Токи галла м устакиллигига эриш м ас эк а н м и з, иктисодий м ус



Download 11,24 Mb.
Pdf ko'rish
bet114/194
Sana12.07.2022
Hajmi11,24 Mb.
#782246
1   ...   110   111   112   113   114   115   116   117   ...   194
Bog'liq
Donli ekinlarni yetishtirish texnologiyasi

Намга талаби.
Арпа уруглари униб чикишда намга унча 
талабчан эмас. Уз огирлигига нисбатан 47-48 фоиз нам ёкл 
сувни талаб килади. Найга тортиш вазифасида жуда талабчан 
булади, ана шу даврда етарли нам булмаса бошокда пуч 
уруклар сони купайиб кетади, хосилдорлик камайиб боради.
Бахори арпа бахори бурдойга 
Караганда 
иссикка анча 
чидамлидир. Бахори арпа барг тешикчалари (устъицалари) 
харорат 38-40°С иссик булганда 25-30 соатдан сунг ёпилса, 
бахори бугдой устъицалари 10-17; сулвда эса 4-5 соатдан 
сунг ёпилади. Арпа дон экинлари ичида энг кам харорат


талаб киладиган усимликладцан бири, эрта пи шар навлари 
униб чикканидан то лишиб етилгунча 11()0-14()0°С , урта- 
пишар навларга 1400-1800, кеч пишар навларга 1800-2000°С 
харорат лозимдир. Бахорда кургокчилик булса хам, арпа кат- 
тик зарарланмайди, бугдой ва сулига Караганда юкори хосил 
бсради. Намни факатгина намга тортиш фазасида куп талаб 
килади, агарда тупрокда нам куп булса хосилдорлиги кескин 
камайиб кетади.
Тупрокка талаби.
Усув даври жуда киска булгани учун 
унумдор тупрокларда яхши усиб ривожланади. Усув даври 
60-90 кун хисобланади. Ана шу киска даврда у озука мод- 
далар билан пояни таъминлаб уруг хосил килиши шарт. 
Айникса усув даврининг бошида арпа озука моддаларни куп 
талаб килади ва узлаштиради. Арпа унумдор ерларда юкори 
Хосил 
беради. Шурланган тупрокларда яхши хосил бермайди. 
Арпа дон хосил килити учун тупрокдан 25-30 кг азот, 12-14 
кг фосфор, 22-25 кг калийни узлаштнриб олади. Усув даири 
киска булгани учун, арпа озика элементларига уга талабчан 
экиндир.
БАХОРГИ АРПА НАВЛАРИ
9600079 ВОДКА — Ф ранциянинг селекдион нави 
(«Делепланк» фирмаси такдим этган). 2000 йилдан Самар­
канд, Сирдарё, Наманган, Тошкент, Хоразм вилоятларининг 
сугориладиган ерларида бахорги экиш муддатида пиво ишлаб 
чикариш максадида Давлат реестрига киритилган. Нутанс 
турига мансуб. Биологик бахорги. Оргинатор маълумотига 
кура, нав пивобоп навлар гурухига мансуб. Синовда уртача 
дон хосилдорлиги 23.3-45.0 центнерни ташкил этди. Ишлаб 
чикариш шароитида уртача дон хосилдорлиги 18.0-42.3 цснт- 
нерга тенг. 1000 та донининг вазни 35.5 г. Узбекистан ш а­
роитида бу нав 82-95 кунда пишади. Синов йилларида киш - 
лок хужалик касалликлари ва хашоратлари билан зарар- 
ланмади. Бошка иклимлаштирилган навлари хозирча йук.

Download 11,24 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   110   111   112   113   114   115   116   117   ...   194




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish