Токи галла м устакиллигига эриш м ас эк а н м и з, иктисодий м ус



Download 11,24 Mb.
Pdf ko'rish
bet113/194
Sana12.07.2022
Hajmi11,24 Mb.
#782246
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   194
Bog'liq
Donli ekinlarni yetishtirish texnologiyasi

Ботани/с белгилари.
Арпа (Hordeum L.) 30 та турини уз 
ичига олади ва шулардан факат биттаси (Hordeum L.) эк и - 
лади. Арпа бошотининг шакли L. икки каторли distichon ва 
нотугри икки каторли intermedium тур хилига булинади. Куп 
каторли арпада успунчадаги учта гулдан факат уртасидаги 
мева хосил килади. Дони йирик ва бир текис булади, дон- 
нинг уртаси энли, четлари энсиз, донга гул кобиги кушилиб 
усади. Кобиклилик даражаси икки каторли арпаларда 9-12%, 
куп каторли арпаларда 10-13%. Куп каторли арпа доплар 
нотекис, уртадаги донлари йирик, икки ёнидаги донлари 
кичик сал кийшикрок булиши мумкин.
Арпанинг \ар бир кенжа тури, килтикли, килтиксиз, 
килтиклари тишли, тишсиз, 
6
o u i o f h
ва доннинг ранги сарик 
ва кора, дони кобикли ва кобиксиз, зич ва сийрак булади. 
Зич бошокларда 4 см узунликда 15-18 бошокча, сийрак 
бошокда 7-14 бошокча булади.


Арпанинг фуркатни.тури узига хос куринишда, бошок- 
лари сарик, куп каторли, кобикли бошокча кобиклари узига 
хос шаклда килтиклари кискариб кетган. Аммо бу тур жуда 
кам хосил, экилмайди, ташки мухитга чидамсиз, сал нокулай 
шароитларда кам хосил беради.
Биологик хусусиятлари.
Дон экинлари ичида арпа 
узидан чангланадиган экинлардан бири \исобланади, чунки 
унда гуллаш ва уругланиш жараёнлари бошок тортиш фаза- 
сида бошок очилмасдан булади. Дон берадиган экинлар 
ичида усув даври энг киска, булиб бахорда экилганда 60-80 
кунда пишиб етилади. Хеч бир экин мана шундай киска 
муддатда хосил бермайди. Бахори арпада усув даври ёки 
ривожланиш фазалари орасидаги вакг жуда киска булади. 
Кузги арпада дастлабки усув даври униб чикиш ва туплаш 
фазаси чузилиб кетган, униб чикканида 3-4 барги хосил бул- 
гунча булган давр 8-12 кун, тугтлаш фаза униб чикканидан 
12-20 кун утганда бошланади. Найга тортиш фазаси 17-20 
кун булса, бошок тортганда яна 12-15 кун утгач сули пишиш 
фазаси бошланади. Пишиш даври хам ута киска булади, сут 
пишишдан мум пишиш давригачаЮ-12 кун давом этса, яна 
донлар тулик пишиб етилгунча яна 6-10 кун вакт керак.
Биологик хусусиятлари. Иссикка талаби. Арпа уруг- 
лари 1-2°С да уна бошлайди, аммо 6-10°С да тезрок униб 
чикади. Майсалари 8-9°С гача булган паст хароратга бардош 
беради. Арпа гуллаш ва хосил пишиши даврида паст харо­
ратга чидамлидир. Арпа харорат ва намликдан энг яхши 
фойдаланувчи /сим ликлар жумласига киради. Жазирама 
иссикликда хам яхши хосил беради. Бу хусусияти унинг 
жанубий ва ш имолий туманларда экиш имконини беради.

Download 11,24 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   194




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish