм. 4:4:4 форматда тасвир сигнали ташкил этувчиларини кодлаш


Формат 4:4:4:4да эса тўртта сигнални кодлаш ифодаланади (1.9-расм) ва улардан 3 таси тасвир сигнали компонентлари (R, G, B ёки Y, Cr, Cb), бўлса, тўртинчиси (альфа – канал) сигнални қайта ишлаш бўйича ахборотни ўз ичига олади.

1.9-расм. 4:4:4:4 форматда тасвир сигнали ташкил этувчиларини кодлаш



Download 9,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   10   11   12   13   14   15   16   17   ...   74




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish