Токи галла м устакиллигига эриш м ас эк а н м и з, иктисодий м ус



Download 11,24 Mb.
Pdf ko'rish
bet110/194
Sana12.07.2022
Hajmi11,24 Mb.
#782246
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   194
Bog'liq
Donli ekinlarni yetishtirish texnologiyasi

Тури
Пастки гул
кобипш инг
учи
Донининг
асосида
супачаси бор
йУклиги
Етилганда
донининг ажралиш
характери
1
2
3
4
Экма сули
Иккита
тиш^аси 
бор,
лекин
килтиксимон
учлари й^к _
Супачаси 
йук,
пастки 
Дон
СИНИМИНИНГ
майдончаси
т^р и
Дони 
синади,
юкоридагй доннинг
банди 
пасткисида
колади


Византия
сулиси
Худди шундай
Супачаси 
йук,
пастки 
дони
синимининг
майдончаси
кийшик
Д они 
синади,
юкориги 
доннинг
бандди 
уртасидан
узилади
К,ум сули
Узуилиги 
306
мм келадиган
килтиксимон
иккита
Усимтаси бор
Супачаси 
йук,
гул 
коби клади
узун
Д они синади.
СУЛИ
Мамлакатимизда сулининг куйидаги навлари экилади. 
Ташкентский-1 бу нав Республика чорвачилик ИТИ яра- 
тилган булиб, Бизантек II навидан танлаш йули билан Олин- 
ган. Кузда экилади, дон ва кук поя олишга мослаштирган. 
Руваклари шаркок, оч сарик тусли, донининг йириклиги 32- 
34 г. уртача дон хосили 28-30 ц/га, кук пояси 490-500 ц/га. 
Усув даври дон максадида 170-175 кук поя учун эса 140-150 
кун. Кишга чидамли, дони тукилмайди ва кургокчиликка 
\ам чидамли. Химиявий таркибида 6-7% оксил ва 38-40% 
ёгочлик бор.
Тезпазак-Тожикистон ИТИ яратилган. Бухоро, Кашка - 
дарё ва Сурхондарёда кузда экиш иклимлаштирилган. Руваги 
сикик, оч сарик тусда узунлиги 18-22 см келади, дони сарик. 
1000 дона урушинг огирлиги 22-30 г, Сурхондарёда 53 ц/га 
хосил берди. Кук поя хосили 550-600 ц/га. Урта пишар, усув 
даври 180-190 кун. Кук поя учун 140-150 кун старли.
Бакорги сули навлари
Узбекский широколистний. Республика чорвачилик 
ИТИ яратилган. Асосан кук поя олиш учун мослаштирилган. 
Баланд буйли, буйи150-160 см, баргининг эни 2.8-3.0 мм, 
руваги зич холда, бир томонлама, малларанг-саргиш, узунли­
ги 26-28 см. рувагида уртача 80-85 бошокча б' р, дони йирик, 
малларанг, 1000 донаси огирлиги 30-32 г. Дон хосилдорлиги 
33-35 ц/га, кук пояси 600-610 ц/га етади. Усув даври 180-190 
кун. Кук поя учун 150-155 кун.


Успех. Бу нав усимликшунослик ИТИ олимлари томо- 
нидан яратилган. 1981 йилда Самаркандца, Сурхондарё ва 
Тошкент вилоятларида иклимлаштирилган. Дони 
я л о н р о ч

кобиксиз т е р т о е тур хилига мансуб. Ярим таркок туплан- 
ган, пояси ётиб колмайди, бакувват, руваги сиклк, шохлари 
узунлиги 28030 см. бошок ва гул кобиклари бир хилда тузил- 
ган. 1000 дона урутининг огирлиги 28029 г. уртача хосил- 
дорлиги дон учун экилганда 
25-26 ц/га, кук поя учуп 
650-665 ц/га.
Усув даври униб чикканидан пишиб етилгунча 190 кун, 
кук поя учун экилганда 156 кун. Донида 6,9 7.0% оксил 38% 
ёгочлик моддаси мавжуд. Ёрма чикиш микдори юкори 86- 
88
%. Сифатли таомлар тайёрлаш мумкин.
Бактериал куйиш ва коракуя зарарланиши Уртача.
Бахорги донли экинлар.
Бахори бурдой
Бахорда дон экинлари эртаги ва кечкига булиниб эки- 
лади. Бурдой, арпа ва сули эртачи, маккажухори, жухори, 
шоли ва тарик кечки экин турига киради. Эртачи экинлар, 
паст, совук, хароратга чидамли булиб, бахорги совукларни 
енгил зарарсиз утказади. Кечкилари асосан иссик об-хавода 
усиб паст хароратда тез зарарланади.
Халк хужалигида ахамияти. Бахорги бурдой энг асосий 
озик-овкат экини хисобланади. Бахорги бурдой донида оксил 
микдори энг юкори булади. Донидан янчилган ун тортили- 
ши ва ёпилган нон ута хуштаъм, туйимлилиги билан ажра- 
либ туради. Чунки таркибида оксил 16-18 фоизгача етади. 
Каттик бутдойлар одатда бахорги булади ва донидан аъло 
сифатли ок ун ва ун ёрмаси олинади. Бахорги бурдой унидан 
аъло сифатли ок нон ёпилади ва кандолат махсулотлари 
тайёрланади. Ёш болалар учун озик-овкатлар тайёрланади, 
макарон ва бошка махсулотлар ишлаб чикарилади. Бахорги 
бурдой унидан бошка унларни яхшилаш максадида фойдала- 
нилади. Айникса лалми ерларда усган бахори бурдой азалдан 
ута сифатли, енгил, сулкилдок нонлар хисобланган. Мамла- 
катимизда сугориладиган ва лалми майдонларда бахорги бур­
дой майдонлари куп эмас. Майдони хосилдорлиги. Бахорда


бурдой купчилик холларда кузги бурдой га 
Караганда 
хосил- 
дорлиги камрок булади. Хосилдорлик тупрок иклим шароит- 
га, навга ва агротехник тадбирларга боглик булади. Кузги 
бурдой тупрокдаги нам ва куёш нуридан фойдаланувчи экин 
хисобланади.
Дехкончиликда бахорги бугдойнинг икки тури кенг 
таркалган: юмшок (Triticum aestivum L) бутдой тури сифатли 
ун беради, таркибида оксил микдори 14 ва 15% кучли бутдой 
деб аталувчи навлар ва катти к бурдой (Triticum durum L) 
таркибида оксил микдори ута юкори олий навли унлар, 
макарон, печенье ва болалар овкатлари тайёрланади. Бахорги 
бутдойлар хосили кузги бутдойга нисбатан камрок булади, 
чунки улар киска усув даври усиб ривожлангани учун хам 
бироз камрок хосил беради.
Суториладитан жойларда асосан бахорги бутдой 40-45 
ц/га ча хосил беради. Лалми бахорикор майдонларда ёмрир 
микдорга караб хосилдорлик 3-4, 8-10 ц. булади. Бахорги 
бурдой асосан каттик бурдой турига киради. Бурдой экила- 
диган хамма минтакаларда бахорги бутдой экилади.
Навлари. Олтин бурдой, Бахт, А лександрова, Макуз.
Биологик хусусиятлари. Иссикка талаби. Бахорги бутдой 
урутлари тупрок харорати 1-2°С булганда уна бошлайди, 
майсалар харорати 6-8°С булганда 6-7 кунда упиб чикади. 
Майсалар 8-9°С паст хароратда жавоб беради. Униб чикка- 
нидан то пишиб етилгунча навларга караб 1650-1850 °С фой- 
дали харорат йигиндиси талаб килади.
Бахорги бурдойларнинг 

Download 11,24 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   106   107   108   109   110   111   112   113   ...   194




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish